Народна скупштина

29 САСТАНАК - 6 ЈУЛА

СТРАНА 243

но се он одмах у одбрани својој брани чувањом неких иатерсса државннх, а који ни у колнку нису могли бптп угроженн, да се нснунило оно, што нрописује чл. 62 Устава државног. Тај члан нмиератнвно заиоведа, да уговоре са странпм државама само Скупштниа закључује. Влада је сама старом уговору дала снлу, коју он ни.је имао преко одређеног рока, а то је толпко, колико п нов уговор закључнтп Она је ово учинила само за то, што није смела благовремено нзаћи нред народ са пзборима. Дакле, кад је влада избегла да наредц избор на место умрлог иослаипка Вучко :ића из разлога, да у томе очува некаква права скупштинска, за што онда није досљедно томе и овде ноштовала очита п несумњива ирава скунштииска, која јој проинсује чл. 52 Уставл, но нх је она иеусгавно и ненадлежно приграбила себи, дајући продужну важност преко рок.х истеклом трговинском уговору, које ираво несумњиво само Скупштини припада. Г. Рибарац и Авакумовић као чланови усгавотворног одбора врло добро знају, даје било дошло у томе одбору до прекида са краљем Миланом, што је он хтео да у тим међународним односпма задржи себи, односно владн својој, више прдва, и тек последње вече Краљ је нашао за добро да учини уступак већнни уставотворног одбора н да донусти, да у Устав уђе одредба, да у нитањима међународним ништа не може бнти утврђено н узакоњено без пристанка Народне Скупштине. ЈКад је то тако, господо, јасио унесено у нов Устав, онда се менп чини да је и свака влада а нарочито влада, у којој су седели п скоро прву реч водили и по некп чланови уетавотворног одбора, ко.јн добро знају, колико је уставотворни одбор мпого нолагао на то право скупштннско, да су за њега вол.нн били жртвовати и добитак нашег новог Устава, онда су они на првом месту, као п сваки патриота у земљи дужни бнлп да чувају Устав од повреде у овом врло важном делу његовом, у толнко впше, што су питања међународна пајонасппја за сваку државу, а нарочито за мале, као што је Србија, јер се та питања, ако се и када се у њима иогреши не могу мењати нашом једностраном вољом и уређују се за дуже време. Госнодо! Све погрешке у унутарњој политици народ ће лако поправити, али погрешке у међународнпм односима и у међународном ппгању не могу целе генерације да поправе и од њнх нати и најудаљеније потомство, од њих долази земл.а у опјсност за сво.ј опстанак и своју како политич.гу тако п економску независност. Затојакажем, да Скупштииа треба веома суверенптет дачувапова своја права у пнтањима међународне прнроде. јер неке повреде Устава учињене у нашим унутарњнм односпма, не могу пикад тако кобне бптп по земљу п могу се некад н опроститн, али овако опасне уставне џовреде, ја држим, да их пнкад пе треба праштати јер, праштањем оваквпх повреда Устава, створили би смо оиасну ирактпку да бн се једие поћи могла Србпја нредати странцпма, да Србија јед.ног дана не буде више својина сриског народа. (Тако је). Шта се догађало са нашнм оиштпиама, какав се русвај и крш но њпма правпо, пзлишно је да се и говори о томе. Ми смо сви очевидци тога. Тужба не обухвата ии стотиниги део. 'Гок пслеђења пзнеће што шта више, а ја се надам п тврдо верујем да ће много јада и чемера ислеђење нзнети, што ми данас овде не можемо да изнесемо и иобројимо. За то ћу тај део оптужбе прећи ћутке, о њему тужба п сувише јасно говорн н своје наводе документнма утврђује, н одговорност владе по томе, а нарочито надлежног мннистра не по.межп пнкаквој сумњи код тако свеже усномене, код свих нлс н целе земље, за она јавна пасиља, која су се вршила по нашпм оиштннама до те мере да је већ п крв грађанск! на еве стране наше земље проливена. Мннистар, не могући браииги се до краја у овом противуставном изгреду па права грађана, казао је једном нриликом ,,иа дозвољеио је да се у уставној борбн но нека вепггина и ујдурма употреби". Ја држнм, господо, да међу нама обичним грађанима то може и бити дозвољено допекле , оли и ту свака часна сгранка нази да се не прекораче границе тога

екоперпментисања у уставној борби, алп држава, као држава, са свога положаја и преко својпх државних нлаћених органа, које не плађа страика једиа но цео народ у државп, не сме да се меша у ову борбу и иомаже ову или ону странку ; држава не сме да буде представнпк .једне политичке странке у Србијп у борбп партиској. Међу тим, ја ћу вам прочитати само један акт једнога писара, који је представнпк државне власти. На сам дан избора овакав је акт растурен у свима изборним местима. Госиодине! Усљед нереда у Драгачеву и поватаних писама, ухапшени су сви прваци радикални данас у Београду. Ово ће те сад одмах објавитп угледним људима из све ■грп нолнтичке иартнје, арадикалима нарочиту иажњу обрагити, како их пихове вође, који су у аису данас за бунт и иреврат у земљи воде оном страниутицом, којом се губи живот и имапе. Кад ово писмо саопштите највиђенијим људима од све три политпчке партпје, ви ће те га задржати за своју новер љиву архиву. 24 фебруара 1893 год. Обреновац. За начелника, срески писар, Ак. М. Савић. Госнодину Апдреји Кузмаиовићу, нредседнику општпне у Јошеви. Вндите, господо посланицп, ово један срески чиновник пише звапичпо свима оиштпнама, н зар то нпје онда јавно застрашпвање народа и ометање н.егово тиме на дан пзбора, да се уплашп и збуни, те да не сме датп по свом уставном нраву глас свој за онога, за кога би хтео и желео. — Да је овако што ухваћено на даа пзбора од противне стране које, на штету лпбералне странке, тај би тога часа био окован и уаишеп. Наша су п најневппнје депеше тих дана обустављане, а овде оргапи министрови, органи државни, прокламују па дан избора у целоЈ земљи једну страшну лаж, која је у велпко могла да збунп и омеге народ, а то је и јасним ироппсима нзборног закона и целим духом н смислом његовим н уставннм забрањено да чине и нрости грађапи, па зар то, господо, није уставпи злочин јаван и доказан? За ово је све знао мпнистар, ово је достављено њему, ово је публиковано преко ног.нна, алп он се правда н вели, да су много што шта радили песпремии органи његови на своју руку. Међу тнм, ми сви знамо да нисмо прочитали нн један указ којим .је такав чиновник отпуштен, те да се тиме да доказа да тај акг нпје дело владе него дело његово. На жалост, један чиновнпк, којп је на квантум убпјао мирне људе осигуран је п иремепгген за своја крвава дела у пожаревачки суд. да тамо пађе снгурно склоннште протнв § 76. Ја не могу да разумем колико дрскости може да има човек, који може такво лнце да шаље у суд, да му оспгура некретно место, те да га награди за то, пгго је пролевао крв грађанску, а овамо да се овде јавно нравда да оп нпје знао нп одобравао то, што су раднлп његови органп на своју руку. Така одбраиа, госиодо, од човека државпика, који је до јуче по несрећн отправљао врло важне дрзкавне послове и управљао унутрашњом политнком сво.је земље, — није одбрана државничка »а дела државна, — тако се бране само иилићари н нржнбабе. Оптужени г. министар Рибарац чак и сажаљева таке појаве, које су се могле деснтп под његовом уиравом Али, господо, далпјетај осећај искрен? Ја не знам, кад једна влада сажаљева појаве, кад једна влада сажаљева мучно уставно стање у својој земљп, шта њој може бити дужност друга у том случају до та, да она треба да да оставку и да тиме не само