Народна скупштина

НАРОДНА СКУПШТИНА, ВАНРЕДНИ САЗИВ ЗА 1893 ГОДИНУ

СТРАНА 366

практичније п боље и за пзвозну трговпну за саму варош радпност п промст трговине у њој, да се то иреимућство иоједипих варошн у Србпји не дозвољава у будуће. И за то сам потписао нредлог овај, којнм се забрањује, да се трошарнна уводи по прпмеру београдско општине у варошким општинама У Србпји. Но одма на ирвом месту иаметнуло мн се питање, да ли бн могла ова трошарина да се модификује — да добпје други облпк тако, како би и ражањ остао ненрннечен а зец печен, на да се сви сељачки производи ослободе од ње, а да се оптерете увозачн, који увозе са стране кафу илп шећер или друге артпкле, даље на оне артикле, које наш сељак не пропзводн. Ја мнслпм, да би то веома штетно утндало на саму извозну страну тих артикала из вароши, јер као шго добро знате, да су вароши у неку руку центрп и за извоз у земљи даље за околипу, нарочито, као што је н. пр. варош Ниш. Он је друго место по трговачком саобраћају у Србији и оно вешку количину нзвози за остале варошн, и сад ако бп ударили трошарину на увоз, а не би ослободили извоз, вп би тим натералн трговце да се раселе из вароши, н тнм би саме вароши губиле, као прпроднн центри трговачки, док би се споредне тачке, тачке по свом положају непрнродне јачале. Дакле уводитн ту врсту трошарнне, оптерећавајући увоз у варош. а. не ослободпти извоз, то би била бесмпслпца п за то се пе може тај нредлог о модпфикацији трошарине примити, јер је опасан. А кад би ослободили пзвоз, онда је трошарина у вароши мала и онда бп грађанп нлаћали огромну манипулацнју и терет ће бити '2 пут, 3 пут тежи но шго бн било вајде, а ја мислпм, да то нпје право нп за грађане ни нронзвођаче. Што Државни Савет каже, да нема смнсла укинутн овај члан, јер увођење трошарине зависп од збора грађана, и да би се укпдањем овога права законодавннм нутем, вређао прнпцип самоуираве општинске, то не стоји н ја нмам да папоменем, да трошарнна не засеца у кесу само варошких грађана, колико внше засеца у кесу нашнх пронзвођача и ја мпслим, да наше закоподавство није баш тако много водило рачуна, кад је казало да увођење вар. трошарпне треба да зависи од грађана варошких, јер кад оставимо на вољу грађана, онда би они могли ударати и много што шта на округ на произвођаче, а све у славу принципа самоуправе општинске. То, госиодо, ако бп законодавство и дозволило не бп била заштита начела еамоуправе општинске, већ нросто заштита једпог прпвилегнсапог стања варошких општина, на штету околине. Другојачије бп гледао на саму ову установу, кад бн се она ставила на гласање целом округу, па ако би се и округ изјаснио за, онда би тек таква мера имала смисла; па и онда, ио моме мишљењу, не бп имала смисла за то, нгго ја мпслнм, вероваћете мн, да ако бп се дозволило да неке вароши у Србнји могу, да уводе, а многе друге да не уводе, онда би било излпгано усгановљавање за то, што бп било штетно за оне, које овако раде, јер би се тиме иодпглн другн ценури. Ево узмите прнмср из околине Нпша. Варош Прокупље н Брестовачка Станица до Нигаа већ имају јаче извозе од неког доба, од кад је уведена трошарина у Нишу, јер сељацн бегају од сваког неираведног намета и за то су се на тај начпн подигли тамо центрн извоза, просто установљењем ове трошарппе. За то нам даје најбољп доказ извоз околних станица око Ниша, где је извоз много већи него у самој вароши Нишу. Нрема томе не може остатп мпшл>ењс саветско, да установа трошарнне зависн једино од варошп, јер ако се остави потпуно на вољу грађанпма, ако се далеко тера у крајносг са тим принцииом повлашћења, они могу изворе за своје приходе једнно в тражити у тим неопредел,енпл мерама, а све на штету саобраћаја са околпном. За то са.м узео реч, да нодуже говорим о овом предмету н да се нарочито дотакнем саветскога мишљсља. Ја молпм Скупштину да озбиљну пажњу овоме питању поклонп п да донесе одлуку у смпслу раннје своје одлуке, да се чл. 8 закона о вар. трошарини укпне, а за Нпш специјално из разлога, које сам навео: нрво из разлога због мале понулације, а друго због врло великих трошкова око машшулације. Ја сам, господо, моју дужност учинио, а на вамц је да

цените, стоје ли мојп наводи илн не и да према томе своју одлуку донесете. Вукашин Пехровић — Пре него што сам устао да говорпм о овоме предлогу, ја сам нрочитао стенографске белешке од прошле године, у којима се налазе говори оннх посланика, који су учествовадн у дебатп предлога нроте г. Мнлана Ђурпћа и другова: о укпдању нишке трогаарине. Прочитавши оно нгго је лане у Народпој Скуиштини говорепо о овоме нредлогу, дошао сам до уверења, да се Ја узалудно труднм, што узимам реч да изнесем противно гледиште садагањем предлогу; јер разлозн, које су противници предлога проте Милана Ђурића у оној нрплицн изпелп, тако су снажпи, да ја снажннје не могу изнетп. Узгред буди речено: да, и ако су разлозн противнпка предлога проте Милана Хурнћа бнли снажнн; њпх Скупгатпна ннје нрнмнла. Но ппак за то ја сматрам за дужност да устанем да говорпм о овоме иредлогу прво као носланик града Нпгаа п друго игго мпслпм, да п ја у неколнко разумем колико заееца трогаарина у живот варошп п околине. Са тих разлога морам да нотрудим и себе н вас, да вас заанмам неколико мипута са говором протнв овога предлога. Сам предлог у иачелу нротнвн се самоуправном принцппу. Свака варош као и свако месго у Србијн има право, а Нпга нма н но пзрпчном закону право, да уређује своје односе на економском н саобр.ЉаЈном нољу н у опгате да уређује све оне односе, који ннсу у рукама државним. Нишко грађапство донело је одлуку, у своје време, да се трогаарина заведе. На основу те одлуке с.тедовао је указ, којпм се та одлука одређује. И кад је то учињепо, учињено је негато, гато је бпло саобразно жељама грађана нншких. Устајаги сад овде да доказујем пгга јс за Ниш боље а шта горе, по моме мишљењу оваком разлагању нема места, нема места тако исто као кад би неко од нас устао да доказује, шта је боље за ма коју општину у Србији, за општнну коју сам изближе не нознаје. Ја не могу зиати, пгга је за поједиие оиштпне боље а шта горе, по што то зна становннк дотичне онштпне. Ја знам н могу знатн, гата је боље за београдску општнну, а гата је за друге општпне боље, то ће најбоље знати грађани самих тих опгатина. Кад су грађапи нишкн оценили све прилике, које је изнео г. предговорнцк п многе друге, којих се није догакао и кад су онп нашли да је трошарина за њпх ногребна, онда мислим да нема нико право да им то порече и да им се меша у њихове месне прилике. Говори се, да су чпњене иеке злоупотребе за трошарином. Ја не знам да лп је истина ово што се примећује; али ја ћу веровати да јесте, пошто то тврде људи, којн су тако нсто посланици као и ја. Алп зар је то, господо, узрок да се трошарппа укине? Ја држиим да то не може бптн узрок господо. Ако је бпло злоупотреба, и ако се те злоуиотребе и данас чпне, онда нма ту јаче, снажннје властп, него што је општинска, и она треба да стане на нут тим злоупотребама. Саме злоупотребе, које се чине са неком установом никако не изазивају право да се та установа обустави и да се тражи да се она укине. Наводи се у предлогу, да би се овим правом, које је дато оиштпни ннгакој да наплаћује трошарине, могле да корпсте и друге варошп и кад бп се све варошп редом тим правом користиле; вели се, дошло би се до бесмпслице, до апсурдума гато би се цео саобраћај у Србијн спречавао. Господо, Ниш нема оннх особина, које друге вароши имају; или да окренем фигуру: остале вароши немаЈу оних особнна које има Нига. Ниш и Београд две су Јединствене вароши у Србијн, које имају засебну управу, а све остале вароши у Србији окружне су или среске. Ниш и Београд то су две варошн, које стоје у и^узетку према другим варошпма и не знам са каквим разлогом могу да се опе унореде. Ниш, као варош са засебном управом ограниченаје на своје сопствено грађанство. Међу тим Ниш, као центар трговиие за цео југо-источнн крај наше земље, не може да одговори своме задатку како ваља ако му не дозволпте да се користи својим иоложајем. Положај његов као цеитар трго-