Народна скупштина

39 САСТАНАК - ?А ЈУЛА

СТРАНА 399

пређашњих дугова. И ја ћу казати мојим бирачпма, да ово нпје нов зајам, него да га је донео 9 Август. А ја да еам на оном месту, где су напредњацп, ја не бих могао сада ни да говорим.... Потпредседник — Молим вас господпне, говорпге о предмету, немојте прелазпти на друге ствари. ЗРаша Нинић — То сам и.иао да кажем, и са чистом савешћу гласаћу за овај зајам, и казаћу да је то зајам од напредњака и либерала. Први Април прекинуо је њихов жпвот, и ја желпм, да се више никад не појаве, ни напредњади, ни либерали. (Чује се: да се треши). Богосав Поповић — Сваке године некако се трпају ови дугови један ва други а никако се не изналази начина како би се отпочела штедња. Ја мислим, треба почети штедњу одозго и то овако учинити: да се донесе један закон о свима чиновничким иензнјама, по коме би за пензнју улагали сами чиновници, јер су до сад чпновници само улагали у удовички фонд а не за своју пензију. Кад би нпр. један чиновник имао 100 дин. плате месечно, њему би требало задржати 10, а који има 200 задржати му 20 дпнара за пензију (Смех). Потпредседник — Нпје на претресу закон о пензијама, него о зајму. Богосав Поповић (иродужује). — После 60 година службе једног чпновника, он би онда пмао да прима своју пензију од плате, коју је на овај пачпн уложио. На тај начин мп не би смо имали ових дефицнта. У исто време требало би укинути § 76, па сваки чпновнпк, који би био крив нека се судски суди. Шта значи то, да један чиновник служп 10 год. па да добије аензију, него 40 год. треба да служи. Ето како ми попови немамо пензије, а не тражимо је па опет служимо. Подпредседник — Ја вас молим да говорите о предмету. Богосав Поповић (продужује). — То је прва моја жеља, са којом сам готов. Сад ћу да пређем на другу. Ја сам једном читао Српске Новине и видео да много норезе пропадне у Нитпу и Београду, а међу тим се од народа свуда наплаћује, дакле, треба да пронађемо начина да се од свију разрезана пореза наплаћује , јер шта иначе да се разрезује на онога, којп је не може да плати. Што се тиче овога предлога, да се одобри зајам од 18,000.000, ја бих гласао, да се одобрп 30,000.000, али с тим, да се више престане са задужнвањем. Вукашин Петровић — Усгао сам госнодо, не да говорим о ствари, јер сам о њој јуче казао што сам пмао рећи; устао сам да говорим с тога, гато је један предговорппк мене лично споменуо, а то се до сада још неколико пута дегаавало у овом дому. Погрегано се мисли у народу, па је то мишљење пренето и у Народне Посланнке, као гато се то из јбихових говора види, као да сам ја давао правац напредњачкој финанспској управи. Ја се пе ограђујем ни једном речју од онога, гато је напредњачка влада учинила у финансијским питан.има, али имам да изјавим у пнтересу истине, да у финансијским творевинама Србије нема вигае него две, које су моја дела, која припадају мени, то су дувански мононол и зајам од 1885 године. Дувански монопол прпхватила је цела земља као користан, а за зајам од 1885 год. нолагао сам рачун и пред Скупгатином и пред Главном Контролом. Па и ако сам тако урадно, ја сам онет пре 8 годииа, када сам као народнп посланик нападнут, истим путем, којим и сад, напоменуо: да се одричем права за";тарелости, које ми Устав даје, за 10 год. и да стојим одговоран у том року, за све, што сам у јавној служби учинио Сматрам за дужност, да и овом приликом понова то изјавим с тим, да остајем у одговорности до краја живота свога. Г. г. посланицп, ко.јп тако не галантно узимају у уста пме моје, учинили бп далеко већу услугу и земљп и нравди, ако би ме позвали да нрема прописаним законима одговарам. То ће бити право за мене а корисно за вемљу. Ја се, даље потпуно одричем и оних

права, која ми даје закон о министарској одговорности и пристајем, да од сад, па док год узживим, будем одговоран по законима земаљским за све, гато сам у служби учпнио. Не тражим 20 иоеланика, да ме оптужују. Задовољан сам са једнпм. Нека ме и само један оптужи и ја ћу без регаења Народне Скупгатине отићи пред Државни Суд, да одговарам за пеисправна своја дела, која сам као министар учинио, а за која се буде нагало, да иовлаче за собом моју одговорност. То сам сматрао за дужност да овом нриликом поменем, а о самој ствари немам потребе сад да говорим, јер је она исцриљена у седници од јуче и у иретресу данагањем. Милутин Гарашанин — Господо, ја и јуче, кад сам устао да говорим, рекао сам да нпсам имао намеру да говорим о овом питању, а још мање сам имао намеру, да данас говорим о томе. Али неки од господе предговорнпка, нашли су за потребно да се дотакну мене, или мог говора, или да се дотакну рада напредне странке и то не помињу тај рад у прогалости, него гата би требало у будућности да буде с нама! Ја мислим да овако истрчавање не води к цели. Јуче, кад смо ми говорили о овом питању, ми нисмо говорили против зајма. Доказ сте нам ви сви да ми ни једном једином; реченицом нисмо соворили нротив зајма — ни да лп је добар ни рђав, ни да ли је потребап или не. И моји другови и ја, устали смо да говорпмо иросто у доброј намери и по дужности, јер смо на месту, одакле то треба учинити. И ја сам напоменуо: како је већ једном време, да се пресеку ти канали, кроз које непрестано провирују нови зајмови и долазе новн п новп дугови. То је једини циљ , ради кога смо устали да говоримо немајући намере да кога вређамо и да кога окривљујемо. Г. Вукашин Петровић изнео је један табеларни преглед свих дуговања и тражио је, да нађе првобитни извор њихов. То је он учинио усљед тога, гато је један од предговорника, и, чини ми се, баш ће бити г. министар финансија, нашао разл( га, да треба пратити порекло дугова, који су учињени до радикалне владавине. Г. Вукашин Петровић, усвајајући ту процедуру у односу дугова аанредњачке и либералне владе, погаао је тим путем даље за неколико година у прошлост, и каже, кад се тим системом пде, да впдимо, какав изгледа табеларни нреглед дуговања и нанредњачкнх и либералних у прошлости учињенпх. И заиста, тим системом изгледа да је рачун г. Петровића апсолутно тачан. Међу тим, као гато сам и јуче казао, и данас понављам, нигата нама неће номоћи то, што ћемо ми наћи пзвор наишм задуживањима; нама је сад на дневном реду да се помажемо, да у нове дугове не западамо. Пратити изворе о дуговима п зајмовима, то може бити важно за историју, али за нагае фпнансиско стање у будућности, то је апсолутно једна јалова ствар. Јуче је пала овде реч о томе, како је узрок нагаем пезгодном финансиском стању у опгате нерад и неред. Кад се казало нерад, онда се хтело рећи неозбиљан рад, п кад се казало неред, онда се разумело неозбиљан ред, онда се разуме не један ред сталан, утврђен, којим иде један министар не само за свога министровања, него којим треба да следују и други министри, који за њим долазе. Таквог реда није било, да отворено кажем; и ако сам бно члан друге владе, отнорено признајем ,да ни онда није било традициопалног, утврђепог реда, и може се слободно рећи, да још од 1868 тог традицнналног, утврђеног реда у сриским финанспјама нема. За што га нема ? Нема га због нолнгике. Са свим је исправно, гато се г. министар фпнансија позвао на оног франчуског државника, који је казао, дајте ми добру нолитику, ја ћу вам дати добре финансије. Политикаје ночела да се упоси у све гране државне, и од 1868, на жалост, почела је, да се уносп и у наше државне финансије. Чнм се почела уноспти и у финансије политика, после годину дана црви пут се јавио дефицит. Политика, господо, кад се негде унесе, брзо осваја место, и кад га освоји, лако га не напушта. Кад је већ политика ушла у финанспје, онда и финансије морају да се подегаавају према политици.