Народна скупштина

34 ОАСТАНАК - 10 ЈУЛА

СТРАНА 331

Народиој Скупштини од трговачке омладине, има молаба упућених влади, унућених од страпе одвашњнх трговаца и иа тим цредетавкама нотписани су грађани без разливе на њихово нартлско гледиште, дакле, има и радикала и напредњака и либерала. То је доказ, да су сви трговци без разлике да ли се баве иолонпјалном трговином или но, без разлике, које гледиште у политици заузимају, дигли свој глас против овога чл. 15, који је сада на претресу. То је већ један узрок са кога ми морамо мало озбиљније да размислимо, да ли је нраво н да ли треба чл. 15 (пређашњи чл. 16) да остане или да се по предлогу г. Брачинца укине. И јавна штампа упустила се у претрео овога пптања, но она је подељена. Противници у питању чл. 16 наводе, да 1886 год., кад је заведена трошарнна на жижице и петролеум, да се онда у земљи поиисала целокупна количина жижица и потролеума и да се на њпх ударила трошарина. Тај навод хоће да упогребе протпвннци, да докажу како се и 1886 годипе давала повратна сила једном финансиском закону. Али, господо, на први ноглед види се велика разлика између примене закона од 1886 године и овога, који се сада предлаже. 1886 г. заведена је први нут трошарнна на предмете, које сам поменуо, и сасвим је природио да се та трошарпна удари на целокупну количпну иредмета, која се затекла. Сад хоће да се удари трошарина накнадно на предмете, који су већ једном платили трошарииу. Ако сам умео да покажем разлпку, која посгоји између садашње и ондашње трошарппе, ја мислим, да је свакоме јасно, да се та два случаја не могу уиотребити ради одбране чл. 15. Нећу да се нознвам на оно што је било; довољно је да узмемо у оцену оно, што се видн и што јессе, па да опет будемо сагласни са предлогом г. Брачинца. Финапспскн разлози једпни су, који крећу владу да овај предлог брани. Међу тим од онога часа, кад је први пут поднесен овај предлог закона о трошарини па до данас прошло је толико времена, да је велика количина тих нредмета, који се трошарпнол оптерећавају растурена н да се више не налази у лаком домашају власти и с тога држим да ће финансиска корист, бити врло незнатна, у толико незнатнија, што додатак оне одредбе, коју је г. Михаило Поповић изпео, још јаче смањује корнст, коју је држачна благајна имала од чл. 15. Дакле, тп финанспскн разлози не могу да нас одушеве да се заузмемо за овај чл. 15. Еад би то бпло нешто огромно, онда можда бих се ја размислио да ли да устанем да говорим у овом или нротивном правцу Но, господо, не треба да заборавите још једну околност, да су извеснп нредмети, по досадањем начину оптерећења, дакле, по количини царинске таксе и трошарине и по количини обргне порезе, платили готово више по старом закону него што ће плаћати по новом. Но старом закону плаћана је кафа 15°| 0 од вредностн; 100 кил. кафе у средњу руку коштају 250 дин. и кад узмете досадање оптерећење 15°| 0 излази да је кафа по старој царннској тарифи плаћала 37'/ 2 дпнара од 100 кила, а по новој тарифи плаћа само 20 динара. Дакле, разлнка је 17 1 1 2 динара на 100 кил. само царино. Узмите сад даље, на ћеге наћи да се обртна цореза досад наплаћивала по вредностн стављене у сместишту, у дућану, у магазп; а по новом уговору имаће се вредност оигеретити са 7°| 0 по вредности без царине без узгредпих такса, што чини да је вредност сада најмање за 5 процента ннжа. Кад узмемо да је вредност кафе била 250 дин., онда ће нов увозник плаћати 12 1 1, 2 дин. мање н с овог разлога, но што је плаћао по старом уговору. Оних 17', г динара и бвнх 12 1 2 дин. чпне 30 дин. — што ће увознпк сада мање плаћатп него нређе. Сад пођимо један корак још даље, на ћемо вндети да онај, који је мпслпо користити се овим законом, платио је држави у напред и царину и трошарину, те је тиме државна благајна дошла ранијо до оних новаца, до којнх би дошла доцније у редовнпм цриликама, то је свакојако корисно за државну благајну, а штете може бити само за трговце, који су, рачунајући напослетку па снраведљивост закоиодавства, хтели да се корнсте н да том приликом зараде нешто више за то, 1ПТО су уложили свој повац и за то, што носе ризик на својим леђима, и нраво је, да им се та прилика не одузимље. Што

је код каве, то је и код шећера исти случај. У оно време, кад су наши трговци јачом тражњом ступали на тргове, где се шећер продавао, скочила је онда п цећа шећеру. Данас, кад је намирена потреба шећера за оно време и кад се узме у обзир да се приближавала берба сировнне, од које се прави шећер, почело се опажатп, да цена шећеру почиње већ да оиада. Они први трговци, који су се хтели користити вером у законодавство, у оно време кад су увозили шећер, плаћали су већу цену, него нгго ће сад нлаћати другп трговци, који се нису хтели користпти том разлпком, која је постојала између старог и новог завона Кад узмемо још у обзир и то, да ће та цена шећеру падати и на даље, онда нема сумње, да ће они трговци, који су се хтели користити пређашњим законом, бити у опасности, да ће губити и од свога капитала. Па ако им још и држава удари ово плаћање, онда могу изгубити и свој капитал, т. ј. са свим пропасти. И кад је он на себе повукао сву ту онасност, онда само добпја држава; трговац, повлачећи опасност собом кад све даје држави, онда, треба да држава и њему признаје право, да може и он што год добити. Као год, што он може изгубитн, исто тако треба му дати права и нрилике, да може што год н добитн. Још једно имам да напоменем, а то је последња тачка, која ме креће да узмем реч, у прилог преддога г. Т>оке Брачинца а то је, што мп се чини, да наше законодавство баш у овакој прилици треба да се руководи справедљивошћу колико је год могуће више. Јер напослетку, ако грађанин у заководавству не може да нађе справедљивости, онда бојим се да ће се пзгубити вера у опште у законе, а то би бпла једна опасна практика, која се не може накиаднти никаквим фпнансиским добитком. Морал у законодавству ваља високо ценити. И трговци наши, који су се унустпли били, да шнекулшпу са трошарином, по свој прилици рачунали су на првом месту на ту околносг. Па баш и да је рачунао на ту околност, он се ипак могао у рачуну преварити. Против тога не можемо имати ништа, али ми не смемо путем законодавства још да увеличамо оиасност за пггету. С тог разлога ја се придржавам предлога г. г Боке Брачинца и молим да се овај члан одбацп. Министар Финансија М. В. Вујић — Ја ћу, госиодо, бити кратак у своме говору, прво с тога, што сам већ једанпут казао своје гледиште при првом чигању, а ирп њему и сада остајем а друго, с тога што сам слаб био ових дана, па мислпм, да ће се и ти разлози уважити, пгго нећу можда узимати реч више, те да непонављам оно, што сам при првом чптању новог закона о грошарини говорно. Но опет ћу поновити неке моменте, што сам н при нрвом читању напоменуо. А што узимам поглавито сад реч, у неколико ме је навео г. Вукашин, који је први пзнео пптање о справедљивости према пагаим трговцима. — У питан.у интереса, где су у питању интереси великих и малих трговаца у борби њиховој, нитање да ли приходи о наплаћеној трошарини имају доћи у државну касу или у приходе трговаца, у том спорном питању материјалннх пнтереса, којн су наетали, ја аад излазим да кажем своје гледиште, а кад опет знам какве тешкоће имамо нрп извргаењу, мнслпм, да нисам ни пре а ни сада погрешпо, и кад из1ављујем: да је мени као минпстру фннансија најтеже извршење тога члана. Ја сам ранпје навео разлоге, који су ме наводили да их овај члан унесем а то су баш ти разлозп справедљивости норед свнх тешкоћа, (тако је!) — и ја немам сад потребе, дл понављам. Напомињем само то, да овде нема, повреде ни постојећих уговора, што сам напоменуо при ирвом чпгању и овде исто тако нема ни речи повратној сили закона (т'ако је!) — Ја ћу, да би могао оцеиитп моменат справедљивости, — да кажем, управо да поновим да ова наређења, што су овде унета — нису нова, већ да су стара, и да она живе у Србпји већ пуних 16 година. Дозволите ми, само да вам прочитам законска наређења од 1877 године. Тако у првом закону о тро • шаринп од 1877 год. од 19 јуна, чл. 14 гласп: „На пиво које се буде затекло но пиварама кад овај закон у живот ступп, наплатиће се трошарина по овоме закону." То је дакле било нод либералима. Сад пођимо даље