Народна скупштина

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ 0 РАДУ СРПСКЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ

ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ЗА ВРЕМЕ СКУПШТИНСКОГ РАДА ПРЕТИЛАТУ ПРИМА СРПСКОКРАЉЕВСКА ДРЖАВНА ШТАМИАРИЈА И СВЕ ПОШТЕ У СРБИЈИ

ЦЕНА ЈЕ ЛИСТУ ЗА ЦЕО ОВАЈ САЗИВ : ЗА СРБИЈУ 5 ДИНАРА ЗА СТРА11Е ЗЕМЉЕ ТОЛИКО ИСТО С ДОДАГКОМ ПОШТАРИНЕ

УРЕЂУЈЕ СЕКРЕТАР СКУПШТИНСКИ

РАН1?0 ГТЕТРОВИЂ

БРОЈ36

ПОНЕДЕЉАК 19 ЈУЛА 1893

ГОДИНА III

31 САСТАНА^; 7 ј ул а 180 3 у Београду ПРЕДСЕДАВАО ПОТПРЕДСЕДНИК, Дим. Кати^ СЕКРЕТАР, Љуба Јоксимови& (НАСТАВАК) (0 оптужби, М. Мартмнац). После иреглодиог резултата у изборном округу моравском нису због спречапања, извршени пзбори у оишгинама : Дољовидовској, Секуричкој и Катунској. Све три ове ошитине екроз су радикалне, и дају великп број гласача. Требало је спречпгн у њима иаређени пакнадни избор 3 марта, и у тој цели, начелник среза параћинског са целим апаратом опколио је Видово, а брат мпнисгра Велпчковића, писар — памуклијаш, одвео је један одред војске у Севурич, иа су тако избори спречени. 0 Катуну ћу мало опширније ироговорнги. Општина се састоји из једног засеока, који лежи на острву Мораве и села на обали њеној. Општиасви је суд одредко за гласање општинску судницу, која је у селу. Да би се могао извршитп Фалзификат и крађа куглица, каиетану Белоиавловићу било је до тога, да гласање буде у засеоку. 23-ћег ноћу украдене еу и кутије гласачке, и она са куглицама; крађу је извршио један кмет регент, ( смех и живо кретање), но је то општпн- ј ска власт нашла сутра 24-ог, ирикривено у кући тог кмета, узела и донела оиет у судницу. Тада је капетан, тражио од окр. начелпика војску, известивши га, да је у Катуну неред. Овај то јави минпсгру, министар оиет капегану, да одмах иде у Катун, п он је отишао са жандармима и пандурима наоружаним, у намерп да одузме кутије, алн је у место њих био разоружап и оп и пратња, а уделила му је мало батина једна девојка, мажући га вратилом (живела!). Тада су на тражење, дошли из Крушевца артиљеристи наоружани пушкама. Сел.анн, знајући, да је то војска на расположен.у кивпе полиције, разбегиу се у околна села и брда њих иреко 150. Војска се иовувла, није нашла изгредника, којих у ствари није ни било, сем полиције. На саветовање људи, разбегнути дођу полицији, која нх нритвори; скромпији су сутра дан нуштени, а задржато око 60, па којима је вршеиа тортура. Кундаци и тесаци вршилп су своје над јадним грађанима! Који је и повац давао, мало

је бијен; сииаиа је вода по апси у тој цели, да се заледи како би јадници премрзли. Носледњи се предао Милан Миловановић. Над њим је извршени варваризам достигао врхунац. Ужасна слика као у Горачићу! Одмах су га оковали, и у апс долази писар Стојан Миловановић, са жандармом Јоеифош Јевтићем, и паидуром Милутином Михаиловићем, Мрцварење је отпочело и кундаком и оковом п тесаком. Онесвешћен пао је и пзгубио говор. То се дешавало на очиглед многих људи. Жандарм тада сипа му у уста ракују, не би ли га новратио, а један старчић припалио парче свеће, мислећи да умире — (Чује се : гнусно! Сатро их хлеб народни!). Одмах га натоваре на кола и донесу у ћуприску болницу, где иосле 6 сахата умре. Ог.о је, господо, једна од многих црних слика, каквих јс ио земљи било; цриа слика вандализма нолпциског, који је примио на се улогу да сузбије глас слободне воље, да спречи употребу грађансквг .права да изфалсификује глас слободна грађанина (Жалосно!). Тога дана, кад је Милан умро. ступи у моју канцелаР И ЈУ једна жеиа са малим дететом у наручју, и кукајућн рече: помози, господине, убише ми мужа! — Написао сам денешу министру унутрашњих дела; по чл. 15 закона о телеграфу одбија се; написао сам намесницима, опет се по чл. 15 одбија! Да би то дело ма како дошло до намесника, сетим се те пошљем депешу као аманет у вредности 300 див. на г. Јована Ристића краљ. Намесника. Однета је у пошту, али су је тамо дочекали телеграфпсте и чувени „Цврца" окр. начелнпк, и но њеном казивању тукли је тако, да је нала те су је водом поливали. Доведена је од старог оца у моју канцеларију награг, пала је онесвешћена на патос, и у дрхтавици и муци бпла преко 4 сата, незнајући за себе. Очевидац тога призора био је и син иоштованог г. Катића. Каква страхота, шесторо деце, од које је најстарнје 11 год. пзгубило је са мајком хранитеља, због иолицијске обести! (Лхалосно!). Господо, г. Рибарац правда се, да оп не зна за оне чшфроване депеше, које се подносе, да јето недосто.јно што му се подмеће п да сматра испод достојанства да на то одговара. Даље, да није оне шифре упућивао начелнику окр. тимочког, а преко овог и Живану Живаиовићу, ко.ји је био председпик Главног Бирачког Одбора за тај округ, а впђен јо либерал. Али кад отворпмо оптужбу, разгледамо нриложене шифроване депеше, видећемо да су оне морале бити познате министру. Кад је већ требало потписати пуномоћја изабраним посланицима, а Живановнћ нх није хтео иотиисатн разумо се, нрема упутству Рнбарчевом. А да су обојица но наиред утврђеном плану радили, доказ је поред иоднетих шнфрованих депеша и цео њнхов рад, јер кад се искупила овде опа исфалсифп-