Народна скупштина

СТРАНА 294

НАРОДНА СКУПШТИНА, ВАНРЕДНИ САЗИВ ЗА 1893 ГОДИНУ

То говори ђеиерал Богићевнћ, у тренугку кад је Краљ иримио власт у своје руке. За овако штогод у другим земљама такав министар војни би догаао иод суд, а да ли ће го ура дити наш миинсгар војни , са својим нредходником, то ћемо видети. Да нц он сам не>. верује у такво тврђење, доказује то, што је он дошао и сео на ову оптуженичку клупу. Дакле, аао главни кривци, ја мпелим, да су, норед министара, и Краљевски Намесниди. С тога ја сам мишљења, да ми донесемо једну резолуцпју. Вама је нознато шта су резо луцпје , Свупштина је до сада такве две резолуцпје донела. Резолуција, коју вам предлажем, имала бп да гласи овако: „Народно Представништво уверено, да је Краљевско Намеснпштво од 1 новембра — кад је према Уставу требало да се попуни — било неуставно, п да од тога дана они нису имали нпкавва права, која им Устав даје, и сматрајући, да су за сва зла, почињена од 9 августадо 1 апрнла, опи главни кривци и да пх за то треба казнити, — препору чујс влади, да се они као опасни по ред и поредак у земљи, а као казна за шнхов неуставпи рад — уклоне пз земље, сходпо резолуцијп допесепој 30 марга, а пзвршепој 6 маја, о удаљен.у Краљице Наталије". (Чује се: врло добјао). Молим, има ли десет посланика да ме потпомогну. (Лотиомажу га). Био сам у моме говору кратак за то, што видпм да је Скупштина заморена, и завршујућп свој говор хоћу да га завршим речима г. Рибарца, који је у одбрани казао: да је и стари Устав био добар, да је и нови Устав добар и да су закони добри, али да не ваљају људп. Ја потпуно то одобравам. Да неваљају људп доказ је то, што је г. Рибарац са друговпма дошао на оптужепнчку клупу. (Одобравање). "ЈРиста Поповић — Један само иосланик говорио је протпву предлога, аоји је у претресу; дакле, само је шеф напредне опозиције био противу предлога, којим се оптужује бпвши кабинет г. Јована Авакумовића. Господо! Кад у овој оптужби бив. кабинета, пе би стајало једанаест оптужпих гачака; кад бп у оптужби стајала само она нрва гачка, која окривљује кабинет од 9 августа :)ато, што је одлагао и распустио Скупштину, која је иравплно ..забрана била, што је влада од 9 августа у опгате прпмила пладу у своје 1>уве, кад то, нитп је интерес земл>е захтевао ннти је за то усгавних услова, поверење народно имала, ја бих са мирном савешћу гласао, да се таква влада оптужп и осуди. Оставимо све друго на страну. Само је ово довољпо, иа да се ти људи оптуже и осуде. Оптужени министри , у својпм одбранама на ову гачку, иозивају се на 54 члан Устава. Тај члан Устава даје нрава Круни да одложи и распуети Скушитину. А у даљој одбрани својој, веле, да су дошли на управу земље, и ако ипсу ималп всћину, да пзвесним начином створе равнотежу партнску, која би цравилније утпцала на послове државне. На да ли ико, који хоће правплно да схвати и тумачи тај члан нагаега Устава, да ли га ико сме и можо овако да схвата ц тумачи ? Зар његов значај и дух сме п може овако да се тумачп ? Госиода, тај члан не стоји у Уставу за то, да се на основу њега раснушта једна правилно изабрапа Скушптина, па да се бира друга, која би имала да иослужн нитересила једне иартије, која у народу нема већине, а без икакве потребе државне ; већ на протпв тај члап п по духу п по суштиии својој постоји за то, да се Скупштина може одложити па п распустити, али само кад то неодољива по 1реба државпа захтева. Па да ли је захтевала потреба државна да влада од 9 августа одлаже и распугата Скупштину ? Пије. Него је захтсвао интерес партпје либсралне, коме је служила и влада па и Намесништво. У интересу партије либералне учињена је промена од 9 августа, у интересу те пар ■ тије, одложена је па п распуштена Скупштнна, која је била правилно изабрана, и у интересу те партије чињене су за све време владавине од 9 августа па до 1 априла зулумп и безикоња по земљи. Е па, господо, зар не треба гакве министре хужпти, и зар би грех био да се такви људи, који починнше

толика зла из проста партпзанлука, и осуде ? Не, господо, ми бпсмо се огрешилп о дужност нашу, коју као посланици имамо, ми не бисмо вршили нашу дужност, кад не бисмо оитужили ове министре, који почпнпше оволпко безавоња за време њпхове владавине. Гопода оптужени минисгри, па и г. Гаратанин, говорећи нротиву поднете оптужбе, рекоше, да је повреде Устава бпло од 9 августа до 1 априла, али, г. Гарашанпн каже да је тако нсто Устав гажен и пре 9 августа, па нико није тужен. И ја се потпуно слажем са господом у томе , да је Устаз гажен п пре 9 августа. Али сви су кривци за гажење Устава до 9 августа и суђенп, па неки и кажњени. Суђени су, господо, онако, како се ирема приликама, које су тада у земљи владале, и законпма, који су тада ј земљп постојали, судити п казнпти могло. Погажен је Устав 1882 годпне па и 1885. Али, тада је у закону о мшшсгарској одговорностп стојала позната застарелост од годину дана. И допсга, тада нису били тужени министрп, који су фактички погази Устав ; ннсу били оптужепи ни осуђени пред скупштпном, јср их Скушптипа њихова нпје хтела тужпти, а друге Скупгатпне нису могле, јер су кривице минпстарске застаревале за годину дана по ста-* ром закону, о минпстар :кој одговорности. Али, господо, осудпо пх је један други судпја; осудио их је снај, који је једино и надлежан да суди, кад није хтела да суди Народна Скушптпна; — осудио их је давно народ на пзборпма не давгаи им већину. Тако исто суђен је п раднвалан кабинет. Садагањи оптужени министри у својој одбрани наводили су, да је Устав гажен и под радикалном владом, и да је требало дакле, да се и радикална влада оптужи. Радикална влада није тужена пред Скушптнном, јер иије била крива. А да она није била крпва, впди се најбоље пз тога, да јој јо народ на изборила иосле њене владавипе у два маха, и то један пут, кад је била у опозицији, и један пут кад је била на влади, давао огромно поверење. Онај суд, дакле, који суди владама и мннистрима, кад неће да нм суде Скуиштиие, судиоје, давле, и владе пре 9 августа, иа је неке, као гато рекох, осудио а неке саовим ослободио. Радпкална јо влада кроз тај суд прогала и она је гом највпшом осудом скоро једногласзо ослобођена. Дакле, зпачп да није бпла крнва. Друга је ствар са владом, која је сада оитужена; њу нпје ослободио ни тај судија; онаје, дакле, крпва. Према томе, разлог г. Гарашаинна да нема меота оитужби бившег Авакумовићевог кабине^а, кад нису тужени и остали, који су газили Устав и пре 9 августа, нема места, јер, као гато рекох, п њима је суђено, само суђено им је онако, како се суди, кад не^е да суди Скупштпна. Један од оптуженпх министара, у одбрани својој рече, да су они дошли на владу поред осталих разлога и за то, да сузбију демагогпју, која је бпла почела да растројава, да разрпва темељ и опстанак државип. Господо, може ли бити веће демагогије од програма те владе , који је изнела и публнковала, после њеног доласка на владу? Зар нпје та влада прево њенпх органа тако демагошкп агитовала по народу за изборе, каво у истини нису агитовали нп најординарнији радикалнп кортепш? Исти минпстар рече, да су њиховој влади од стране радикалне оиозпцпје стављане свакојаве сметње па између осталих рече, набачена му је и једаа клевета, да је пуцапо са злом наме ром на г. Пашића, а, велн, г. Пашић и сам не верује у то, да је па њега пуцано са убпјсгвеном намером, него су га политичви прпјатељи на тај корак навели, зашта се сада по свој лрилици и самн вају. Господо, ја нећу да пресуђујем у напред, гата је намеравао тај човек, кад је пуцао на г. Пагаића; јер он је сада под судом, и суд ће у своје време изрећи пресуду о томе, да ли је исти крив или не. Али сам тај фавт, да је један пандур срески пуцао на шефа опозиције, да је он пуцао у времену, када је овај долазио на политпчки збор, сам тај факт тврди, да ово није тдко невин иосао, као што би хтео да га представи оптужени министар. Истрага ће, истина, новазати, нз