Народна скупштина

НАРОДНА СКУПШТННА, ВАНРЕДНИ САЗИВ ЗА 1893 ГОДИНУ

Тога традпционалног, стално угврђеног реда, као шго рекох пије било ни под либералима, нп под напредњацима, па неиа га ни данас. Ја нећу много доказа да наводим, али ћу вам казатп пеколпко примера, којих сам се сетио после јучерашњег говора. На пример, кад је 1887 сишла напредњачка влада, и дошла фузија, један од првих радова министарсае седнице бпо је тај, да се у министарској седници решава, нрогивно закону и Уставу, ванредни кредит од 600.000 за аванзовање, премешгање и пензионовање чпновника. Ако се не варам тај кредит није Скушптина регулисала, он лежи негде у архиви претриан, међу тим и ио оним законима и по ондашњем Уставу није могло ни требало тако да буде. Али за што је било ? Било је за то, што се полигпва и ту умешала. Чим се тај строги ред у фпнансијама наруши, чим у финансијама један обруч попусти, онда све друге попусте п онда свуд почиње да цури а то шго псцури, то је дефицит. Ви се сви сећате, господо, а мислии да ће то бити 1888 и 1889, кад је Скушптина вотирала зајам од 30,000.000 динара за покриће свих дуговања, која су се затекла иза напредњака на дан 1 јуна 1888. Тај је зајам вотнран у Скупштини и онда је, ако се не варам, овај истн мпнистар финансија, да потпуно предсгави рачун, изјавио пред Скупштином, да се тим зајмом изравњавају сви наслеђени дугови. Према томе о напредњачким дуговима не може бпти говора, јер тај је зајам закључен, осгваре:!, утрошен п после свега тога, ја не могу да разумем да се може говорити тако, као што говори Раша Нпнић и Стаико ПетровнК: ово није наш радикални зајам, овај је зајам иоследица иапредњачких зајмова!! Како је то могућно после четирп, нет година, ношто је вотпран зајам, да се збрпшу паиредњачки дугови, да се опет каже, пма тра г ова нанредњачкога зајма?!.. То није могућно. То није могућно, кад државне финансије иду редовно и правилнии нутем, алн кад нду неправплно, опда је могућно. Ја ћу да вам кажем, да баш ту није рађено као шго треба; зајам је учпњен за покрнће дугова напредњачке владе, али није унотребљен цео за то покриће д/гова, него у извесном делу употребљен је за НЈкриће редовнпх државних иотреба. Само на тај начин може се доћи до тога, да се каже има још трагова од напредњач кпх дугова, пначе да је правилно рађено по закону, који је донесеп о томе зајму, о томе не би могло бити говора. Би се сећате, господо, да смо ми у два маха вотирали два зајма, за које смо разрезали по једном прирезу 6 пара а по другом прирезу 10 пара, свега 16 пара, да се зајам направп, да се нодмнре извесне државне потребе. Међу тим, та два зајма су вогирана, али зајмови нису остварени. Но и ако они ннсу остваренп, потребе су државне подмирене, а подмирене су за то, што нх је требало подмпрпти. Али, да видимо, какве су бнле иоследпце од тога. Те потребе нису се могле подмирпгп нз вотираног зајма, и кад зајам није могао да се осгвари, те ногребе морао је мпнистар војни односпо минпстар финансија да подмирн из редовних буџетскпх кре дита. Чим ви то тако чините, а ви знате, да је то Уставом забрањено, да се зајмови подмпрују редовним кредитима буџетским, онда настаје неред. Ие кажеч да је то неред, што је министар фннанспја плн мннпстар војнп тако наредио, него, велим, неред за то, што ннје могао да закључи зајам, а ја верујем, да је мпнистар финансија односно министар војни не могући доћи до зајма, морао на другп начин да се одазове потреби државној. Алн, господо, тиме се долг.;зи до онога, шго се зове бркање једног кредита у други, а то је, господо, оно што је Уставом забрањено. Ја не чиним ирекор п пе мнслим да подпгнем оптужбу нротиву мннпстара за оно, што су учинпли иротиву Устава, пего наномнњем само како је могуће, да једна влада дође у незгоду, када мора да се помаже на начин, који није сагласан са Ус^авом. Сем тога има још пуно примера, алп Ја нећу ређањем истих заморавати вашу пажњу. Некп, може битк, нису били изазвани неодољивом нотребом, а неки јесу, али све то скупа, кад се чини као што рекох, пма пуно обручсва, који су

на нашнм финанспјама попуцали п да заиста из њпх цурн н то цури дефицит, и ово ннје нослсдњи дефицпт, п ово нпје последњи .зајаи, — бпће још дефпцнта и још зајмова. И ако смо устали јуче да говоримо о овој ствари, усталп смо просто из намере да скренемо пажњу Народном Представништву на таку једну нојаву, којој је крајње време, да се учини крај. То што смо са таквом намером иред Скупштпном изнели, то је од многпх говорника са свим наоггако схваћено. Прешло се у лична задиркивања и пребацивања; нека су може бити и основана, а масаод тих нребацивања неоснована је и неистинита, али мислнло се, да ће се тпмс попуншп оно, чега шунљег има у овој сгвари. Међу тим; узалудна је дугачка и китњаста беседа, цифресу као што рече г. мппистар финанеија ствари оиоре у својој пстинитосгн н сурове, алп дефпцит, господо, то је верујте .најсуровија цифра, која се може нојавитп у државном газдннству! Ту не помажу беседе ма како ораторске биле; одпрвог бона, којн се ноднесе на псплату па се не плати, здува се цело ораторство. Господо, нред тако једном озбиљном ствари, ја мислпм, да је не само дужност, него чак и одзивање правом патриотпзму, позвати Скушитину један пут, ако хоће да иа ту ствар својскп легне и да пресече извор, од кога потиче дуг п од кога ће још за дуго потицати. Алн на жалост изнелп су се разлозн, који немају никакве везе са овом ствари п којн су просто срачуњенп билп на то, да одврате пажњу од саме ствари, која је озбпљна. Један од госпоДе посланика, мој поштовани друг Новак Мплошевнћ нашао је, даје свему узрок огимање о власт. Господо, је ли то, узрок, па лек је готов. Лпберала нема више, а ево ми нред вама јавно н свечано изјављујемо да нећемо да вам отнмамо власт. Останите на власти. Алн са посланпцпма као што је Раша Ннннћ и Станко Петровић п њима равнима чувајте се, да не изгубпте власт, не што вам је отета, него што ћете је иснустпти, као што сте је 9 августа сами испустили. Раша Нинић. — Г. Гарашанни у његовом говору вигпе пута споменуо је нас и казао је, да је 1888 год. вотпран један зајам од 30 милиона дин. да се плате дугови нанредњачки. Али ја уверавам г. Гарашанина, да се њихови дугови ни за 50 годнна не могу покрпти. Министар Финанеија Мих. Вујић. — Небих узимао реч понова да ннје у Народном Предетавншитву нало таквих тумачења, која су ненснравна, и ја сматрам за своју дужност, не само као министар пего н као народни носланнк, као човек који се бави овпм пнтањима да кажем своје мпшљење , да исиравпм оно што је неверно пуедстављено у Народном Представнпштву. Ја ћу ноћи од последњих примедаба, па ћу се вратнти на раније, за то што су онејош у свежој памети свијунас. Поштовани иоеланик г. Гарашаннн у поновном говору изнео је неке напомене, које су, ако их нроценпмо као што ваља, ио мом убеђењу, погрешне, које на прки ноглед могу изгледати да имају пеког ослопца, а у стварн немају никаквог ослопца. Ја ћу се задржати на овом питању, на које је нарочито ударио гласом г. Гарашанин. Он велн, да је 1888 год. вотиран зајаи од 30 милиона дпнара на исплату свпх затечених нрпвремених дугова напредњачке владе и да радикална влада и у опште свака управа, после тога рока, нема впше ирава да баца терет нанредњачкој владавнни. Ја вас молим, да се занитамо, да лп тиме, игго су исплаћени нривремени дугови иапредњачки, бонови и текућн рачуни, да лп је тиме скинут дефнцпт? Да ли је могла не радикална влада, пего ако хоћете зовите и Гледстона, који се сматра за нрвог фииансијера из свнх крајева света па кажите: ево псплатили смо иодужпце напредњачке владе, али нримили смо дефнцит од 6 мнлиона и растројство у порезн, — да ли је могла ма која влада 1887 године за 10 месецп слисгити дефицит од 6 милиона џшара ? (Наставиће се)

Одговорни урсдпнк Ранко Петрови^

Штампа српско-краљев. државне штампарије