Народна скупштина
СТРАНА 266
НАРОДНА СКУПШТИНА, ВАНРЕДНИ САЗИВ ЗА 1893 ГОДИНУ
туисана. 0 овоме питању говорили су и остали говорници и ја се нећу дуго задржавати а хоћу ово да констатујем. Ви знате да је р 1,дикала било 65, напредњака 4 то је 69 и да смо ми тада опозидија имали већину. Представите себи, да смо ми тада, који смо дредстављали оиозицију сви заједнички отишли у неку зграду, и да смо се огласили за Народно Представништво, и да смо се састали онако исто као што се састало 60 и неколпко либералних посланика, (иосле направљених 69, пошто су уништени избори у пиротском округу), шта мислите шта би урадио оптужени г. Рибарац? Онога тренутка, господо, он би ону зграду, у којој смо, посео с војском и жадармима; ми би били растерани; ми би били прозвани конвентом, бунтовницима, елементом, који хоће да преврне државу и који покушава да се неуставно копституише. И онди ја мислим, кад тај факат наведем, да г. Рибарац потпуно зна свој положај, као министар унутрашњих дела, и не само он, него и да је цела влада морала водпти дубока рачуна о томе, да ли је Скупштина уставно или неуставно конституисана. Ја са своје стране тврдим, господо, чак и ово, ако је било у крилу либералнога клуба, којп је онда себе крстио нменом Народне Скупштине и каквих фалсификата пре неуставног кон ституисања, да их је по свој прилици било или у /јенералштабу министарстарства унутр. дела, или целог министар ства, или главног одбора либералне странке. Ирема томе, ако се носите тим уверењем, ми господо, који смо имали част да будемо тада опозпција према влади, позивам вас да кажете, да ли је гомила либералних посланика који су у овоме дому иредстављали Народ. Посланике била уставно коисгитуисана и јесмо ли ми имали права, да се уставно конституишемо ? Ја мислим да нити смо ми, нити су они имали права, него требало је учинити оно, што је било у дужности да се учини према факту, што се појавио између нас; но онп нису хтелп да изврше промену, која је била потребна да се изврши како би се дошло до правих услова за миран парламентаран живот; не, они су ишлп на то да се што пре дочепају указа који ће их мимо Устав и закон прогласити за уставно конституисану Скуиштину, и ту лежи кривица. Господо посланицп, ја ценим вашу пажњу, коју дајеге овој ствари. Доиста ово је једна велика и важна ствар не само народна но и државна, она је од великог значаја по целу земљу нашу. Пре но што пређем завршетку овпх мојих разлагања, ја мислим да ћете имати још мало стриљења да ме саслушате, да ири крају изнесем још једну ствар, којајеважна за обележавање начина, како се бране оитужени министрп. Господо, оптужени мннистри имају известан систем одбране. Где су год могли да се бране маскирањем, извитоперавањем, то су извршилп, то су учпнили и то на сасвим адвокатски начин и при тумачењу чл. 71 и 52 устава; онп су се ту удаљили од правог разумевања, јер то годи њима, а не правом тумачењу ових чланова. Они се даље иозпвају на извесне прпмере, тако зване преседане, којеједала радикална влада, позпвају се на одлагање Скуиштине и употребу војске. Они истављају као правни разлог, нарочито г. Рибарац, чак и то, како треба, ако хоћемо да ова земља напредује, да аостоји извесна равнотежа између странака, разуме се, равнотежа онако схва ћена, како је г. Рибарац схватио, а не као што се тај захтев у модерним демократ. државама има схватити, да путем неиомућеног поверења народнога долазе п учествују у повећем броју престављени у народним државним пословима. Што се мене лично тиче, ја бих био увек за то, да странке онако како су представљене у Скупгатинп, онако и владају. Ја немам амбиције само за једну странку, ја чак мислим: право је — да у оној размери у којој су представљене у Народном Представништву, буду представљене и у влади. Но у томе стоји једна препрека, а на име та: да свака влада излазп из већине Народног Представнпштва. Алп господо, стварне те већине не може да буде на тај иачин као што га је употребио Рибарац и његово друштво. Вп знате употребу свију оних срестава са којима су располагали ти људи, то је злочин не само према закону него и према моралу. Ја могу да миелим, да ви нећете бити за то, да пзвесни људи треба
да дођу на управу, како би појачалп своју странку. Мислим да појачање неае странке може да буде само на начии, који је достојан да га уиотребе људи од части и од просвећеног разума, а то је пут да иду у народ да упознају њихове потребе, његов живот и све остало, што бп могло да утпче на то, како би они после били предсгавници тог народа у што већем броју. Али да они птаљу своје полицајце и вреатуре, људе од најнижег моралног значења у народ, па да изфабрнкују сплом већину, ја мислим да ће те сви рећи, да је такво поверење неморално и да оно доноси поремећење најбптнијих односа у једној држави. И кад би допустили да се на такав начин користе људи, да дођу до положаја и да изфабрикују поверење народно, онда мисао Рпбарчева не може да значи нпшта друго, него мисао пустоловаог човека, који хоће по што по то себп већнну. Но народна сила и моћ није могла да допусти да се то изврши, и онда, разуме се, они су пропали, II мени је мило што су пропали, јер треба да пропадну они људп, који су ишли путем злочина, а треба да дођу они људп, који иду путем истине и правде, путем који може бити посут и крвљу, али је пут узвишен и частан. И ја мислим да таквим цутем треба ићи у народ и борити се, којим иду часни и поштени људи, и онда нека задобију већину, алал им вера, ја ћу моје место сваком таквом уступити, а и сваки члан овога дома. Менп је мило, господо, што сам видео оптужене министре, да се не могу одбранити за то, што бране неираведну сгвар. Са речпма се може човек лако титрати. Али где постоје дела, ту речи не могу да сакрију ништа, не могу да загладе ншпта; речи могу да служе сдмо као срество за оне, који неразумеју ствар, али према нама, којп смо очевици различних догађаја, те речи не могу имати викакво значење. И менп је мило да констатујем још једну ствар, а на пме: да они људи, који су произишлп из реда адвокатског и дошли на управу земаљску, нису били у стању да, водећи иарницу са народом о његовом јавном праву, добитп је, већ су ту парницу пзгубили. Они су може бити врло вешти адвокати за своје приватне клијенге, да приватно дравне послове уреде и заштите, али је свест народна била тако силна, да су у јавним правима савршено изгубили парницу. (Тако је). Да завршим господо. Није давно било када је бпо 25 март овде у овом дому, и кад смо бпли пред очима оних људи, који су седели овде пре два дана на оптуженичкој клупп. Кад смо дошлп овде и кад смо затражили, да се у дому Народног Представништва не шамара ни Устав ни закон, да се не баца стид п срам на образ и част Представника Народних, онда, кад смо тражили да се ради по Уставу и закону, ми смо били одбијени. Тај је моменат био тешка успомена за све нас, који смо били тада Народни Представници. Али, господо, кад смо видели да људи, који су на зликовачки начпн могли да спроведу своју рђаву мисао кроз све и најудаљеније кутове наше земље, хоће да се титрају са нама Народним Представницима, као са најпростијим људнма, у овоме најуз вшпенијем дому народних права, онда смо морали бити дубоко увређенп у осећању свога положаја посланичког и права, н онда ће се многи сетити онога треаутка, кад смо изашли кроз ова врата и узвикнули: да жпви Устав! Ми смо узвикнули то, ие с тога, што не знамо да треба чувати живот нагаега Устава, него што је погажен, и што смо мислили да у овом узвишеном и светом дому тр.еба да седе људи од пуног поверења народног, а не људи у лицу којих је достојанство Народног Преставништва доведено до најниже тачке. И осећање части и достојанства Народнога Представништва и увређено осећање ншамараног Устава и гаженог закона и опште осећање правде, диктује нам да оне људе, који тако понижавају и општинску самоуправу , и среску и окружну самоуправу, и Државни Савет, и државни одбор, и Народно Представништво, ваља оптужити и да су ти људи заслужили да буду оптужени. (Такоје ) Ценећи непристрасно и праведно све догађаје, које је породпо 9-ти август, и узев скроз утврђене факте, да је самоуправно и изборно начело новога Устава гажено, вређано и иоништавано, где се само могло стићи како у најмањој општини тако и у дому Н. Представништва, није тешко извести