Народна скупштина

СТРАНЛ 295

каквих је побуда пуцао пандур на г, Паишћа; али ми имамо права да верујемо да је ово доло, дело полигнке, и да је оно вршено са предумпшљајем, са планои Да ово верујемо имамо разлога и по томе, што су се овакм случајеви дешавалп готово под свима либералнпм владавинама; као н. пр. кад је такође пандур, пуцајући на орла, хтео да убпје г. Чумпћа, који је био случајио на хапсанском прозору. Међу тим најбољи је доказ Мплош Богдановић народни носланик, на кога је пудано, и који је опасно рањен са још неколико својих другова. Господо, поред насртаја на симоуправие власти, владавнна од 9 августа није поштедела чак ни неприкосновеносг, самосталносг судску. Опа је насртала и на судове. Један грозан пример, насртаја на.суд, догодио се и у иожаревачком суду. У томе суду седи нредседник, који не стоји, т. ј. није стајао у милости код бив. владе II бивши, сада оптужени министар правде, пошље једног нарочитог комеслра, којп једнога дана дође у заседање са жандармима и браварима да изјури »редседника, поцепа фиоке и заузме суд. И једиио има се захвалити енергпји овога председнпка, кога су иомогли и гра ђанн. што овај суд није заузет псто онако, као што су узимаге општине сеоске, и што је очуван закон и независност судова од овако шкандалозне повреде. Господо, па завршетку, ја велим, да је предлог зл опт;:??бу уместан, да је на послетку крајње време, да се на тај начин еузбија халапљпвост за гажењем Устава и закона, и најзад да би се ми огрешили о нашу дужност, кад ову оптужбу не бисмо примили. Мидош Богдановић — Тегака новреда учињена Уставу и законима земаљским; Тешка неиравда учињена уставпој самоунрави народпој; Тешка неправда учпњена правима српски грађана ; Тешка туга за проливеном крвљу српски грађана, и најзад, господо, Тешки вапај сирочади за изгубљеним ранитељима својим нагнала је мене и другове да ову тужбу противу кабинета Авакумовићева напишемо, потпишемо, и вама на праведни суд чоднесемо. Када кажем, браћо, да су закони , да је Устав, да је правда, и права сриских грађапа, да је све погажено и угрожено под режпмом прошле владавине, дужност ми је да наиоменем, да овај наш слободоумни Устав, који смо добилп нре четири године, и којн кошта радикалну странку управо народ сриски највише гробова, тзј Устав садржи у себи 204 члана, и од тих чланова, посвећена су 93 члана искључиво правима грађанским, правпма српских грађана правима сувренитета Народног Представпиштва. Дакле, кад се одбију два члана ирелазног наређења, који сада већ немају никакве важности, остају онда 202 члана, мање само 17 чланова остаје до иоловине чланака, који су посвећенп, велим, искључиво само цравииа српских грађана, дакле, кад су тако јасно утврђена Уставом нрава српских грађана и кад поред ових уставннх одредаба уз ова 93 уставна члана посгоје још и два специјална закона, који су такође искључиво посвећени правима српских грађана, као што је закон о општинској самоуправи и закон о пзборима народних посланика, онда да станемо, па да се запитамо : са каквим образом. са клквим каракгером, са каквом чашћу су могли либерални министрида изађу пред Народно Представништво, и да у уводу своје одбране кажу : „јединствен је исторпски случај , у одговорностпма министарским да минисгри одговарају само за проневерење и велеиздају. Господо, то веле они људи, који су газпли за осам месеци сваку и најдрагоценију тековину уставну и народну, то рекоше пред парламентом опога парода, који се у низу 20 годпна очајничкп борио па чак често иута и крв проливао само за уставву слободу и права своја то, велим, рекоше и не поцрвенеше. Нека се пред светом стиде! Такав одговор, какав увод у одбрани својој они дадоше, не би употребио ни највећи зликовац, који је побегао из села или из вароши у шуму да се сакрије, јер зиа, да има закона, о аоје се огрешио, за које мора одговарати, на признајући то,

он и побегне у шуму и пре себе зверовима намени, него да овако безобразно погледг закону у лице. Али ича друга једна сорта људи, којп хоће да се тиме служе, као што се послужише оптужени министри таквом одбраном, а то су обпчно онп лопови, аоји нити су у вароши нитп у селу, већ живе ио салашима и вашаримаи такиљуди носе назив коцкарпи кокошари. Дакле, господо, сама ова околност у уводу њихове одбране, довољан је доказ, да се Народно Преставннштво ни уколико неће огрепшги ако предлог оптужбе прими и изгласа, да се оптужени министри даду суду на осуду. Даље, у поједпности ове тужбе нећу да се упуштам, јер и ја сам тужитељ, па да ми се не бп пребацило, да ја и гужпм н судим, п ако на то пмам по закону права. Хоћу овдо само да се дотакнем једног предлога, који је изнео један иосланик из опозпцпјс, а то ћу нарочито да напоменел за то, што је тај госиодин пзјавно, да он не говори по свом обичном праву овдј као иосланпк, већ да говори у име странке, у нле свнју другова својих. А ја опет знам да он овде предсгавља двадесет хиљада грађапа њихових бирача овде у Скупштини, паза товаља поклонити и већу иажњу на оне његове речи, јер доиста је онај његов говор иовукао моју нажњу, па за то и иомињем тај предлог његов, а то је нредлог г. Гарашанинов. Он иоред осталог рече : у интересу добра и будућносги нфодие требало би узети супђер па пребрисати све старе грехове, па иоћи за оним светлим чипом, који се првог аирила изврпшо. Што каже г. Гарашанпн да треба ноћч за тим светлим чином од првог априла н опростпти све грехове, ја се потпуно с њим слажем. Мени се чннп, кад је г. Гарашанин овај предлог учинно, ја појимам, да га је он у врло доброј намери учинпо, алн мени се чини, да он није добро промотрио све и оценио иредходно је лп који п колико већ одговорио тој својој дужносгп у таким трепуцима, кад се мислило на опште добро. Кад је он већ поменуо да је за српски народ светао чин од првог априла, ја ћу му напоменутп да се овакви свегли чинови нису само од I априла појавили, даје сриски народ сматрао за светао чин и 1880 године онда, кад је народ српскп сурвао власннке, којп су уирављали земљом скоро 20 година, а којима је за све то време ирограм био буџа и наџак. Господо, и то је био један часган, један светао моменат, што га је Србин доживео, моменат светао за бољу будућност Србинову, тим пре, што се онда Србпја није налазила у оваквом стању финансиском, нити је Србија тада имала на 300 милијуна дуга, као што сад има. Па, госиодо, да се запитамо : шта је учињено онда, шта је народ сриеки добио иосле тога ? Шта је учннила онда радикална сгранка: није ли она онда н без овога предлога г. Гарашанпновог , у нади за бољим данима, узела онај сунђер и пребрисала црну таблу са црвеннм кр стачама, учињепи грехом дотадањих власника, пребрпсала је велим, онда и тополску буну, и црвено барјаче и теразијску бомбу, које толпко жртава ирогуташе. И то је она учинила, то је она све пребрисала, све је дала забораву, јер се надала новпм данима, јер је видела уза се људе нз млађег кола, л,уде са програмом у руци, па сам и ја тада као ђак обрадовао се, кад сам чнтао ирограм те странке, кад је дошла на владу, чи тали смо га свн, јер смо свп желели за иапретком и миром ове земље. Но, радујући се томе ирограму, ми смо се на скоро у својој радости и нади јако преварили. За не пуне 3 године јављају се још три гроба за радикалну странку, јавља се Пореч, Гамзпград и Краљевица. Па зар и иосле тога чина од 1880 год., зар не насгуии такође светао чин од 1889 год. 22 фебруара, кад је један Краљ абдицирао са Уставом у руци не себе ради, него народа српског и сина свога ради. Зар радикална странка није ни онда понова узела сунђер и без иредлога г. Гарашанина пребрисала Пореч, Гамзиград и Краљевицу ? После тог доба, новога Устава шта смо сад дочекали, ми имамо још три нова гроба. Дочекали смо Смедерево, Чачак и Горачиће. Пигам ја вас, господо, интам најзад и г. Гарашанина докле ћемо ми да уиотребл.ујемо тај сунђер н да бришемо ве.шкашке грехе, докле ће да се пролива крв народа српског ?