Народна скупштина

СТРАПА 334 НАРОДНА СКУПШТИНА, ВАНРЕДНИ САЗИВ ЗА 1893 ГОДИНУ

пају, никад се ие би могла повећати, на доцније генерације, пореза по закону, који .је затечен. Ово је дужност, која ирипада друштву државном, народу једне државе и ту не може бити личног ирава ни личне својине. Завон само о питањима личног нрава и иичне својпне не сме имати повратне силе. А у питањима финансијским, која се тичу благодети државпе, потребе државне, ту се не може заступати појам, да се даје закону иовратна сила. Са овога гледишта, а највише у интересу тога, да се не покажемо деца, да се заводимо на странпутицу са недозвољенин агптацијама и погрешним тумачењем Устава и закона, и да законима, које доносимо дадемо истинску снагу, да их не доносимо параде ради, но ради намењеае им користи, онако како је предложен, ја вас молпм, да овај члаи примнте онако како је нредложен без икаквих додатака, без икаквих измена (Одобравање). Житар Мићовић — Ношто је г. Марко Иетровнћ врло добро објаснио, да овај члан треба да се прими, ја немам шта друго рећп, него да овај члан треба примитп без икакве измене (Чује се: „да се реши"). Потпредседник — Је ли вољна Скупштиеа да се реши ? (Јесте). Има реч г. Радовић. Михаило Радовић — Господо, из саме доследности морам да браним члан 16, који је по предлогу г. Новаковпћа постао чл. 15. Господо, трошарину нигде у свету не дочекују са раишреним рукама, ннти је дочекују радо они, који ту трошарину плаћају, нити државне финансдје. А није ни чудо што је тако. Трошарина, то је једна најгора врста посредне порезе п кад би узели са начелног гледишта, ја бих био против свију посредних пореза. Али г. министар фипанспја објаснио нам је, да то захтева нотреба државна. Г. министар у свом говору навео нам је пример, како је ИталпЈа једне године разрезала порез на лебац. То је тако тешка и мучна пореза, да је то једна врста прогресивне порезе у обратној сразмери, т. ј. које сиромашнији све више плаћа ову порезу. Један сиромах човек има трбух као и богаташ и он сразмерно вшпе по резе илати на хлеб, којим се храни но онај богаташ На такву једну тешку меру, нагнала је Италију нужда ДЈлавна. Да се запитамо, каква нас нужда нагони, да овај закон доносимо ? Она јс постала отуда, што је код нас доказано, да се другим приходпма државним, не могу да нодмире потребе државне н та нужда изазвала је овај закон о трошарппи. Господа правници, које ја дубоко иогатујем исказали су своје мишљеље, да се овај члан овог закона коси са чл. 36 Устава, јер закон нема повратне силе, на штету раиије стечених права. Г. Марко Нетровић и други говорници врло су лепо доказалп да закони финансијске природе имају изузетак у овом иогледу. Ја бих вас, господо, запитао, шта је закон о реквизицији. Кад ми држава узме за своју потребу кола, коње и друге ствари, на које сам ја по закону стекао права, ту закон има повратне силе, а то вам је исто и закон о експроиријацпји па тако исто, господо, у овим финансијским законима не вреди одредба чл. 36 Устава. Ја знам, госиодо, да ће скоро бпти одобравање накнадних кредита и да ће бити речи о дефициту у буџету, а кад ствар тако стоји, ја се морам чудити оној г. г. посланпцима, који хоће да се овај члаа не прнми. Ако не примиао овај члан, онда би морали донети други какав закон, којим би ударили трошарпну на месо и хлеб а то не би никако бнло паметно, нити бих ја бар с моје стране могао прпстати да трошарином, као што је случај био у Ита лнји, оптеретимо мливо — хлеб. Г. Рајовић је доказивао, да је шећер онако исто потреба људска као и хлеб. Оно истина, господо, п дуван и кафа и то су иостале извеигтачене и свакодневне потребе људске, али постале су тек од доба, кад су те биљке пренете из Америке, а људи су до проналаска Америке живели без тих потреба. Еао год што се дакле, не може за дуван п кафу рећи да су битне животне потребе, тако исто није ни шећер. Ми морамо водпти рачуна о потребама државнпм и опе нам на^ажу да овај члан нримимо.

Ако би усвојнлн додатак, који је г. Мика Ноповић предложио, онда бн овај закон ностао илузоран, јер не би доиео оне користп, која се од овог чл. 15 оч> ку.је. Па казећете, да је праведно, кад се тражп, да се врати вишак трошарине на оне артикле, на које је овим законом трошарпна смањена, а по старом закону била већа; рећи ћете, да је то ираво кад држава тражи додатак од онпх, којн су мању трошарину пла тили, да доплате ону разлику, која постоји пзмеђу трошарине ио старом и новом закону. Али г. г. није тако. Узмпмо за пример само овај случај. За време рата узето је свима учитељима 20% плате, Скупштина је решила, да им се то врати, па им није враћено. Еад се узме у обзир, да ради подмирења државних потреба, требамо нових извора, онда је боље да усвојимо овај члан, но да тражимо друге изворе, и да теретимо трошарином нужније намирнице. Љуба Јоксимовић — Закон овај о трошаринп изазвала је финансијска нужда. Ја бих волео кад га не би било, али кад он мора да остапе, онда је нужно да остане и овај члан 15. Али да остане овакав, какав је првобитно предложен. Г. Мика Поповић предложио је један додатак да се врати вишак тротарине, на које је трошарина спуштена. Ја колико познајем људе, са којима би држава имала посла, уверен сам да би држава отуд имала грдне штете, јер као што сам вам ра није казао, држава би имала да враћа трошарину на шверцоване еспапе, на коју трговци нпсу платпли ни 5 пара трошарине а то би било апсолутно ненраведно. Јуче је ухваћен један чувени шверцер. Ономад је један чувени шверцер из Аустрије шверцовао еспап и он се искључиво тим бави. Он се на Забрежју побио са нашпм финансијским органима, отео им оружје и отишао у унутрашњост да опет продужи свој занат. Кад ми хватамо лопове, који украду кокош н издрже заслужену казну, онда треба једпом стати на пут и тим шверцерима, којц на милијоне штете државну касу. Држава би имала два милијона дпнара прихода више, кад би се стало на цут овим шверцерпма, који на недозвољен начин тргују. Ја тражим да остане чл. 15 као што ,је усвојен на првом читању и молим ако има 10 иосланика да ме помогну (Помажу га). Ово ,је у интересу спротних бакала, у интересу сиротиње, а на штету богаташа, на штету неколицпне. Ако у тим бога ташима има и мојих другова, јер се овде казало, да се боре све три партије — да овај члан 15 неостане — ако има воји радикал, да му је интерес лични пречи од државног, нека мп не буде друг. Петар Вукићевић — Мени је тешко узети учешће у претресу овога члана 15 нарочито, гато су многи од господе предговорника изразили се против њега, и гато је један од предговорника напоменуо , како сматра говор против овог члана 15 као просто адвоцирање у корпст једног трговачког сталежа. Ја мислнм, да је дужност сваког посланика да штити и иоштује реч сваког другог посланпка, и зато одбијам прекор г. Марка Петровића, који је говоре неких посланика цротив овог члана 15 назвао простим адвоцирањем. Пре но што ћудаприетунпммоме говору,јамолим Скупштину да уочи, да овде има два гледишта са којих се говорп о овом члану 15: једанје разлог правни, да ли се стечена права напгах трговаца вређају, и други, разлог финансијске нужде, који се може иазвати и практички разлог, да ли може да се примени и изврши у практици овај члан 16 те да државна финансија добије ону корист, која се од овог члана очекује. Ја ћу бити кратак. Прво ћу да говорим о разлогу, да ли се наређење у чл. 15 не коси са принципом, који налаже да закони немају повратне силе. Пре но гаго приступим оцени тих питања, треба видетн: да ли ова мера наноси гатете и увреда нашим трговцима, према чему ће Скупштина бити убеђена о томе, да ли она својим дејством нема повратне силе. Ја молим да се уочи моменат кад се примењује закон о трошарини. Закон о трашарини има задаћу, да предмете за потрошњу оптеретп у моленту, кад они стуне у трговачкп цромет, а не када се троше. После тога момента када су стуииди у њега,