Народна скупштина

СТРАНА 246

бисмо то спе мог.ш п великодугаио опростити, али не знамо да ли ће то хтети и моћп опростити иале жртве и њихове удовпце и сиротиња, да ли ће то моћп и хтети опростити онп наћеиицп п иученицп, којп су зимус по цичи и љутој зими окованп хладнпм оковима, који су пм скидалп кожу и месо са руку п ногу, да ли ће, велим, они то хтети и моћи опростпти. А ми по пеки, којпма је место свега тога, лпбералиа полиција чиппла и то мало дворбе на зборовпма, зар и можемо „ великодушно" и оиростити им. Г. Гарагааипн чак одриче да је ово створепо стање последпца борбе народне, последица свега оног, гато се догодило за 8 месеци а може битп и пре 8 месеци. Он све то приписује некој ирилично „провидној" силп, која све тосирема и извргаује. То је апстрактан појам, којн се може да тумачи п овако и онако, Алп, према догађајнма, који су трајалп 8 месеци, према куражи грађанској, која је све ово издржала, према нодпетим жртваиа, према свему оном како су текли послови јавног живота за прошлих 8 месеци,—мени се чипп, да бп се све то извргаило п на други начин, исгина са многнм жртвама, да ннје било велике звезде нз дома Обреновића, која је то све будним оком пратпла н кад је време дошло мирно и срећно пресекла. Ја вам гарантујем да бн се ово стање свршпло и на другп начин, да није овако свршено, али са миого впгае жртава. Ја могу честитатп, што је Србија одгајила Краља, који је неограниченом л.убављу према народу извршио онако дело, које је у историји света јединствено; кажем вам да је ово у историји светској јединствен догађај, да један Краљ извргаи револуцпју у корист Народа вао гато је то учинио Наш млади Крал. Алексаидар (Скупштпиа се одазва са „жпвео"). Бар мене г. Гарагаанин не може убедитн, да би то могла да пзвршн каква невндљнва сила, да није бпло, несрећном осмомесечном владавином принремљено и сувшпе много услова, да се то велпко дело, такојевтино и тако славно дало извести. Ја бих иозвао г. Гарагаанпна, да у данагањнм прпликама, оваким какве су данас, изволи послужпти се и сам том невидљивом снлом за овака дела, ако сме рачунатп на какав иовољан успех. А ако по несрећп Србија кад год дожпвн стање и прилике, које је прежпвела за нрошлнх 8 месеци либ. владавнне, свак ће битн сила и тајна п привпдна, којп се ставиначело народа за одбрану његових права п његовог живота. Госиодин Гарашанпн можда врло правплпо каже, да.су Намесннци пзвор свију несрећа, које смо у земл.н дожпвелп. На, господо, и ја тврднм и ја отворено кажем да г. г. намесници ниоу били невини јагањци у овом стању, и да би и њпх требало зато да иостпгне заслужена казна. Но пека г. Гарашанпн нађе у Уставу н закону ослонца, нека напише но истом тужбу и против намеснпка, дајем му моју часпу реч да ћу је први потписати после г. Гарагаанина (Чује се: Сви &емо)\ алн, мепи се чинн, да у ово озбиљно не верује ни сам г. Гарагаанин, то јо једно, а друго, да ми, оптужујућп нреставнике круне да бп тпме заводили пага правилнп усгавни жпвог на страннутице неуставне н противне правилпом смислу Устава. Господо ! Краљеви н владарп владају а државом у уставним земљама мннпстрп са Скупштином уирављају, п за ту управу по свима уставним проинсима п појмовима, не само код нас и по нашем Уставу, но п код свију уставнпх држава, и но свима светским Уставпма, и озбиљни државнпци не гледају ко седн на престолу, него ко управља земљом. Господо, у свима уставнпм земљама Круна је само једна форма државна, један цептар или регулатор, који регулигае уставне односе у земљп и сводн их у њихов уставни колосек, док је влада и Скуигатина главни чинилац у држави. И докле на таком високом месту као што је влада не буду људи са поганпм ћефовпма и прохтевнма, који хоће за рачун странке своје, на рачун свог лпчног задовољства п своје личне сујете н властљубља да жртвују н земл.у и народ, дотле нема опасностн да се може у једној уставној земљи догодитп оно, што се у пас догађало за пуних 8 месеци. Али, тако псго, докле год у.једној државн има и таквих људи п беднпх државника, којп хоће да уђу ћораво у службу некаквим прпкривепим намерама ма чијим то бпло, дотле нема пикакве сигурности, пп за уставност ни за

иравилан развој у земл.и, ма па ирестолу седео Крал. или н>егову власг вршпло и како крње намеснииггво. И опет понављам, радп јаспнјег иоимања и правнлннјег схватања и оцене овог шггања, које г. Гарашанин хоће да скрене на странпутицу, да докле год у Србпјн имаде спнова њених, који ће хтетн пристајати да стуие у службу само једне полнтичке странке или личних прохтева, били они намесннчкн нли краљевски, све једно, дотле ће бити и Краљева и Намесника, који ће можда хтети да се нослуже и таком државничком службом својпх државнива, па ма и не игале вазда у корпст народа. За то ми смо позвани да одавде и са овог месга не дамо никад таквим државннцнма, бар за будућност, да дођу тамо са таквим прохтевпма. А да сачувамо земљу од овога гато се досад догађало, треба да осете за то осуду законску сви онп, воји су се о ова уставна правпла огрегаили, јер то ће бптн лев против свих других у будуће, да оии не грегае, јер знам да инје бага пријатно седетп па клупи оптуженнчвој ни обнчним људпма, а још ман.е г. г. мннистрнма. Поред изнесених разлога загато не бп могао поћи за овом иомпрљнвом иолитивом г. Гарашанина, још ме уздржава од идења за његовом политпком и та оволност, игго сам се уверио, нарочито у носледње време, да јавна иолитика г. Гарашанина и његових другова, у чије нам је пме он тако вели и нзпео свој предлог, нема своје сталности, и његова политива, нарочпто у превргљивим приликама последњо годпне изгледала је врло колебљива, јер док су билп радикали на владп, он је са нриличном оштринои у органу своје странке нападао лнбералну полнтику у целој њеној нрошлостп, а особито г. г. краљевске Намесннке за њпхово држање у иолнтпци, н ту сам нолитику разумевао, пошто је то традпционалиа политива њихове странке. Кад су пали раднкали са владе и дошли либерали на владу, г. Гарашанпп и његова странка предусрелн су тај преврат у политици нагае земље свом оштрином опозицпоног такта. Али та срџба не нотраје нп пуних десет дана, фронт се окрете, п у колико су у Србији лпберална влада и њене власти са благословом намеспиштва више зла чпннли, у толико је панредпа сграива све внше попуштала од свог опозиционог држања, да се доживело чак и то, да баш опнх дана, кад се крв грађана из радпвалне странке потоцима лије ио Србијп, прваве иапредне странве пресреће лнбералпа полиција са свом помпом своје полицијске вачкете. То је све трајало тако до пред саме изборе, н када смо ми радикдлп, прево свог органа нозивали г. г. напредњаке, да се отворено изјасне, гата мисле о створеном стању у земљи, опи су нам преко свог оргапа одговарали , да чекају „на факга", п Србија већ препуна крвавих факата разуздапе силе либералне п њених државних органа и тев, велнм, пред саме нзборе, напредна је странка, на челу које је г. Гарашанпи, нашла, да нпје све ваво бн требало. Кад је либерална влада, велимо, толико већ зашла па клпзав пут, да јој није било повратка натраг и излаза, онда је и г. Гарашапни друвче почео ценити рад лпбералне владавине. И видећп, давле, ту колебљивост политике г. Гарашанина, ја н са тог разлога не бих се могао решити да пођем з I њом. Да, госнодо, г. Гарашаннн предлаже да се оптуже и намемесницп. Госнодо, две су врсте управљача земљом. Краљеви и цареви у апсолутнпм и вллде у уставним монархијама. Кад у уставнпм земљама не иде добро, ту падаЈу владе и долазе за веће кривице на оптуженичку влупу, а кад у апсолутнич земљама не пде добро, ту падају владаоци па често н главом илаћају за веће злочнне државне, ако не ујагме нреко граипце. Међу тим, г. Гарагааннп нам предлаже, да се представнпци Краљевске власти у нашој земљи из последњих годпна туже суду одређепом само за кривице мннистара, каког прпмера пигде у свету нпсмо имали. Међу тим, пгго наша г. г. намесници нису потпали под онај суд, који има њима да суди вад свриве као носпоци крунске власти, — онај страшни суд народнв, суд револуцнје, имају само да захвале великом делу иашег Краља, пзвршеном мирпо ноћу између 1 и 2 анрила. Господцн Гарапганин тражи од нас мира за земљу, и налази услове томе миру у томе, што бисмо ми опростили бив. влади за гажење и повреде Устава државног, закона земаљ-