Народна скупштина

37 САСТДНАК - 22 ЈУЛА

СТРАНД 365

ност према њима, да опи својим економним добрима помажу општину-државу, да јој дају могућност за живот, каво би она с друге стране стављала све боље услове за живот н оистанак грађанина. Одмах нам се намеће питање, како п на којп начин грађави да помогну своју општину или државу. — Има више разних начнна, како држава-општина добија економска добра у том погледу има зато и више начина иорезивања. Код свију врста пореза главни је принцпп, да сваки грађанип државе или општине помаже ту установу по свом пмућству, по својој имовној проиордији, јер се замишља, да оиа — држава даје љему — грађанину по имућности његовој више сред става и могућности да развија свој рад, у колико је имућнији. Према томе, и сама трошарина, једна је врста иорезпвања, која се по пауци увршћује у посредну порезу, а сматра се просто као пореза на рад. — Пре Адама Смпта, госаодо, држало се, у науци да су само реална — стварна добра предмет порезивања, као што су: непокретна имања, земља, зграде. а иосле њега на овамо, увидело се да је и бескашггалнп рад једна чињеница, која може да допоси чист доходак, који такође треба да се порезује. И како је у многим земљама иемогуће порезивати рад, који у истинп доноси чпст приход, за то, што има невих варошп у Европи као што су: Лондон, Париз, Беч, и њима подобне, у којпма је маса тих бескапиталних радника, те их није могуће похватати, ради иорезивања њиховога рада — са тога узрока дакле, из нужде се прибегло овом тешком начину порезивања потрошње оних артикала, што та маса бескапиталних раденика — привредника — трошн, једе и пије, која се потрошња овде јавља као узрок раду, јер онај, који не троши: не једе не пије, не може ни да ради. Порезати дакле оне артикле — предмете, које маса тих радника троши да добије моћн за рад, дакле, да цривређује н дође до чиста дохотка, значи најзад порезатп сам чист при ход од рада. — Накратко, дакле, сама трошарина порезујс дакле рад, из кога је последица чпст доходак. Порезпвање потрошње значи, дакле, иорезивање рада. За то, и ако је дозвољено у великим европским варошима, у великим државама, где је популација велпка, где је маса бескаппталних радника, где је немогуће ухватитп тога радника ради порезивања рада, у Србији се то не може дозволити, да се овај принцип трошарпне примењује, јер се чак и са финансиских узрока не може оиравдати, а то ли са уз рока справедљивости. То је, што се тнче саме те потрошње, иа коме оспову она почива, у строго научном смислу. С гледигата пак прпмене принцииа трошариие, говори се : да је она један јак приход, да је приход без почека, да грађаии не знају, одакле их држава пли општина черуиа, него то бива постепено управо неосетно. То су управо главни услови, са којих многи финансијери уводе ту трошарину. Али, ако хоћемо да говорпмо о практичности овога принципа, о увођењу његовом према приликама у Србији, овда ћемо бити на чпсто, да тога земљигата код нас нема, да те масе бескапиталних радника нема ни по варошким општинама у унутрашњости Србије. Нека би се н дозволило, да је и превелика нужда престонице Веограда, њено зло стање, рђава канализација, потреба водовода и осветлења, доиела закон о трошариии у Београду, у коме је завону уз гред стављено наређење, да се тим правом по примеру београдске трогаарине могу користити и друге варопше општине У Србији, ипак ја држим, да то за њпх не може да важи бар према њиховим приликама. — Но да је примена трошаринс п код ошптине београдске наишла на отпор и на тегакоће у извођењу, доказ је најјаснпји, што је бага данас поштовани друг наш Ратарац као посланик овог београдског округа, у чпјој је средпни ова установа, — поднео нредлог да се укине чл. 4 закона о вар. трошарини у Београду, а да се задужење вар. Београда на основу трошарине замеии прирезом. Према томе, ја кажем, да је и за сам БеограД, као престоницу врло тешка ова установа, нарочпто за околину; али, ако хоћемо да говоримо о томе: да ли има места уводити ову трогаарину у варошким општинама у Србији, по примеру београдске оп-

штине, онда треба да се обазремо на први разаог, на разлог насељености. Као што сам казао, трошарина је задатак, да бесканитални рад порезује. Међу тии, код нас, по унутрашњости нема таквих радника, нема их бар у толикој мери, да би вредно било ову установу уводити. 'Гамо су махом занатлије, трговци, сопственици непокретних пмања; али нема масе раденика, који немају капнтала, а имају прпхода од свога рада, без капигала. Са обзиром на те вароши, трошарина не бп имала да порезује чист рад већ грађане појединих ошнтина у Србији, који већ непосредну порезу плаћају имала би рђав утицај на цроизводњу у околини. Она има рђавих мана, са којих сам ја мишљења. да је не треба уводити у варошким општпнама у Србији. Мени је, а п вами, господо, познато, да су варошке општине тако рећи, центри трговачки, на којима произвођач своје производе продаје, а купац купује, и то: или за потрошњу у вароши, или за извозпу трговину, то су две врсте куповине п иродаје. Кад се узме то у обзир, да су варошке општине центрп, којима сељак своје жито, стоку и у опште производе продаје, излази да купац — извођач — има на уму цену на страним пијацама, црена којој он сад регулише куповну цену и опда се има на чисто, да ту трошарину плаћа сељак, ироизвођач у колико мање може да добије за своје ироизводе ; јер ови купци варошки и варошки трговци не могу да сносе то, пошто нису иепосредни потрошачи. Ма колика, дакле, била потрошња у вароши ипак цена жпту управља се према ценама у земљи, у коју се оно извози; за то и не може остати митљење оних, који кажу, да трошарин/ сељак преваљује на купца. Ја мислпм, да је јасно, да ту трошарину не сноси кунац него сам ироизвођач, дакле околни сељани. (Чује се: тако је). С друге стране, као што сам казао, та трошарина отежава и сам довоз у варошима и да има врло незгодна утидаја п на сам промет добара, јер вп и сами знате, да код нашега народа ннстинктивно постоји убеђење, да он у оигате са мржњом гледа на све дације. И у толико је наклоњенији, да што мање и ређе иде у варош, где је изложен плаћању трошарине, те је услед тога и довоз слабпји. Док није било варошке трошарине у Ншпу, много је већи саобраћај био, много је више било довожено и у омањим количииама брашна и других пропзвода, који се пропзводе у околини, него сад, кад ои мора да издржи при улазу у варош — цреглед, па оно рђаво поступање. Но поред свега тога, господо, верујте ми, да често пута дешава се код многих, да би имали шта продати, али да немају ни онолико пара, да плате трошарпну при улазу, тако да су прину^ени да оставља,ју секнру или друго шго у рем до повратва из вароши. То све скупа, господо, довољно је да вас убеди да ова установа трошарине штетно утиче и на саму извозну грговину у земљи, и на сам промет добара у варонш и најзад, она спречава и саму радиност у вароши, јер у колико је мање довезено и у колико произвођач ие довози своје производе, да их ирода у толико трпп и занатлнја, који очекује своју зараду од тпх произвођача из околнпе. Трошарпна утиче хрђаво на саму центарализацију иромета у варогаима, јер одстрањује сељака да долази на пијацу и довози своје производе. Ја ћу само да напомЈнем овде узгред, колнким је незгодама изложен каш сељачки сталеж. На пример наш сељак у околинп Ншпа, а тако исто и но свима осталнм варошима у Србији, плаћа кантарииу. Па норед тога што плаћа каптарину при продаји своје хране у вароши, та пста храна плаћа ту каптарину и при извозу из вароши, на сганпцама железничким по 10 дпн. од вагона, јер куиац сељаку исту обрачунава у цени, јер у еолико ће мање да плати при извозу, у толико ће више имати могућности да конкурнше на страни и сељаку вигае плати храну. Дакле, пма и других споредних дација, које све скупа, кад се узму много јаче иадају на терет произвођача, и нико не може тврдиги да ова кантарина не нада на терет произвођача, којп продаје своје цроизводе. Према томе хоћу да кажем само то, како је поред кантарине и других дација и ова трошарина можда незнатна пореза — јака и врло осетна на нагае нроизвођаче и наш народ. Са тога сам мишљења, господо: да је