Народна скупштина

СТРАНА 267

закључак да томе злу ваља стати једном на пут, а то ће бити, аво овај предлог оптужбе буде добио задовољења од правде, гарантоване нашим законима. Веливе се последице, госнодо, очекују од праведног задовољења овога иредлога за оптужбу. Прва и највећа последица греба да буде, да се једном јасно зна, да се вико за љубав својих личних интереса не сме титрати са великии тековинама народних права гарангованих у овоме Уставу, а друга је носледииа та, да се у добу новога Устава нико не сме дрзнути да изопачене навике и иокварено политичко васпитање из доба Устава од 1869 г. може нрименити кад ступи на управу ове земље. Због тога ја мислим, господо, да Народно Представништво, па не само оно, него и историк и иолитичар, и књижевник, и судија и свп они који о овим појавама воде рачуна, да ће знатп да цене ову изјаву као изјаву расположења Народног Представништва, и да ће онда моћи да се према томе донесе праведна осуда за дела, која су пзнесена у предлогу за оптужбу бивших минмстара, вабинета Авакумовпћевог. ( Одобравање.) Милан Ђурић — Поштовани посланици! Знам да сге већ уморни дугим радом, али видим да јога сунце греје, иа и ја ћу својим говором гредети са сунцем, и стараћу се да вас дугим говором не мучпм. Предмет, који је пред нама на решењу, врло је важан и заслужује да му поклонимо нашу најозбилнију пажњу у интересу велпчине Србије, у интересу опстанка њеног, у интересу уставности и законитости у овој земљи, која је до сад тако много угрожавана и изигравааа од разних власника у разна времена. И кад, госнодо, стојим овди на овоме месту, и кад сте ми учиаили част да ме слушате, ја хоћу да говорим „ни по бабу ни по стричевима већ ио правди Бога пстинога"; ја хоћу да кажем своје мишљење мред очима Народног Представништва, изјавившп у исто време, да не стојпм овде као радикал или будп какав партизан, не стојим као човек од освете, него као Србин, као ладан суђаја у минулим несретним догађајима и као човев, кога је народ одликовао својим поверењем, те да говори оно што је право, поштено и истпнито. Ја ћу, госиодо, да кажем колико знам и схватам сушту божју истину, јер само истина и нравда и покреће и повретаће нагау земљу сретнијој и бољој будућности. Ја сам чуо како су неки посланици учинили неправду раннјпм генерацијама нагаег народа говорећп: да је вод нас ус/гавноет заоснована од 1869 год. Вол>ан да признаљ и свавој личности н свакоме јавном иослениву и свакој генерацији оно, нгго је она принела за добро ове земље, ја морам да изјавим да не стоји то, да је у Србији уставност заснована од 1869 године. Господо, после пзгубљене битке на тужном Косову пољу, после неколико деценија угаспо се самостални независни жнкот Србије, и ми смо постали турсва раја, и апсолутистички турсвн султани управљали су нашом земљом; народу је то било тешко, али је гајио наду, да ће му синути лепши дани, гајио је наду да ће и он једном дочекати дан свога народног васкрса. До 1804 год. народ је давао ненрекидно чиле и смеле борце противу турске најезде, иротиву турске тираније, и сваком прилпком протествовао против турског господарства, а 1804 год. он је у лицу својих вођа, који су се договорили, организовао прав1'лан устанак противу турске силе. Тада су ирваци српски изабрали за свога вођу једнога див јунака, изабрали су Кара-'Борђа, па му казали: „води нас у рат и заповедај нам, а ми ћемо те слушатп'', али кад се вратимо из рата живи, дужан си да се са народом договорпш о добру и потребама народа којим управљаш, и ако сп дотле радио како треба заслужићеш на сабору народну похвалу, а ако буде зло, покуду његову, и народ ће биратн себи за главара, за кога он мисли да ће га најбоље путем напретка воднти, с њим се договарати и о свему рачуна водпти. И заиста, гоеподо, наш народ је пуних 9 година, иод својим јуначним в поштеним вођом водио борбе и одржавао

дпвовсве победе, којима се цео свет дивио, али шта видимо ми у томе добу? Видимо, да се у пзвесним тренуцима војводе, свештеници, првп људи и одликовани ратници скупљају и оцењују: шта је којп урадио и шта би требало за народјош урадити, чим су се са бојна поља вратили. Зар то договарање, зар то споразумевање између врховног вожда и народа не потсећа свакога да је онда било Устава као сад, али Устава кога су сви погатовали и према коме су сви радили ? (Одобравање). Кад је Србија 1813 год. пала, она је пала из више узрока. Један је, што је противу ње дигнута силна војска од 280000 ратника, која је у четири правца грунула на Србију, те да је прегазп и нападне на Аустрију, а тиме иомогне своме савезнику Напалеону Вонапарти I, па и та велива турска ордија тегако да би саломила снагу малене срис;ге војске, да се у њој извршавало оно, што је наређивао онај коме је народ био поклонио своје новерење и који га ничим није орезилио, п којп је отпор давао турској сили кроз тако дуго време, да Троја у херојству, није измакла српскоме хероју и вожду, али зла судба Србије лежала је у томе, што многи нису радили оно што су требали да раде, него су по неки почели радити за себе, те је наш иротивник могао да нагае тако растројене силе победи н понова притисне нашу лепу отаџбину. Па и после ове пропасти дух српсвога народа и његова тежња за слободом и васкрснућем нпје се угасила, већ у многим местима, ако и планинским, дизати су отпори и дават отпор завојевачу. Давле народ је тражио нове одушве, и ми видимо где се одмах после пропасти Србије чини повушај под Хаци-Проданом, да се земља ослободи, и ако тај нокушај остаје безуспешан, али је имао за резултат други јачи и срећнији устанак. Том приликом ми видимо тужне нризоре, где се наши први људи, почевпш од јагодинске нахије, рудничке, ужичве, и т. д., ватаху и у ланцима но 70, 72, по 76 везиваху, па их догањаху у Београд и ту набијаху на коље и шта виднмо ми? После толивих жртава, које је народ поднео од свога врвног дугамана у својој отаџбини, после мучне извојеване слободе свупим жртвама нагаега народа, ми смо догали до извесних права и добили смо и Устав, зарадовали смо му се и заветовали се да га чувамо као зеницу ока. (Чује се: тако је). А да ли смо то ностигли? Не, господо, нага Устав иовредили су бага они, воји су пмали највише дужности да га чувају. И они су везивали по 70 и 80 људи као Турци своје робље!! То нам сведочи пример у Зајечару и Горачићима. Но да оставим то на страну, па да наноменем да је и иосле првог ослобођења бпло уставног стања у земљи. Кад је другп вођа народни, Кнез Милош, хтео да диже други устанак на Турке, он се опет под историским Таковским Грмом договарао са првацима из народа, и то је омет била једна врста усменог а не писменог Устава. То исто видимо ми и 1827 год. и тада се вођа народни договара са својим војводама п јунацима, којима о бедрима висе јуначка знамења омробана у борбама за ослобођење, за стварање Србије. И кад је Србија замиа у миран развој, кад је заснована династија, те исте вође народне захтевају, да се Уставом регулшну права народна у нисмени Устав, и нокојни Кнез Милош, воји је хтео да буде „апсолутиста" ипак је обећао народу да ће му дати Устав. И допста он је своју реч одржао ; он је дао народу Устав. Прозван је турски за то, што је морао бнти дат по одобрењу Султана вао суверена, а Султан га је одобрио, ма да је добро појмио воливо привлачећи може да утиче један тавав Устав на његову царевину и његове модапиве на мггету његове неограничене власти. Па шта носле видимо да се развија под тим Уставом? Видпмо да је нови Устав учинио поглавара земље ненрикосповеним, видимо, где га је узвисио над осталима, као што је узвпшено шљеме на кућн, видимо да то није рђаво, но да је напротив врло добро, што ће моглавар земље моћи на тај начин држаги високо српску заставу тробојницу, те тиме уливаги наде н вере свима Србима ван граница ондашње књажевина Србије, да ће скоро вуцнути час када ће нх сриски