Народна скупштина

СТРАНА 268

владар моћи примити под своје окриље као слободне и са Србијом уједињене Србе. Јесте, господо, то је све тако могло бити, ако гледамо са стране народа и његових искрених синова, али тако нпсу гледали поједини власници тадашњи, који су имали засебне интересе од интереса народнпх п владаочевпх. Они су на свакоме месту подметали ногу владаоцу, они су га увлачили у обичне послове и подметали га да одговара, и посљедица тога била је та, да су се морали уклањати с престола квезМилога, кнез Михаило, па кнез Александар, за тим кнез Михаидо, који је после поновног повратка на престо свршио мученичком смрћу и најпосле је морао абдицираги, морао се одрећи престола и први Краљ Србије после Косова, морао се одрећи престола Краљ Милан и то све усљед интрига и властољубивих тежњи појединих великаша и министара, којп не хтедоше примити благотворни припцип, да минпстри одговарају,а владалац даје неодговоран, а тиме да омогуће трајан правилан развитак у држави. У томе и јесте сва добра страна Устава, те за то га и треба чувати. Народ је, како се види, желео једно, а властољупци друго. Народ је хтео да се с владарем договара алп да владар буде неприкосновен како би се сагласношћу с народом моаго лакше постићи идеал наш, идеал наш у томе: да с«з велико српско племе скупи у једну целину, у једну државу, како би се могао жпвот народни у свима правцима боље развијати и како би наш народ у образованости и цивилпзацији могао уједињен боље корачати по законима божијим и државним, намењеном историском опредељењу. Али све то властољупцима није годило, и ти лепи смерови народни ометани су интригама, које су они око владара сновали, те тако га ометали на путу рада за бољитак народни. Најзад, господо, Краљ Милан пошто је чинио безуспешне све могуће експернменте, пошто се, иотаомаган разним властољупцима, већ бпо исцрпео у борби нротив народа, он је нашао за добро да призове прваке све трп нолитичке странке и да с њима сагради споразумно нов Устав. И у томе Уставу стављена је и таква једна одредба, но којој министри одговарају за све државне послове, а да је владалац неодговоран. У томе, господо, ми смо сви налазили најбољу гаравцију да ће се права и слободе народне очувати, кад с једне стране не да одговорни владалац да се повреде, а с друге их стране чува свесан народ. (бурно: тако је). Па и после тога тако утврђеног и министарском одговорношћу добро огарантованог Устава, ми видимо да се појављују прохтеви појединих властољубаца дадођу, ма п неправилним путем, на уцраву земље, па ма немали ни већине у Народном Нредставништву, ни поверења у народу. Ти људп почели су опет радити против тежња народних и против самога духа новога Устава. Далеко је од мене иомисао да лично помињем поједине људе; прво ја н&сам за то надлежан, но суд, а друго, господо, што ви сви заате и сами све те зле демоне српскога народа, те није ни нужно да вам их именујем. Као што знате, ми немамо овде да кога осуђујемо; то ће чинити суд надлежни по прописима закона о миннстарској одговорности, а ми само имамо да кажемо као порота: има ли места овој оптужби министара пли нема, и хоћело ли да се они даду суду, илп нећемо? Што је ван сумње за све нас, што зна и цела Европа, то те, да је либерална странка,^чији су ирваци били образовали кабинет Авакумовићев пзгубила изборни мегдан 25 Фебруара на биралишту, и онда кад је био на управи земље и кад је употребио многа недозвољена средства, да добије изборну битку, а и сад при поновљеним изборима; и да .је народ осудио ту странку својим моКним гласом. (Чује се: тако је I) А од народнога суда већег суда нема господо! Овом приликом морам с најпотпунијом увереношћу да кажем: да тешко да има п у маси народа кога, а међу изабраницпма народним нема савршено никога, који би се у овоме оптужењу бивше владе руководио ма каквом осветом. Тако

мишљење о осветољубивости нас или народа, само је једна видна иотвора на витешки карактер српскога народа. Ми познајемо сви дух и особине српског народа и ја ту нећу учинпти никакву неразложену похвалу кад речем: да је он јуначан као прави херој, а великодушан као лаф. Као добросрдачан, јуначан и велпкодушан, он нема основе за осветољубивост спроћу противнпка. Код нашег народа ностоји и пословица: да, „правда држи земље и градове", и он се правдом п руководи свуда па и овде, али ири свем томе, то би било за осуду пред потомством, кад и овака дела, каква су оптужена, не би била кажњена ако се докажу. А ту казну не мислимо да изричемо ми, народнп нредставници, него суд, који ће бити образован по прописима закона и чији начин састављања може бнти најбоља гарантија за правичну и неирнстрасну пресуду. Мислим да је за свакога јасно: да ми овим радом не тражимо никакве освете, а и кад би смо хтели, суд то неће; напротив да је од нас далеко свака помисао осветољубља, п мп се овде не појављујемо као радикали, већ као Народни Пуномоћници, који имају дужност и према земљи и према заклетви, да право суде у овој ствари. (Врло добро! Тако је!). Да набројим поједине ствари из оптужбе и да параграфски оцењујем и тужбу и одбрану то нећу, јер има од меие компетентнијих, има нравника нознатијих са законима, али једно што свак може да учпни, а да се не огреши ни о своју савест ни о надлежност, учинићу и ја и казаћу, шта се радило у нашој земљи, а судије и правници нека после та дела разделе по категоријама и нека цене у волико је по коме од њих повређен Устав или обиђен и неизвршен који закон. По нашем Уставу, а и по свима другпм Уставима и парламентарноме реду, земљом може управљати оиа влада, која има ослонац у поверењу народном. Влада из радикалне странке имала је то поверење и до 9 авгусга и од тада, па све до данас и на даље докле буде радила у духу народном. Последоваоци њихови у власти, господа из либералне странке, нису имали тога поверења. Они су хтели да га силом отму не бирајући средстава за то. Они су хтели да докажу да вреди више 15—20000 њиховпх гласача, у којима веле њима домовина, него наших 400000, од којих је преко 200000 кадро да узме пушку и да иде на границу, те да земљу брани! 1акво мишљење и смешно је и жалосно. Њему се народ противи, јер он има и пословицу која каже: „не дају млеко рогуље него млогуље". Увек је било, господо, да се слабији уз јаче наслањају, и то је са свим природно; само оптужена влада хтела је противно, хтела је да се јачи ослања на слабије! Тиме што су ту дрску теорију хтели да приведу у дело, они су се љуто огрешили о народ и његова права. Не познавајући српски народ, ти људи у својој партпјској страсти и да би створили себи већину, мислили су да се народ даде застрашити и да ће се одрећи свога удела у пословима на које му Устав даје права и да ће потпомагати њихове смерове! Да су се обазрелп на историју тога народа, да су нз ње запазили истинити факат: да тај народ нису могли сломити ни сплни Султани ни јаничари, који су задавали страх целоме западу и Бечу, — они би онда веровали да ће пм врло љуто страдаги војска, скрпљена из свакојаких елемената, а предвођена капетанима и писарима с врло рђавим радом, а још горим угледом у народу. 0 томе су се они уверилп тек 25 Фебруара на биралишту, али је тада било доцкан да се врате на правилан пут. Мора човек жалити сиромаштво духа тих људи, који су ее преварилн и огрешили, као синови овога народа, радећи да народ сломију, не за љубав среће његове или велпких каквих успеха на страни, но за љубав своје странке и евојих политичких другова. То је била штета поцелуземљу, алије народ и ту најезду издржао; узурпатори су пали, осветници су морали пасти од њихове сопствене руке, као што је легло пропасти сваком злу у њему самом.