Народна скупштина

31 САСТАНАК - 7 ЈУЛА

СТРАНА 277

прилог либералне странке, он је наредно, да се исте ноћи извести за то, да може послати жандарме, да могу предусрести људе са акгима, и да их дограбе и фалсифивују. Таво је на многим местима рађено, као што вам је познато. Ја бага немам факга нри руци, којнм би то могао констатовати, али имам за то доказа од људи, који су билн чланови одбора, који су бпли представиици листа, да је таквих случајева било у појединим онштинама, и даје број куглица из радикалне кутије иребачен у кутпју либералпу. Такав један случај био је у општини батнначкој. Тамо је било радикалних куглица 54. а лпбералних 9. Они ту ствар удесе да оне вуглнце из радпкалне вутије пребаце у либералну, а из либералне у радивалну и ставе у записник. да је било либералних вуглица 54 а радивалних 9. То су ми признали они људи, којн су били у бпрачком одбору. Истражни одбор може прибавити доказе од појединих предсгавиика листа, да су такви фалсификати нзвршени у изборним автима. Кад је то тако рађено у нашем срезу, онда се посигурно може тврдиги, да је тако рађено и у целој земљи. Допустите ми, да вам прочитам још један акат, из кога ћеге видети, како је нолиција руководила посао за нздаван.е бирачких карага. Она скреће пажњу у акту председипцима оиштина, да дају бирачке карте само оним људима, за воје су сигурни, да ће гласати за либерале. Један тавав ават, упућен од сресве власги гласи овако: Председниче, 24 ов. мес. до 8 сах. пре нодне, да ми безусловно и без иваквог изговора ио поузданоме лпцу пошаљеш извештај: Колико си издао бпрачвих карата људима, за воје поуздано можеш рачунати , да ће гласати за либералну кутију, воливо за радивалну и колико за напредњачку. Овакав извештај ни у ком случају несмеш нзоставити а да ми га не пошаљеш. 20 Фебруара 1893 г. Параћин. Старешина среза, 'Бока Стојановић Дакле, он је овим хтео да види, да ли су председницп испунили наредбе раинје, да се дају само онима карге, који ће гласати за либерале а да се одузме нраво гласања онима, који би гласали за опознцију. Ја мислим, да сам вас са извесиим подацима уверпо, да сам дао материјал, да се дође до правилног извиђања свих ових злоуиотреба, које су се вршиле, и које су иотицале из расниса у онтужби наведених, и оних, који нису публиковани а то су раснисп тајни. Кад сам се дотакао тога питања, неправилности радње у ногледу избора, хоћу да вам напоменем, да су бирачке карте давате од нолициских власти свавоме ономе, војп се хтео изразити, да ће да гласа за либерале, п у које је иолициска власт имала вере. Такви бнрачи, који су иудили услуге либералној влади, то су били људи последње врсте, то су биле лопуже, како их сељани цене; ти људи пмали су извесних кривица код полицисвих и општинских власти, било што су прпграбили општинску утрину, или што су учинили другу кавву кривицу, дошли су нод суд, и, да би се одбранили, они су нудили услуге либер&лној влади, али под условом, да их осло бодн тих кривица. Такви људи, као л,уд" попледн,е врсте, нису могли одговорити својим грађанским д) стима, иису могли да плате порез, али либералима то ниј<. .ишта сметало, да им даду бирачке карте. За доказ тога нозивам се иа општину ноиовићску у нашем срезу, где је сад, кад је измењена ошптинска управа, нашао се дефицит у порези учињен од регента. Кад су регента нозвали да тај дефицит попуни он је казао: „за Бога људи, мени је капетан вазао да разведем у расноред ове л.уде, као да су платили норезу, али они порезу лису нлатили. Ја сам их разнео с тога, аво би дошла ваква контрола да се увери из распореда иорезе, да су оии нлатили иорезу, и с тога добили бирачке карте. Сад су ти гласачки

сппсковп сравњени са распоредом порезе и уверило, се да су ти људи гласали. Још један случај. У онштини доњо-мутнпчкој било је више лица, воја су гласала 25 Фебруара, на дан пзбора са бирачвим вартама, а порез су платили тек у маргу месецу. И го је један доказ, да су сва средства незаконита унотребљена, да се дође до већиие, те да се створи могућност, да и даље правдају свој незаконити долазак иа управу зсмље пред народом н страним светом. Кад све ово стоји, кад су тако очите новреде изборног закона, онда је неминовно, да ту има крпвице за учиниоце и да за то треба да одговарају. На првом месту, осем министра унутр. послова, одговарају свп органи његови. Ја сматрам, да су наводи онтужбе потпуно доказани фактима и делима, те по томе да се оптужени треба да даду суду иа суђење. Односно размештања војске и осталог наређивања, ја сматрам, да је о томе довољно говорено и ја се у то нећу упуштаги. Ја ћу да завршнм свој говор, али, пре него што то учиним, имам да пскажем своје мишљење о говору г. Гарашаннна, који је био толико великодушан, те нас је у својој веронаучној нридици иоучавао онако псто, као што свештенпци са предикаонице својим парохијанама у цркви говоре. Г. Гарашанин у своме говору казао је, да ће онтужба бити штетна по Србију и да сеје раздор. Да ће она бити штетна, ја то не могу да разумем, нити могу чак да замислим да се то њоме чинп, него мислим да се чини крај злоупотребама, да се чини једно дело, воје ће служити зи нример свима осталима, који дођу на ово место , да строго врше све одредбе Устава и закона, а да, нн у ком случају, не смеју ништити народиа права. То је циљ оитужбе, и ја кажем, да она неће сејати раздор, него да ће она васноставити у земљи мир и неће дозволити, да се више злоунотребе дешавају. Посмаграјући тачније говор г. Гарашанина, мени изгледа, да слушам говор једнога грешнпка, на коме почнвају тешке клетве народне. (Тако је). Чујем говор кривца, који признаје своје вривице за које је остао некажњен, воје су нретрнане неким доцнијим догађајима, те се на тај начнн тај грешник извукао праведне вазне, и сад тај грешннк, осећајућп сву тежину своје кривице, боји се и од најмање помисли, да ће ко бити за таква дела осуђен, и ако зна, да је стнцај околности био такав, те је та кривица пала на другога, а он се праведне вазне извувао. Он се боји, да и њега параграфи не новуку иред народни суд, а ја знам, да му то не би било пријатно. И још мпслим, да га је руководило и то, што он сам осећа, да је чинио пакост народу срнском ; сам осећа да је вролпо крв народа српсвог п вели: па вад ја нисам био кажњен за то, онда хајд да бацимо забораву и кривице ових онтужених. 8а то, давле, он штити сад ове кривце. Праведан човек нивад неће штитити људе, који су очито и нештедимице газили Устав и законе земаљске, којп су газили немилостиво народна права и пролевалп крв народну; који су народ сриски довели до тога, да један Представник Народни, Ранко Тајсић изнесе у Народном Предсвавништву решење Државнога Савета, на коме је крв нашега грађанина. Ја мислим, госнодо, да то један праведан човек не би могао да тражи, да се кривице таквих људн баце забораву и мислим, да г. 1'арашанин, вад је то тражио, да је једино на уму пмао своју вривицу. Што се тпче нружене руве, мислим, да је задоцнио с том изјавом ; требао је то раније да употреби, — опда, кад је био на управп земаљској и кад је могао да тај мир допста у суштини и васпостави. Али сад сматра за иотребно, да говори о миру само за то, што је у опозицији, и што је та опозиција иезнатна, а да је на власти не би тражио мира, већ би тражио да ради онаво, вако је и раније радио. Никода Николић — Господо посланици! Већјетрећи дан, како нретресамо питање о предлогу оитужбе бившпх министара. Ако хоћемо правилио да се одлучимо, иа коју ћемо страну, ако хоћемо правилно да изречемо свој суд, онда би