Народна скупштина

31 САСТАНАК - 7 ЈУЛА

СТРАНА 283

скоро ккаквих жртава и напора народних; хтео је да народу даде ирава и слободу, што је и Народну Скупштину нозпвао. Томе владаоцу иарод је дао право, да неограпнчено управљз и влада њиме, а то за то, пгго је народ њему поверио сву своју судбииу, што му је народ веровао, јер је у њему видео исврена владаоца, који жели и хоће да унравља земљом онако, како и сам народ жели. Господо, тај је велики човек постао жртва, и та жртва није од онпх, који су стрељанм на Карабурми, него је жргва оних, који су били на вишим положајпма; људп, ко.ји су спремали да ми впше жпвимо под намеснмштвом а не под владаоцем. Господо, Кнез Михоило попшуо је, а после дошао Кнез Милан као малолетан, а одмах је постављеио намесништво. Ииеу можда сви, алн ипак ти намесницп су тако васпитали владаоца, да он ио то.м васиитању не могне дуго остати да влада народом, веЈ. само неко време, са жељом, да га тако носле упропасте, па опда опег да дођу за намеснике и његовом сину, па тако да узму унраву земаљску у своје руке. Браћо! То се са свпм јасно доказује. Краљу Мплану као малолетном иостављени су намесницн, којн су га васиигавали, како 1.е га после упропасгити. Кад је као нунолетан, узео власт и унраву у своје руке, колико сам ја чуо од људи, они су му говорили, да има гомила таквнх извешћа, да је цела Србија нротив кпеза, да има људи, који га неће, да хоће да чине нреврат и буну, да онп неће тог владаоца. То је све у ночетку изложено пред њега, и он се сад морао да брине о тпм лажннм пзвешћнма, а они пак, којп су га обмањивали раднли су по земљи шта су хтели; док је владалац стрепио од свога народа, дотле је она госиода нравила лом по земљп. Госиодо, то је све било до 1880 годпне. Од 1880 годпне била је и промена владавнне, и свако се радовао, мислећн, да се окрене на боље, да иође све бољим нутем. Молим вас, ми треба да будемо на чисто, на да кажемо свакоме оно, шта је ко радио, и шта смо ми радили. Цела земља тада, и радикалн и нанредњаци, радовали смо се промени тој, мислећи, да ће бнтп срећније и боље време, него што је нре било Па шга смо видели ? — Оно исто, што је и лре било у земљи. Госнодо, једни су владаоца уирављали и окретали на једну страну а други на другу. На ирвом месту долази 1881 год. и Бонтуов уговор. Тај је уговор нод притиском нрнмљен. Кнез Милан, бив. Краљ Србије, нашао је такву једну владу, која кад није могла добпти већнну, да онај несретан уговор закључн, она је онда пошла таким путем, даје упућивала кнезу нашем ноједине посланике у двор, да пх он наговара, да им прети на п заповеда, да морају усвојиги Бонтуов уговор* Господо, тадје у Народној Скуиштинп стајало довољно нонуда за грађење жељезница, које су бпле и повољпије од Бонтуовог уговора, али се онда ннје имало рачуна, да се узму у нретрес у Скупштини п остале погодбе, већ се узела само Бонтуова. И тако је следовао један злочпн за другим, грех за грехом у земљи; наступплаје 1882 год. Генерална Уннјајепропала, Бонту пронао, а Србија губи на 12 милиона динара, а даје се уговор Лендер Банки, а у Скупгатини се доводе двогласци, који уговор преносе на ову Лендер Банку. Дође за тим 1883 год. Народ излази на биралиште и ту је показао вољу, да неће више ту владу, неће да гласа вигае за њу. На штаје с тим било? — Она се онда хвата за владаочев скут н каже : ако пустиш сад да влада радикална странка, онда тим и ми нронадамо. И тада су навЈкли владаоца на то, да се први куршум Маузер Кокине иушке иројури кроз груди Србинове, који су ту нали. Даље је носле тога дошла Слпвнпца, после наређивање избора скунштинских 26 априла 1886 године, и народ је ту на биралишту казао: да осуђује такву владу, која је иочинила толико зла у земљи. Скутптина се иозива 29 јуна 1886 године у Нишу. Од Београда до Нигаа хватанп су послапици као злочинци и враћала их је нолицпја, аиснла и о њихопом трошку снроводила са жандармима из Ниша у начелства њихових округа. У Нигау у једној гостионици било је 40 посланика; долази неки нотноручик жандармски (сад је капетан) Кафка, напада на гостионицу и наређује им да се селе из стана,

и тако то траје све до нола ноћн, на и до зоре. 29 њих силу си ом одбнја; доводе се жандарми, и извлаче се посланици из клупа скушптинских, а све само за то, да влада створи од већине мањину, и да јој не да, нрилике, даје осуди за њена недела, н да је постави на оптуженичку клупу; да је осуди за толика зла, за толиае дугове, а што је најгоре, што је оцрнила, што је укаљала срнско оружје. Треба, господо, изнети свачија недела и свачија зла. Ја вам чиним једно уиоређење недела либералие владе, са неделима нанредњачке владе од 1880, и кад нисмо могли ондашње министре да ноставимо на оптуженпчку клуну, за то, што по ондагањем Уставу, ако оптужбу не поднесе прва Скупгатина која дође, онда та оптужба не вреди, онда учииимо то сад, кад је све то ирегрмело, кад је .један нут уклоњен тај шиљак, тај распон између народа п владаоца. Можемо, велим, то учинига сад, кад је младн Краљ Александар иружно руку српском народу н казао, ево ових ннигриганата, тога више нећебити у земљи, на Бог номогао и мепи и вама. Поврх свих незгода и невоља, што их је бпло у земљи, народ не да ннје желео, да Народна Скуиштина регаава о оитужби министара, народ одавно жели и тражи, да има добрих државника и савесних чиновника, којп неће чинити вигае она недела, која су чињена под прогалим владавинама. Алн, кад ио несрећи има таквпх људи и кад се из године у годину онет продужавају оне несреће, које су земљу толико нута сналазиле, онда је нраво, да и народ један пут доживи, да види такве људе на оптуженичкој клуии п данас он је то дочекао. Што се тиче владавине либералне за ових осам месеци, она је вама свима врло добро позната. Много јачи говорници од мене изнели су у говорима својима недела њена, и ја нећу вигае у то да се упугатам, кад су већ толики говорници пред Скуигатином толнка факта о томе изнели, ну само хоћу да се дотакнем једне, две тачке оптужбе. Г. Авакумовић са друговима вели, да они нису погазили Устав одл&гањем Скупштине. Господо, ко иоле зна наш Устав земаљскн, он ће знати, да је једна така одбрана са свим ништавна. 54 чл. Устава одређује јасно, ко има нраво да одлаже Скупштину, а 71 чл. Устава одређује такође јаспо, кад умре један Намесник, шта треба да се учини. Што се тиче трговачког уговора, имам ово да кажем. И два најпростија човека, кад закључују уговор, не могу га закључитн мимо закон. Да је могла влада сама да продужи уго вор, зар би онда Скунгатина давала овлашћење влади за продужење уговора ? Да то ннје бпло потребно, Скунштина би оставнла влади, да она то ради, како за сходно нађе, алн тако не може да буде, клд је Уставом једино Ступштини гарантовано нраво за решавање н продужење трговачких уговора. Даље, господо, хоћу да се дотакнем одбране г. мннистра војног и г. Рибарца, на навод у оптужби, за гато је унотребљавана војска у очи избора и на дан избора. На ту тачку, где треба да је њихова одбрана најјача, добили смо одговор, да је то чињено без њихова знања. То, господо, није никакав одговор, није никаква одбрана. Срце мора човека заболети, кад се сети ногнбије у Горачићу ; убијени су толики Драгачевци и Горачићани, који су се у нашим ратовима за проширење државе показали као нрви војници, војници, који су показали да жртвују и живот за ову земљу, п који су увек одговаралп својим грађанским дужностима као Срби и грађани ове земље. Ти су људи немилице убијани и по речпма г. Ри барца, да се дође до неке равнотеже у нартнјама у Србији. Онда је на тај начин требао иоубпјати трећину српског народа, те да би догаао до равнотеже. То иије никаква одбрана. Таква обрана може се назвати отежавање његове крнвице. Г. Гарагаанип у своме говору рече, како треба да оставимо, што је било и да један нут треба да дођемо до тога, да у овој земљи буде мира, љубави и пријатељства између нас, и да од сада пођемо бољим нутем. Ја верујем, да њему није нипгга стало до тога, нигата то њега не вређа, нитпта то њега не боли, шта је било зимус, јер и они, кад су били на влади, тако су исто радили. Лепо би то било, да ми остаI вимо све, што је зимус било, на да кажемо: да од сад но-