Народна скупштина

НАРОДНА СКУПШТИНА СЛУЖБЕНИ ЛИСТ 0 РАДУ СРПСКЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ

ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ЗА ВРЕМЕ СКУ ПШТИНСКОГ РАДА

ПРЕТПЛАГУ ПРИМА СРПСКО-КРАЉЕВСКА

ДРЖАВНА ШТАМПАРИЈА И СВЕ ПОШТЕ У СРБИЈИ

ЦЕНА ЈЕ ЛИСТУ ЗА ЦЕО ОВАЈ САЗИВ I ЗА СРБИЈУ 5 ДИНАРА ЗА СТРАНЕ ЗЕМЛ»Е ТОЛИКО ИСТО С ДОДАТКОМ ПОШТАРИНЕ

УРЕЂУЈЕ СЕКРЕТАР СКУПШТИНСКИ РАН^О ПЕТРОВИТх

БРОЈ" 33

ПЕТАК 16 ЈУЛА 1893

ГОДИНА XII

29 САСТАНАК 6 ј у л а 1893 у Веограду

ПРЕДСЕДАВАО ПОТПРЕДСЕДНИК, Дим. Катиб СЕКРЕГАР, Алекса Ратарац (НАСТАВАИ) (0 оптужби, Здравко Пауновић). Кад ово знамо, ја мислим да ова два фактора у интересу земље и народа, његовог мнра и спокојства, нити могу, нити смеју п требају дати разрешителниду и опростителниду овим грешницнма, који иочинише толнка зла и несреће земљи и народу српском, јер би се тим огрешили пред Богом и народом, пред нсторијом и нотомством ; тим бп се нашкоднло земљи и народу. Земљи би нашкодим, што бп је држали у трзавици п грозничавом стању, а народу пак пгго би га натерали да изгуби још више сваку веру и наду у важност, моћ п светињу закона и правде, јер само га је ова јака вера и нада у моћ, правду п заштлту закона, удружена још са јаком свешћу и превеликом трлељпвошћу н могла укротити и уздржати, да се сам на свој начин како уме п зна.— некусура и разрачунава са својим нлаћеним тиранима. А како пак стање у земљп наступа, када парод почне саи да пресуђује, то је свнма познато. и ја о том нећу говорити, а таково стање ја а ни један Србин не жели. Дакле, са ових разлога, дужност је српској Скупштини да ово несрећно стање, које је било у земљи, жнгоше, и да народна потлачена права, нароДну слободу ону невину братску крв, све натње п несреће као и она намерна и с предумпшљајем гажења закона и Устава узме у запггиту п да им даје лека нутем правде, путем закона, а ово ће се учпнпти, кад и ако се све кривице и грешке казне. Да ређам појединости, то би бнло пзлишно, а нарочито што су то тузкиоци а и иредговорнпци доста јасно изнели, на да не би Скунпггину уморио, ја ћу прекратити и казати у кратко, да су Смедерево, Чачак, Горачић, Коцељева и сва остала места, вечпти и жпвн сведоци српске свести, сведоци, како народ уме да се борп па чак и гине за своја нрава, грађанске слободе и Устав, а у исто време ова тужна места остаће и живи сведоци за оне, које је 1 април збацио са управе ове земље, остаће потомству живи сведодн либералне обести и нечувене власничке тираније. Дакле, све оне невине жртве, они гробови срнскпх грађана и браће, који су као бранитељи својих права и слободе ногинули, захтевају и траже

од нас да се главни кривци, бпв. мпнистри, којп су по закону за све одговорни, предаду суду на неумнтну правду, јер у противном народна клетва п нрезирање не би нас могло мимоићи. Народ бп нас проклињао као пздаице, упропаститеље његових права и слобода. На суду је пак света дужност да он то узме и да учини оно што правда, што морал, интереси земље п народа и у опште закопптост траже. А ако се нађе такав српски суд, што ја сумњам, који би чак п код оволиких зала и несрећа, п оволиких гажења закона и Устава,које су они вршили, могао да каже, да нису криви, опда „Бог му а дугаа му" грех нека је на његову душу, а ми смо учинили нашу свету дужност према отаџбиап и народу, таковим бп поступком народ српски бпо за у будуће разрешен од свију обзира и натерат силом п тпранпјом да усгаје и да се кусура како уме и како зна с једнима и другима, а тако што ни један Србин п истински пријатељ народа српског то не жели (Тако је). Још неколико речи да кажем односпо саме одбране г. Рибарца и другова његових. Мени се чини, да је она у огаите по све тамна и мршава као пгго су у опште и њихова дела и сва владавина била црна п тамна, само покривена лепим обећањима. Одбрана им је пуна фраза, доскочица п впцева, који више личе негде на вагаару или у колу, али никако у Нар. Скупштини, кад одговарају и дају рачун за своја дела. Као гато им је цела радња за време владавипе била дрска, исто тако је дрска и сама њпхова одбрана пред Нар. Скупштином. Тврдити, да је радња њихова била у славу и част Краља и Отацбине и у исто време јавио иред Народном Скупгатином рећи: Ђ да је народ сраски иокварен, да народ сри ски не ваља," то је више него пљунути на част Отаџбине и Краљаачак и на рођено своје име; то могу чинпти само људп, код којих морал и поштење осуствује а изобплује нолитички неморал и трулеж. Ја пак велим, да нпје народ покварен, него су покварени онп, који га за оваковог схатрају, покварени су само они, који су у другатву с њима и који би своју поквареност хтели и па народ да пренесу. Накратко рећппародје српскп у опшге красан и добар, него га кваре онакви какав је Рибарац и дружина његова. (Тако је), Као гато каже један српски песник, никакво зло не долази од парода него озго, од оних, који управљају народом, јер народ је слпчан доброј њпви: кад п ако се урадп како ваља, плод је по готову у рукама. Тако је исто са државом : кад су њени мпнистри добри и часни, биће и сам народ у опште добар и поштен. Оставимо шта се ради у Немачкој и Француској; чим се бране оптужени мпнпстри, ја преко тог прелазим ћутом. Ако би г. Рпбарац хтео уобичајена права из туђих држава да пренесе у Србпју, то му неће упалити, јер по овом уобичајеном нраву, које се Рибарцу допада, не може се у Србији радитп, где постоје јасни и позитивни српски законп, нити се у опште по