Народна скупштина
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ 0 РАДУ СРПСКЕ НАРОДНЕ СНУПШТИНЕ
ИЗДАЗИ СВАКИ ДАН ЗА ВРЕМЕ СКУИШТИНСКОГ РАДА ПРЕТПЛАТУ ПРИМА СРПСКО-КРАЉЕВСКА ДРЖАВНА ШТАМПАРИЈА И СВЕ ПОШТЕ У СРБИЈИ
ЦЕНА ЈЕ ЛИСТУ ЗА ЦЕО ОВАЈ САЗИВ : ЗА СРБИЈУ 5 ДИНАРА
ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ ТОЛИКО ИСТО С ДОДАТКОМ ПОШТАРИНЕ
УРЕБУЈЕ СЕКРЕТАР СКУНШТИНСКИ РАМ1?0 ПЕТРОВИТу
БРОЈ 49
ПЕТАК 30 ЈУЛА 1893
ГОДИНА XIX
38 САСТАНАЈ^ 23 јула 1893 у Београду ПРЕДСЕДАВАО ПОТПРЕДСЕДНИК, Дим. Кати^ СЕКРЕТАР, Алекса Ратарад (НАОТАПЛК) (0 привр. прирезу, Мин. фин. Мих . Вујић). Ја мислим, да то није, што мора зиати г. Новаковић, који ирииада онол делу, људи, који говораху у своје време, да Србија треба да се што боље иодигне на културни стунањ, да иодигие железницо и т. д., и да се избарабари с осталии народима; то је одиста лепа жеља, п ја желим то, али знате да је данас све већи расход, и за то су напредњаци и задужили земљу са 300 милијона, и иама је остало, да се само старамо, да наслеђени дефицит смањимо, и по могућству најзхд и сасвим са леђа свинемо. Поред напрасног задужења, велим, јаснн су још и расходп државни. Месго народне војске, коју смо имали под кнезом Михаилом, ми данас имамо редовну војску, која кошта повише милнона; место 5 — 6 гимназпја и полугпмназија мн имамо данас гимназија готово у свакој вароши н варошпцп. Не заборавнте, господо, да се војни буџет данашњи изравнао с целим буџетом државним, нод кнезом Мпхаплом. Не заборавите даље, да буџет просвете расте, са 11 — 500 хнљада дипара оваке године по самом закону, јер ту су периодске повпшице, па пензије, поднзањешкола и. т. д. Да сведемо рачун, господо, да се вратимо на оно, о чему смо почели да говорпмо. Ево шта излази сумарно: сам извештај либералне комисије констатује, да је 9 Августа било дуга на 359 милиола. Одбите од тога рачуна, све зајиове, који су учињени, за време радикалне владе. Зајам 30 милиона, зајам за откуп експлоатације од 26 милиона, за откуп мопонола дувана 10, и монопола соли 6, то излази свега 72 милиона, п онда излази иа чисто дакле, да је влада радикална затекла дуг у суми од 287 милиона. Дакле, радикална влада за 4 године, учпнила је зајам од 72 милиона, и то зато, да откупи железннце и монополе дувана и солп, да нлати дугове затечене из ранијих времена, — из бугарског рата. Дакле, резултат Јв овај, да је влада раднкална задужила земљу за 4 године са 72 милиона, а затекла дуга 287 милпона. За тај дуг напредна странка каже: па и ми смо наследили тај дуг или обавезе за њ, али како му драго, тек нааредна је влада
за 6 годпна задужила земљу, са 287 милиона, а ми за 4 год. са 72 мплиона и то за откуп заложених извора п исплату нодужица од бугарског рата. Тамо је железница, тамо су рагови, на терету напредне владавине, алн на нама су последпце њиховог задужења од 300 милијона. Ја нећу да улазим у детаље, и да пребацујем коме, али ово су факта, па сад сваки нека цени, је ли овако морало да буде? То остаје историји да ценп, да ли су ратови моралп да се воде, п железница морала да се гради, и да нас ти терети овоаико коштају? Ми можемо пребацивати, и пребацивали смо им, што су нам најважније нзворе прихода, од којих поглавито данас живимо, давалп под закуп, а на нас пала само дужност, да ми морамо све то од странаца да откупљујемо. Али баш та невоља, што смо морали управо да раскидамо уговор, спасла нас је од далеко веће невоље, која би пас постигла, а то је она невоља, коју је сам Краљ Милан при абдикацпји и при отварању уставотворног одбора напомеиуо да је Србнја на ирагу банкротсгва. То умножавање терета, ти страшни тереги од ратова и подизања желеснице иали су на слаба плећа једној генерацпји наше земље, и бага су допста тешки, тако да је Србија била заиста на прагу неплаћања т. ј. немогућности редовног плаћања, да железница и монополи нису иовраћени и тиме задобивено на 10 милиона дпнара годишњега прпхода. Нема сумње, господо, да ће се сваки запитаги, а ту се не тражи велика мудрост финаисијска, те да се види, где лежи извор задужењу? Дакле, лежи поред ратова, поред железница и норед новећаних потреба, у последицама нреонтерећењу, дефициту, дакле сва наслеђена невоља лежи у дефицитима, које је после оваквих и оволиких задужења ваљало скидати, јер земља мора, да се товари свакојако на да отплаћује интересе и отплате на ове дугове и да у исти мах измирује повећаие расходе. Госнодо, ја се опет враћам на извештај комисије, која је била састављена из људи, чији су политички интереси тражили, да се што више грехова баци на радикалну владу, дакле, ја сам се послужио самим тим извештајем, да његовим властитим ресулгатима тврдпи, да сав грех задужени, ако га и у колико га има, пада на наше предходнпке и на страни 116 и 125 извештаја видећете тачан рачун о пречишћеном дефпциту. Ту су исправљене све ногрешке из завршених рачуна. Тражено је да се пронађе, коликп је прави дефнцит и вп имате дефпците у том пзвештају изведеие на чиото. Узмите страну 125 извештаја и онда видите да је дефпцит за 1887 годину износио 4,744.279-97, за 1888 год. 7,009.976-40, за 1889 год. 14,883.134-42, а ово је година од 14 месеци, кад је изравиата буџетска с календарском годпном ; 1890 год, 4,226.115-12, 1891 год. 686. 753 динара. Молим вас, господо, од 7, 8 и 10 милиона дпнара, дефицит је за 1891 год. под радикалном владом, сведен на 680.000 динара, дакле, на 14 % целокупног