Народна скупштина

СТРАНА 232

НАРОДНА СКУПШТИНА, ВАНРЕДНИ САЗИВ ЗА 1893 ГОДИНУ

кована гомила људи и крстила себе именом народних изабраника, Народних Посланика, тада је Живан у овој дворани изабрин за предеедника тој гомилн и тада би са Рибарцем уче ствовао у извршењу и извођен.у даљих нланова да није дошао знаменити чин од 1 аирила. (Један глас : „штета"; „остварили бп л,уди ирограм"!). 2 марта кренуо се за Пирот на накнадни избор г. Величковић министар нравде, и тада је г. Сима Павловић, уиравцик Ниша, који се десио у Веограду, депеширао шифром управи Нишаој: „ноћас да оду у Пирот 6 жандарма и Мијаило и Јоса". П Величковић на челу њиховом долази у Пирот и моралннм утицајем и жандарима фалсификује се воља народна п отима се избор у корист либерала. Овај Јоса жандарм, то је онај исти, који је иомагао у Еатунској афери кундаком н тесаком. Господо ! Оптужени у одбрани наводе: па и радикали су газили Устав, — дакле за себе признају — помиљући, 5-ти и 6-ти мај и 14-ти и 15-ти мај. Има велике разлике, господо, између њиховнх недела и овог нгго они наводе. — Иза извршне радикалне власти стајало је решење Народног Представништва п по основу таквог решења извршна је власт стајала на законском земљигату. Односно збора напредњачког, који је нападнут 14-ог и 15-ог маја, нмам да кажем ово, да ту није нанадала власт на тај збор, но се скупила једна гомила људи, па наиала збор у намери да разјури, а власт је, по сазнању, умешала се да пападаче одбије а нападнуте заштити. Узгред нека ми је дозвољено напоменути, да су нека госнода говорнпци у говору казали, како адвокати често и криве бране, а и оруђе су пм вицеви. У пме моје и мојих колега одбијам тај приговор. Адвокати су рукопомоћ судовима и властпма као зналци закона, криве бране да им се не бп казна строжија нрименила но што заслужују, а у чувању правде угрожене п наиаднуте невпности, онп су са својим знањем ирви на бранику. Споменуто је како су зимус адвокати водили парницу са народом па изгубили. Не, госнодо, нису ту парницу водили адвокатп као зналци закона но узурпатори, и ја се надам да ће и у овој данас поведеној победити народ, онако нсто као што је и у зимушњој борби за чување својих права, цобедилац изашао. Г. Рибарац је у одбрани и то навео, да су код нас људи неваљали а закопи су добри, и да узрок томе невал.алству лежи у ономе пгто се од 20 година проповеда. Не заборавите, господо, да је казао мало доцније и то, да су људи наивни. Ово је очигледна противречпост. Али, господо, није то тако, већ ево како : 20 нуних година бори се бирократизам са демократизмом, бирократпзам је претрпео страшан пораз н срушен данас у агонији кези зубе на демократизам, који је у народ унео напредније идеје, а чији је плод и нови Устав! Даље је навео како има неки демон, који у Србијп кочи правилан развој и обара једну владу за другом, а то ће неминовно иостићн н кабинет г. Докпћа. Да, господо, има доиста демон, а ја држим да су то људп, који су без поверења народног долазили на управу земаљску у цељи да саломе и унпште тешкин напорама н жртвама извојевану слободу, и којп су закон хотимпчно газили н по своме ћефу владалп. У одбрани је и то наведено, да је чин од 1 априла револуцнопаран. Да, н ја тврдпм, да је погажена једна уставна одредба да би се све остале сачувале. Револуције су, господо, биле и 1804 и 1805 год. па су ипак у историји српскога народа забележене златним словима, као светли дани исторпје српскога народа и као врло важнн дани у периоди његовог васкрснућа. Тако исго, господо, и овај дан од 1 априла биће такође забележен у срнској нсторији као редак и /звишен пример: да један млад краљ, један млад владалац показује не само своме народу, него и страним владаоцима н народима, како треба ноштоватп и чувати вољу народа иаражену у Усгаву н законима! (Жпвео, одобравање!). Најзад госнодо овај чпн показао је и то, да је нуг за долазак на управу земаљску

једино кроз народ, уз његово одобрење и новерење, а не на ар капију. А свп онп, којима се прохте на ар капиџик доћп на унрав) зсмље, па одатле угњетавањем ис.Фалсификоватн вол.у народиу, нека не губе пз вида, да ће их постићи ова иста судбпиа — да нх пидимо на онтуженичкој клупп. Иоштовани г. Гарашанин каже, а ја бих се с н.им до некле и сложио, да су свсму учињепом злу криви на нрвом месту краљевски памесницн. Па лепо, кад је то тако, онда нека г. Гарашанин поднесе противу њих оитужбу, ја ћу је одмах за њим ногписати. У осталом, ако смагра да стојп дело из кривичног законика, онда иека изволи доставити то истралшом судији за варош Веоград и овај ће дужан бити истрагу иовести, а сваки грађанин има ирава и дужности, ако смагра да има кривичног дела, то власти доставнтн. Нанослетку, господо, ми овде када тужимо бившр министре, пе гледамо на личност, ми гледамо на дела, која су иочинилн. И зар би ви могли слушати онај јаук сиротпх удовица, ону ниску мале деце, којн су услед обести оптужеппх лишени својих хранитеља? Тај јаук и писак сиротпњскп захтева од вас, да будете достојпе судпје према учиниоцпма недела. Од вас то нравда тражи! С тога треба подиету оптужбу прпмпти, п онтужепе нодврћи истрази, као гато закоп о министарској одговорности проиисује. (Тако је, живео.). Станко Петровић — Госиодо, као члан Скупштине и ја сам са својим друговима потппсао оптужбу противу бившег кабинета Авакумовпћевог. Господо, кад сам се нотнисао на тој онтужби, ја сам био на чистом н јасном убеђењу, да су н.ихова зла и и.ихове кривпце, иоје су почињене за нрошлих 8 месеци такве, да они треба за те кривице да буду онтужени, и да буду осуђенн. Због тога ја пемам потребе да се овде задржавам на оитужби, да ли је греба усвојити илн не. За мене је чисто и јасно, загато сам п дао мој потпнс. И ја мнслим, да и ако сам се потписао на тој оптужбп, да мн је опет дужносг да кажем неколико речи о томе, а остављам Скупштини и другим говорпицима, да кажу је лп нагаа оптужба на своме месту ноднесена и има ли свога значаја нли нема. Господо, ја сам устао да нроговорим неколико речи, које ми дужност налаже, као народном посланику да у колико сам у своме жпвоту пратпо догађаје у земл.п под бившим власницима, да нокренем то њихово старо дубараџпјско питање, о тим њиховим злим постуицима, које су раднли противу земље и народа. Господо, у колико је мени познато за мог живота, од кад сам могао да мислим као човек о овој земљи, шта се ради по њој, и но иричању, да је у овој земл,и било јунака и родољуба, који су желели добро Српском Народу, који су желелн да се Србија ослободи, тс да парод добије своја ирава и слободс, го су бнли искрени родољуби и нрпјател1И, који су мислили у оао време да иарод српски добије оваква нрава и слободе, каква он данас има, а не само оиаква, каква су билн од почетка ослобођења. Али осим тих људи, којн су тако искрено мислнли, имало је и других људи, њихових другова, који су око њих радили, а опи су ималп друге своје иланове; ималп су нланове, да задрже опет онај турски господарлук, само да промене облик свој. Какве су промене биле даље, каква су се времена мењала, ми смо то виделн. Наиослетку, хоћу да се дотакпем и времена од нре 25 годпна, гледајући, да будем кратак — да наиоменем, како је било код нас од пок. Кпеза Мпхаила. Госнодо, то је био један веливи Србин; то је био један велики владар, који је мислио само добро овој земљи и народу српскоме; који је снремао план свој, и свој правац, да много учнпи добра својој земљп. Тога је човека нестало у оно време, кад је бага хтео и намеравао да остварп своје мнсли, да Србију увећа и обнови. Господо, то није било од народа српског, иије то било од нас, него је он изгубио живот од оиих пласника, који су видели, да од тога човека мпого губе у својим патересима, тс су радили нротив њега оним турскнм силеџилуком и дахилуком. Тај човек хтео је, да поврати земљу на иравилан пут, да јо прошнри п оспажп а без великих и без