Народна скупштина

СТРАНА 264

лице са еокака — разуме се либерала — да нрпвремеио врши дужност, председиива ошитине. То је радила н са осталим часнидпма п, ето тако је постао полнцнјсви орган, кога народ зове регенат. У поеледње време, као шго н самп знаге, ои "тине су се узимале и насилно. Божпћ 1892 годнне, био је крвав божић, он ће остати у успомени народа за дуго, јер је и крв срисвих грађана проливена у Смедереву, Чачку и др. Господо, грађанска крв је скупа; то нпје крв робова, то није крв опих људи, са којима је у средњем веку њпхов фе/дални госиодар могао располагаги, како је хтео; — то је крв грађана, који већ разумеју нрава своја, н у борби својнх предака и својој сопственој стекли су далеко већих права на живот и своја грађ. права. Но се реакција није на то ни освртала све се тиме ишло на то, да се спреме нзбори, који ће испастп у корпсг либерала. Па бар, да су се зауставилп до 31 декембра; но су иш .111 и даље. Од 31 декембра, онда су тек почели. видећп да не могу добитп ошнтпне п да су отели свега 200—250 ошптииа, на видећи, да не могу успети у томе, они су постављали регенте онако, на онај начпи , као ш го се дешава кад варвари улазе у коју земљу, и кад, не гледајући на то да ли се крв лије ниги на то, да ли је то праведно и право по закону само газе п тлаче. Прелазећи све границе моралности и законитосги а видоћи сплаи отпор народни, кад би на законигом земљишту освајали, иолиц. органи г. Рибарца су са беспримерном дрзкошћу уводилп и постављали за кметове у појединим ошптинама лнберале макар их само тројпцу нашли у целој опппини. И то је бпло: и без изјаве неиоверења и без изјаве икаквог мзбора просто по речима: ти ниси више кмет ајд напоље, а тп сп кмет, ево ти печат. Са свим по старинскп, по системи иандурско-снлеџијског доба из сгаре либералне ере. Его то је госио^о, бпла припрема, која је шпла на то, да се сврше избори у корисг либерала. После овог тренутка у низу ових недела настаје повреда изборног закона. 0 тим повредама, ја нећу да говорим, јер је већ дато довољно разлога, да је бпв. мпннстар Рибарац повредпо пзборнп закону. У свима својим бпвшпм одредбама по чл. 34 зак. изборног карте се издају сваком, чпм који плати порез, међу тпм, министар је као што знаге, наредно, да се карте не издају пре, док се не подвргну полпцијском прегледу како је плаћена пореза п то код среске канцеларије. Ви без сумње знате, како је то одмах, већ по себи једна јака ионреда закона п сметња да се до бирачких карага дође, а знате н онај факг како од извесннх људи нпје чак примана пореза у намерн, да што мањн број правннх гласача буде а што већи број либерала како бн се ватрена жеља г. Рибарчева о равнотежи странака испуппла. Господпн Рибардц апсолутно ннје водио рачуна о члану 106 нз^орног закона, где се каже да одредбе изборнога закона за случај распуштања Скупштиие важе исто тако као и за редовне изборе. Он је пронашао некакав свој начин, а то само за то, да би иостигао своје нартијске цељи и да у овом особеном случају, распуштања Скушитине изборни здгсои и Устав имају по његовом мшиљењу друго значење, а не опо, које треба да имају. Вн знате, да п по окоме Уставу и но иачелу нраве усгавносги и парламентариости, нзборно нраво, то је једно од пајвећпх права, које човек може имати, јер све властп посредно или непосредно ностају избором. Ја о томе нећу да говорим н да то питање расправљам пред Скупштином, него ћу да кажем да је то врло велнко право, које треба да С,уде зашгнћено као што је загатпћепо природно право и богагог и сиромаха, да може гледатн у сунце пли дисати ваздух. Као члаи Скушптине од 1889 п 1890 год., кад је овај закон пзборнн грађен, знам, господо, да емо се свп трудпли и старалп да тај закои колико је могуће доведемо у такав правплнп поредак да његове одредбе буду толико јасне, да се шгкаква власт пе сме дрзиутн, да га поништп. Међутим, као

што видиге, врло је кратко време нрошло а онп истп људи, који су са посланнчких клупа говорнлп да би требало загатптити нзборно право грађана и његову самоунраву, да су ти људи гледали свима могућим срествима, да та права задрже само за се и своје присталице. Господии Рибарац позива се на распис г. 1>аје, који је )н издао, кад је био избор 1890 год. Али каква је грдна разшка између расписа Рнбарчевог и Ђајпиог. Вп знаге, да је Рибарац расписао, да кметови оду код среских начелника, те |,а на тај начин срески начелници коитролишу издавање би,>ачких карата, докле 'Бајип распис тражи, да срески начелшк прође кроз срез, иа да види и копгролише издавање ка;>ата. Ирема овоме можеге врло лако уочпти разлику, која иостоји нзмеђу гледипгга Рпбарчевог н гледишга бившег мииистра г. Ђаје, па питање о издавању бирачких карата. И ако закоп о пзборима проиисује врло јасна правила, шак Рпбарац проиисао је некаква особнта иг>авила, сматраући, да је он у положуу човека, који треба да конгролише ;ако се врше закони. Ја то разумем, да он мора да контрошше, али не разумем да их он гази, не могу да разумем да 10крај овако јаснпх одредаба о пзвршењу новога закона, да Је он старао, како ће да се не изврше извесне тачке, да би :е што више гласача за њих добило. У повреди изборног закона г. Рибарац ншао је све даље [ даље. У осталом није ни чудо гаго је он пшао пз погрешке^ / погрешку. Главно је то да треба иристатн да два намесника, ,шгу пмати права да врше краљевску власт, главно је то, > ч а треба злоуиогребитп нраво оддагања п распугагања Скупигипе п онда ннје чудо што ће питање о објавама председника 5прачких одбора бити сведено на дпвљачко гоњење председаика бирачкнх са бнралишта на дан 24 фебр. ове год. Г. Рибарац вели, да је он то радио, ради угледа саме централне вл 1сти и пздао расцис, по коме нпко не треба да се аримн у општину без нолиц. објаве за председника бир. одбора. На првп поглед је скроз часно и поштено, али од расписа до ^ела н до иравога разумевања изборног закона, полиција је Рибарчева нлчинила покор од насиља са својим регентпма. Извођење расипса је ншло скроз незаконито. Он каже: Државпи је одбор ирестао да фунгира и вели, да је један старатељски судија издавао објаве и да је он због тога био позвап да изда онај раснис полнцпјским власгима. Објаве пису неопходни докуменат, нредседнику бирач. одбора. По члану 59 пзборног закона К1Д нредседник бирач.;ог одбора у року од 10 дана, од кад је његово име у служ■>еним новннама изашло не изјави, да се председништва не може прпмитп, Државнп Одбор по;ле тога рока неће узимати у обзир никакву молбу. Ја вас^онда пптам, ко му је опда саопштио, да је он нредееник бпратког одбора, да лк му је саошитила каква власг? Не. По чл. 59 пзборног закоиа он треба да прочпга пме његово у службенпм новинама и сампм тим, он пма да сиатра, да му је саопштење учињено, јер службене новине нису пишта друго, него управ једно зваиично објављивање, саошптавање од страг.е ма које власги. Али бившп миннстар унутрашњих дела г. Рибарац, налази за потребно да изда наредбу да никога не пусте па бирачко место, који нема објаве. Разуме се, да је то ншло са планом. Пред Народним Нреставиишгвом говорено је много о разипм злоупотребама, али ја вас молим, да вам нзнесем још један пптересантан факг поводом овога питањп, којим ћете се увериги, да се ово свело на јодан такав апсурд и на један ■гакав бесмислен посгунак, који покдзује, да бнвши мииистар, Рибарац, ннје нмао никлква разлога да изда тако сгрогу незакониту наредбу, да се нико пе прими који нзма иолицијску објаву. (Наставиће се)

Штампа срдоко-краљев. државне штампарије