Народна скупштина

30 САСТАНАК — 6 ЈУДА

СТРАНА 263

требали да позову Скупштину на време, и да та Скуиштина сврпш своје послове и претресе уговор онако. као пгто смо већ имали прилике ове сесије да га израдимо. Алп, као што кажем, то није било, нити се одговорило жељгс ви вољи Народне Скупштине. Разуме се, кад би се либерал. влада хтела. ослањати на жељу и вољу једног ауторитативног тела, кад се ослања на жељу Скгшптине као Народног Представништва, на вољу наро;а, онда би требало много више рачуна да води не само о вољи санкционисаној у продужењу трговачког уговора, него и о оној вољи, која је на различнте начине на свима зборовима и крајевима Србије изјављена, да је либерална влада на управу земље дошла срамно,ида но томе не сгоји у сагласности са вољом народном, него против воље народне. И кад би либ. влада хтела да послуша вољу народну, онда је требала ,да разуме тако, да иде с места, одакле су задунули све полидајде и остале извршне органе са толпко злим, почињепим: у земљи да не може човек ништа друго да им каже, него д& су прави злочинди. Ја мислпм, госнодо, да у томе, што су се они ухвашли за реч „жељу" Народног Представништва, да су ту свар 'бранили оним начином к^о што то чине софисте, људи, који хоће да извитоиере значење извесних одредаба уставних и закон ских, хоће да измајсторишу онакву фразу, која би шнла у при лог њихов. Повреда чл. 52 је толико јасна, самовласно продужење трговин.-<^овора је потпуно потврђено, једно од великих права Н. Представништва погажено, с тога верујем, да је већ за свакога од нас ово јаено, па прелазим на четврту тачку онтужбе; но ћу вас, поштована господо, молити за етрпљење да ме и даље чујете. Ја бпх донекле имао права да тражим од вас стрпљења, иошто су. данашњи дан, јучерашњи, прекјучерашњи и ономадашњи тако значајни у полигичкој историји наше земље, да Народно Представништво нема шта зажалити за време, да саслуша све своје другове, јер ћемо само свестраним претресом ствари стећи непоколебљиво уверење о умесности оптужбе, као и уверење да треба уложити све своје спле, да би се један пут утврдила права уставност и парламентарност у овој земљи. Да пређем сада на четврту тачку оптужбе. Ја нећу о томе много говорити, не с тога што недостаје факата, него с тога, што су тп факти већ изнесени. У овом случају имао бих само да доиунпн посматрање о тој четвртој тачки оптужбе; то је она тачка, о којој сте видели како се јуче н предјуче бранио бпвши министар уиутр. дела г. Рибарад особеном логиком; иосматрањем и оценама он је нронашао да је стекао нраво да може п решење Држав. Савета, која су била обавезна за њега, да их суснендује, обустави од извршења. У том суспендоаању, у том обустављању решења Државног Савета, ја сам иашао, да је бивши министар унутр. дега узео секпру п да је њоме просекао оне отворе, кроз које се улази у чисто безакоње, у неваљалство, у коруидију и у сва зла, која су у нашој земљи учињена. Погрешка ова учињена ^едним министром одзива се у уиутрашњости као највећи злочин протпву закона и Устава. То је са свим природно, господо. Ово што је министар учпнио овде нефермањем решења Државног Савета, то су његовп окружни и срески начелници, његове писарице и остале нристалице, сви ишли на- то, да се не само никако не вермају решења Државног Савета, него да раде као што су отиочели, газећп сваку законитост и васпостављајућн иезаконитост, неред и постали су отимачи народног права у опгатинама. Алп, госиодо, у овој четвртој тачки имам још једну ствар да напоменем, која иде у прилог оптужбе министара. Не само да су извршни органи г. Рпбарчевп следовали своме минпстру у неизвршењу решења Држ. Савета, већ су били и самостални у гажењу закона п уставних права грађана. За министре и његове чиновнике пма овде разних обележавања крпвица, т. ј. или је министар главни кривац а његови чииовници саучеснпци, као што је случај са; гажењем решења Држав. Савета, или су ноједини чиновнпци главнн кривци а мпнистар саучесвик им, као што су случаји самовласне повреде општ. закона.

Ја мислим, да ће иследни одбор свакако имати врло много разлога, нарочито код општинскнх питања, да у ову ствар саучесипштва улази у ислеђење. По чл. 93 закона о уређењу округа и срезова, Стални Окружнп Одбор има права да чини представке мпнпстру против извесапх чиновника. Те представке чине се у том смислу, да се јави министру какав је којп његов чиновник, како врши своју службу, да ли ради по закону пли ие, а нарочито чини те преставке, кад је уверен да тај чиновник не стоји на законитом земљишту. Ја сам знам, да је у округу моравском било тих случајева много, знам, и то, да се г. минисгар том није одазвао. Према томе држим, да ћемо не само због тога што нпје вермао решење Државног Савета, већ п за то што се огрешио о закон; што своје чиновнике није одвраћао од незаконитог пута п упућивао па пут законнтости, да ће и ту бити крнвице до самога мпн. унутр. дела. Алп свпма ће бити јасно ово: да није ни могуће било да чииовниди буду узвпшенији и часннји лршчоци закона од свога мииисгра и чудо није, што су све међе законитости биле порушене. Ми, који смо били у унутрашњости а остали, који су виделп и били очевидци догађаја, што су пх развпјали окружни и срески начелници п другн чиновници, можемо утврдити факт, да је био такав покор, такво чудо од безвлашћа и безакоња, да су свп мислилп, да ће се земља окренути наопако и поћи ђаволским путем. А и како не би, господо, када је г. Рибарац као мин. унутр. послова својим разумевањима закона дао израза у расписима и на такав начин, како општински суд, кад му се ноднесе неповерење, нема права денпти оригиналност потписа онпх, који потппсују неповерење тако, да је те потписе сводио на потпуно нзнгравање закопа. По томе распису се дотле терало, да су либерали у недостатку својих људи иотписивали људе и из туђих странака без њиног знања само да попуне број, који пм је потребан за изјаву неноверења. Сваки од вас, господо, сетиће се, који је водио рачуна о свему, што се догађало пре 9 августа, да се не само пазило на то ко се потписује на неповерењу, него се гледало, да ли је потпнс погписанога његов сопсгвени оригиналнп потпис и је ли могао сваки потписати неповерење; али, господо, после расппса бпв. мин. г. Рибарца о томе, ја сам могао и без свога оригиналног потписа у неповерењу, иротиву себе гласати. (Тако је). Цените сад, господо, на какву се глупост свео тај расппс. Г. Рибарац, бранећи себе, казао је: да би он по начину вако су радикали отимали онштпне од првог апрнла, то могао учпнити за много краће време. Ја држпм, да је он ту исказао само једну фразу, једну празну реченицу, која апсолутно нема никаквога значаја. Тиме је уједно хтео казати и то: како је он врло моћан човек а у ствари тако није. Све општине, које су се после 1 априла опет васпоставиле у овој стари ред, које су се опет повратиле у свој правнлан делокруг и правац законитостп, нпје иикакво отимање, ве& се само омогуКила ирилика да серешење Државног Савета изврши; да им се да иравни пихов значај. Многе збачене општинске управе биле су задобиле право да иоставе првашњи ред, користећи се тим решењем. И по томе, није никакво чудо, гато су се многе ошнтине врло брзо повратиле у своје пређашње стање. Господо, зар се сад не види из овога са свпм јасно, да је кључ за отимање ошптина по Србији бпо у суспендовању решења Држав. Савета. Но пређимо сада даље. Одузевши сву моћ самоуправиим установама у решавању питања о поверењу и неповерењу и о пзборпма, либерални минпстар нолиције пронашао је после нов начин за полпцијско тумачење закона о општинама, којега је последица била постављање регената. То нолицпјско тумачење било је у злоупотреби чл. 30 закона општписког. Практиковање чл. 30 ишло је овим редом. Они су гледали ношто по то, да пзнуде оставку кметова, да сведу ствар дотле, да одборннк мора да замени кмета; за ткм су гледали било с.тварањем кривица или чиме другим да најстарпји одборник не може заступати власт кметова. И, који је чптао чл. 30 реченог закона зна, да, кад најстарпји одборнпк не врши дужност кметовску, онда је полпдпја, самовољно тумачећи чл. 30, терала сву општ. управу и ноставила