Народна скупштина

СТРАНА 330

НАРОДНА СКУПШТИНА, ВАНРЕДНИ САЗИВ ЗА 1893 ГОДИНУ

Драгомир Рајовић — „СопзШег" сс п'ез1 раз „ргои^ег" вели Француз. Констатовати, значи више утврдити, обе лежити стање ствари а доказатн је друго. Према томе мпслим, да треба да остане реч констатовати, јер се не може на други начпн рећи, пошто се том речн констатоваги баш материјално утврђује стање ствари а то се бага хоће тим чланом да важе. Димитрије Маринковић — Истина је што каже г. Рајовић, да је разлика измећу констатовати и доказати, али реч констатввати не изражава овде оно, шта хоће законом да се каже. Није довољно по закону да са нешто само конста■гује, иа да се изрече казна, него мора да се докаже и то, ко је ту кривицу учинио. Ја мпслим, да се у другом ставу хтело рећи, да ће царпнарнице извиђати оне кривнце, које се учине и докажу. Са речју констатују обележава се, утврђује се, признаје се једно стање, али то није довољно за осуду, и за то ја мислим да не треба оно рећи, да се кривице само констатују, него да се оне и докажу, јер то треба даје смисао овога члана. Потпредседник — Објављујем, да је претрес свршен. Које за то, да се чл. 12 прими по предлогу одборском, нека изволи седети, а ко је противан нек устане? ( Сви седе.) Објављујем да је чл. 12 усвојен. Известилац прочита чл. 13. Димитрије Маринковић —Ја мислим, дабикодовога члана у ставу другом било са свнм умесно, да се стави н то како ће се рачунати рокови за жалбу. И пошто се и у многнм другим законима, у којима се даје право на жалбу, ставља да ће се рокови рачунати по прописима грађ. судског поступка, то би требало и овде то учинити. Министар Финансије М. Вујић — Господо, па нримедбу г. Маривковића имам да кажем само то, да у закону о нословном реду у Државном Савету одређен је рок и каже се да противу решења министра фннанснје може се гужилац жалити у рову од 30 дана. У првом ставу овога члана казано је, да је против решења полицијских и царинских властп рок за подношење жалбе 10 дана. Према томе за други случај против решења министра финансије није нужно да се одређује рок, кад је он одређен у закону о пословном реду у Државном Савету. Димитрије Маринковић — Није то само довољно казати број дана, него и како ће се тај рок рачунати (Рајовић: питање је о „ искључно н закључпо"). Није питање о „искључно и закључно", ви знате, да сваки није у могућности, да жалбу иреда непосредно министру, него је предаје на пошту. У ноступку је предвпђено, да се дан иредаје жалбе на пошти узима као дан предаје жалбе суду. Хоће ли то важити и овде за ове жалбе? Дакле, није овде само питање о величини рока за жалбе нротив решења миниетровог, него и начину, како ће се опи рокови рачунати. Потпредседник — Нико више не тражи реч код овог члана? Стављам на гласање: ко је за то, да се чл. 13 нрими, нека изволи седети, а ко је противан нека устане? ( Сви седе) Објављујем, да је чл. 13 усвојен. Известилац Прочита чл. 14. Стојан Новаковић — При првом чигању, код овог члана било је примедаба, да њему није овде логично место. Вама је познато, да се обично у закону, на крају стављају два члана, у једноме се од та два члана казује, којп се законп новим законом укидају, а после долази други, у коме се каже, кад закон ступа у живот. Овде, као што видите, после овога члана, у коме се вазује, који се старп закони укидају, долазе још друга два члана, која пмају у себи прелазна наређења, за пзвршење овога закона. Та се наређења природно настављају на досада прочитане чланове, и '1ога ради им је место одмах иза њих. Из тих разлога и ја мислим, да бп бпло врло природно и да би била логичнија редакција, ако би се поставио на место члана 16 члан 14 а на место овога члана 14, члан 15 и 16 или другим речима: члан 15 ностао би члан 14, а члан 16 постао би чланом 15, а иза њих би садатпњи члан постао члан 16. То би био логичан ред. Ако скупштина на-

лази, да би добро бпло овако учинити, онда би требало наредити да се овај члан вратп у одбор, да се поставн на место, које му прппада, те да се законска редакција како ваља исправи. Министар Финансије М. В. Вујић — Ову примедбу поштованог г. Новаковића вао веома умесну ја примам, а пристао сам на њу и на првом читању; у коливо се сећам, та је примедба остала непримећена због многих других приговора. Ја сам и онда вазао, да су ови чл. 15 и 16 ирелазпа наређења п потпуно је умесно, да ови чланови дођу на крај. Известилац Ја иристајем на измену, коју г. Новаковић предлаже код чл. 15, који према овој измени треба да буде члан 14. Министар Финансије М. В. Вујић — Дозволите ми, господо, да предложим једну малу допупу код овога члапа. И ако је на овоме закону радила комисија и ако сам ја сам завон иажљиво прегледао, код овога члана случајно је изостало, што је врло потребио да се каже. У овоме се члану каже, да ј;е пз прихода трошарине може трошити 50.000 дин. на плату особља за наплату трошарине Ја молим, да овај члан овако гласн: да се нз прихода трошарине може трошити 50.000 дин. на трошвове и плату особља. Случајно је та реч изостала на трошкове, међу тпм је са свим потребно, да она стоји, јер узмпте само случај , да ће зарад пописа, ако Скупштипа усвоји чл. 16, требатн да се учине извесни издаци ; дакле, да не би бпло незгода вод контроле, молим да ову допуну примите (Врло добро, ирима се). Известилац Ја иримам предложену допуну г. министра фииансије и сад чл. 14 има да гласп овако: „До коначног уређења администрацнје за наплату трошарине, миннстар финанспје овлашћује се да из ирнхода трошарине може трошнтп 50.000 годишње па трошвове и плату особља за наплату трошарине. „Особље ово носгавља се нретнпсом минпстра финансија а има ранг и положај прегледача царннских". Потпредседник — Стављам на гласање чл. 14 са допунама г. министра финансија: ко је за то, нека изволи седети а којепрптив нека устане ? ( Сви седе). — Објављујем да је чл. 14 усвојен. Известилац прочита чл. 15 (у нредлогу 16-ти ст. 67). Ђока Врачинац — Госиодо, у овом чл. 15 зак. о државној трошарпни, ја сам имао част да на првом претресу иоднесем један предлог, који је био потпомогнут, а ирп решавању је пропао. Зашто сам устао против овог чл. 15 и кажем, ако би чл. 15 остао овакав какав је, да би се направила једна забуна у нашој земљи и нз би се донела ниваква ворист нашој државној васн. Узмите у обзир да с.мо ми пре две године донели један закон о државним саветницима, па је тамо казато, да онп саветннци, који су се затеклп имају 10.000 дин., а нови, којп дођу да имају 8.000 дпн. годишње плате. Тако исто је и овде, и они људи воји имају сад овај есиан, они су на основу старог закона увезли у земљу и платпли дрзкавну трошарпну и тиме стекли право. Ако би се по овом чл. 15 зашло па поиисало све, то нпшта друго не би значило него узети људима оно, што су једним законом добили. Шта више овај чл. 15 долазп у забуну са предлогом г. Михаила Поповпћа, по коме се ииа свима вратитп трошарина на оне артивле, на које јо овпм законом смањена трошарина. Питам вас, вавву ће аспу државпа каса имати, вад једним људима узима, а другима враћа? Имајте уверења, да су овн артивли, којп су вшие оптерећенп већ растурени по земљи и да ће од њих слабу вајду имати државна каса, а ових артикала, на којима је трошарина смањена и по којима ће имати да се враћа више наплаћена трошарина, биће их више. Ја мислим, да је овај чл. 15 излишан, и с тога предлажем, да се овај чл. 15 као непотребан укине. И молим 10 посланива да потпомогну овај мој предлог. (Погномажу га). Вукашин Петровић — Од 26 јуна, кад је први пут био на претресу предлог, о коме се сада водп реч, па до овога часа дпзао се глас и у јавној штампи и у трговачком реду без разлике на страначко гледиште; има представака