Народна скупштина

30 САСТАНАК — 6 ЈУЛ.А

СТРАНА 269

И на те, којн су палн, ннје нужно да се сад бацају победничке стреле, кад се зна, да су пали нод осудом народном, кад се верује, да су нали под сузама и узднсајима народнии и не сачекавши да се јуначка мишица срнског народа с оружјем у руци подигне на њих (Тако је). Они су се управо стровалили услед своје сопствене немоћн и пали под теретом грехова својих. Толико о тој ствари а сад да пређем даље. Сад хоћу, да се дотакнем оне тачке, где се говори о продужењу трговинског уговОра са Аустро-Угарском. То је, господо, питање од врло велике важности, и као такво, остављено је баш народу да он таква питања и регаава. Без Народне Скушнтине, то нитаве, не може и не сме, да се решава. То је једно од најјачих ирава народних, и саМо једно од тих питања остављено је Круни, да га она у случају нужде и неодложне потребе решава. То је питање, нитање рата и мира, али што се тиче питања о трговинским уговорима, то је право народ задржао за се, да о томе решава. Оно је прво допуштено због журности посла, те да се одрже на висини слободе народне, да се очувају особине народа, да се очува земља од навале непријатељске; међу тим, одузимање ирава у решавању оваких питања, као што је питање о трговинском уговору, било би иротивно духу народа српског, противно особинама његовим. За то ја, господо, не могу да нримим њихову одбрану за ову кривпцу, и ако веле, да су они то радили у корист народа, јер ми сви знамо, да ту користп никакве нема, већ штете, и ако они не буду криви- по законској, параграфској правди, они су криви пред Богом, пред народом српским, јер су му отели његова најсветија права, отели су му његово благо ! (Чује се: тако је.) Господа оптужени министри бранили су се даље, да нису учинили никакву повреду пзборнога закона. Ја, господо, нисам правннк те да би вам могао говорити о повредама појединнх параграфа изборног закона, алп ћу вам казати, да је то једнр од најважнијих права грађана срнских. То право не сме му нико одузети, јер се он вазда бори за то, да може бирати себи кмета, који ће се старати за његову општину, да бира чланове окружне скушитине, који ће му уређивати друмове, ћуприје, школе, болнице и т. д. и све среске послове, да бира најзад господо, посланика, који ће му у договору са осталима доноситн законе овој земљи. За то сво.је право српски грађанин плаћа порезу не само у злату и сребру, које је зарадио својим знојем, радећи за 2 или 3 дпнара, и преврћућп земљу од рана јутра до мркла мрака, него је плаћао и крвљу својих синова, јер људп ни једпнца 5а то не жале као Аврам Исака на жртву. То право, господо, не би требало ни покушати одузимати га грађанима, а прошла владавина, њен министар Рибарац, дрзпуо се, усудио је се, да и то право грађанима на разне начине одузме. За то су, господо, они криви и пред Богом и пред људма. (Чује се: Тако је), а по коме §-у, то нека цене они, којп су позвати да то одређују. Сад долази, по моме уверењу. једно врло тешко питање. То је питање о употреби српске војске и њеног оружја. Кад сам, господо, прочитао онај предлог р размрштају српске војске, мислио сам, да ово није ништа друго, него рат 1876 године. Српска војска, иије била толико размештена ни онда, кад је војевала за своје ослобођење. Питао сам и разбирао, који је непријатељ пошао на Србију, шта је ово, те се војска у зиму креће, да ли је Турска или Бугарска ударила на нас? И на то питање нико ми није дао никаква одговора. Тек доцнвде сам видео, да су ту узданицу,,ту снагу пародну, подигли малоумии људи, бивши мипистри, да задовоље своје сујетне прохтеве и да се у власти одрже: подигли су браћу против браће,иротив народа, који није имао оружја, те су и крв браће српске пролили. Зар ви, господо, мислите, да ће ти људи, који су крв братску пролевали остати некажњени и ако би се од праведне осуде иародне избавили? Не. Они ће за своја дела одговарата првд Ботом, Бог ће их казнити. '

(Чује се: тако је). Јер, госиодо, они војску сриску нису употребили за то, да прошире границе Србије, да ослободе подјармљену браћу нашу, да Србији прибаве што више права, те да се види да и сада живи онај исти срискн народ, потомак славних Неманића, него су војску подигли да сб одрже на минлстарској столици за три године, противу воље народа. Зар може бити господо, веће осуде народне од оне, што пмјенарод 25 фебруара на бпралишту казао, и ти људи пређоше ћутке преко те осуде. Ја овом приликом, господо, морам да одам сваку част и поштовање нашој војсци, јер је она то заслужила. Ја знам, да она мора да слуша свога командира. Као што морам са чуђењем да се изразим, за што тако да ради г. министар војни, потомак једног српског јунака и војводе, који кад је бранио Лозницу и ослобођавао Србију са Кара-Ђорђем, крвљу је писао шсмо командирима, да дођу у помоћ да ослободи Лозницу. И дошле су јуначке војводе н војска, Турке је побпла, многе у Дрину погопила и Лознииу ослободила. А унук његов, којиданас живи, чијпм се именом поноси историја и чијим се именом ја као Србин поносим, дао сс у руке пшекулантима, који хоће да се одрже на министарским столпцама, дозволио је да војска у рукама полицијп наружи сриске синове, да извршп пожуде миапстара, да због нартнјске тесногрудости узме ову или ону судницу, да отера овога или онога у затвср и зарад тога да се добије 10—15 и 20 гласова више за либералну партију. То је више него жалосно, и то је за сваку осуду (Тако ,је). Ја мпслим, да то ви сви ооуђујете. Ја сам доиста читао и у новинама ноједиие чланке, у којима се осуђује поступак министра војног. И доиста је био поступак за изненађење, јер многи су рачуналн, да је он патрпота и да на тако високом положају има могућности, а и по дужности је позван, да чува име наше војске и да се поноси традицијама свога јуначкога деде. Но сваки ј : ковач своје среће и свог имена. Ко заслужи кривицу, нека му је, ко је за осуду, бнће му осуда, а ко је за славу — нека му је слава! (Тако је.) Али и друго нешто, што ме тишги, што ме болп. Боли ме, што наша браћа у Босни и Херцеговини, који гледају на Србију као на Пијемонат, виделн су под прошлом владавином наш унутрашњи раздор, чули су, да се с оружјем пуца на мирие сељаке, чули су, да је у једном месту невино погинуло 18 људп, а око 40 рањено, не за славу Краља, не за ослобођење наше браће, него ти људи ногинули су од разуздане страстн нартијске, због амбиција либералних министара. Ја мислим то је за сваку осуду (Тако је). То је много допринело штете угледу Србије, јер не треба се, господо, варати, да у овим границама, у којима данас стојимо не можемо постпћи своје идеале. Да би могли корачати историјскпм задацима ми морамо рашприти гранпце наше, а ми их можемо раширити само тако, ако у нашој земљи буде царовала иравда, законитост, слога, љубаи и све оно што један народ чини великим, срећним и славнпл (Тако је). То пуцање огромне је штете нама донело, а такође п целом српском народу. Ја бих желео, а мислим, да и ви жо лите, да се то више никад не понови, ја мислим, да ће се демократска Скушптина српска најбоље одазвати траднцијама својих отаца, ако у будућности, усвоји народну војску, јер нчродна је војска најбољи бранич за слободе народне (Такојс). Ја нећу дуго морити ваша стрпљења и молим, да само са псколико речи сврнем вашу па^жњу наречи поштованога посллника г. Гарашанина. Он је у своме говору казао да нашем народу треба љубав и слога. Ја сам готов, госнодо, да цружим руку, где је реч о слози, која би донела ерећу и иодигла морал у народу. Али преко тога питања, које је нало, ја не могу прећи ћутке. Кад год би се тако важно питан.е појавило, ја да зкивим и у најпоћој плашши, и да ме ко зовне из дубраве на договор да радимо на срећу куће н државе,ја бих му се одмах одазвао; ја мислим ни један ичметан човек не би одбио такав нозив, а камо ли кад га износп један тако уважен друг и носланик у Скупштини. Ја не знам тога међу нама у Народној Скупштини, који не би хтео

■