Народна скупштина

СТРАНА 386

НАРОДНА СКУПШТИНА, ВАНРЕДНИ САЗИВ ЗА 1893 ГОДИНУ

буџета. А ја мислим да хо није оно исто што су радили нанредн-аци. Наслеђени просечни дефицит годвшњи под напредњацима од 14 %, што напнсмено признаје и сам г. Вукапшн, сведен је већ 1891 године на 1 г / г % ! Ја мислим, да код оваво утврђеног ресултата цифре саме говоре и да им не треба даљег коментира, Ја мислим да саме ове цифре, сам резултат, који је комисија утврдила својим потписима, да то врло јасно показује на које време падају тереш задужеаа и јесу ли носледнце тих терета побољгаане или је остало по старом. Ја смело могу да кажем и да одбијем прекор попа Ђурића и попа Арсешгја као да све владе једно исто раде ! Јер сами наши политички противиици морали су званично да потврде, да је стање под радикалном владом побољшано и то кного побољгаано. И кад сами противницп то признају, онда како ми радикали да долазпмо на ту помисао, да говорпмо о томе, како ми, како радикална страпка ради у самој ствари исто што су радили и напредњаци. Ја тим нећу да претендујем нимало да је овде некп преврат, некакав прелом учињен. Ја констатујем да је пошло на боље а то констатују и самн противници нашп. Да не наводим ништа впше сем овога, што је овде изнесено; довољно је да изнесем само овај ошпти резултат, који сам јасно казује да раликална влада има заслуга и да она ппје продужавала задужпвање и расипање, и да није продужпла грађење затечених лажних буџета. Ја мислим да ту не може бити ни речи о грађењу лажног буџета, кад се дефицпт од 7 мплиона дпнара сведе за две године на 680.000 дпнара. Господо, има три момента по којпма се може да ценп финанциско стање сваке земље, па природно п наше. То је пре свега питање њена задужеп.а. Коликп терети задужен.а падају на буџет? Мн смо, господо, као што знате у иаш буџет унели бруто прпходе и тим смо иовпсилн општу цпфру његову. И ми данас при тако повишеном буџету са бруто приходима видимо, да ануитет дугова државних носи једну трећину целокупне буџетске цифре од 60 мплиопа. Округло, дакле, носи 20 милиона динара. То мора бити брига и владе и министра фпнансија и Народне Скушптине и свакога при јатеља, па дакле и поштованог г. Новаковића, да се постарамо, како да се изађе из овога стања да се потраже људи, пли ако хоћете баш и човев, ако га таквог има, који ће да пас. од овога спасе у што краћем року. Да се то задужење олакша једини је иут као што рече д сам г. Новаковић, поред новпх извора пут конверзије дугова државних. Да се конверзија пзврши ваља прво доћп до равнотеже у буџету а докле год мн пмамо дефицит од милијуна, дотле још не може бпти говора о корисно изведеној конверзији државних дугова. Господа, која су била посланпци 1891 године сетиће. се, да сам ја бпо поднео један предлог од нзнесне париске, берлинске и бечке финансијске групе, које су чипиле понуду за конверзију на основу продужења рока нашим дуговима, те да се у толико олакша отплата и смањења интереса, те да се на тај пачнп уштеди годишње на 3 мплијуна динара. Могли смо тада, 1891 године, конвертовати државне дугове са 82 1 // °/ 0 и 4°/ 0 интереса. Таква је понуда била и онда се говорило : па ми мо жемо дочекати још и боље прилике п услове. Па лепо, Ја сам онда говорио, да ако мислимо, да ћемо спгурио стално корачати у нашем политичком развићу, да ћемо дочекати доба да у Србији буде сталности, да се у Србпји ствари уређују како треба, те да и стране државе то увиде, онда да сачекамо до тога времена, па ћемо можда то моћи извршпти и са 90 и 95 по сто или чак и 3°. 0 пнтереса, алн не заборавимо данас да смо услед последњпх промена отукнули назад, те данас не можемо ни ону ковверсију да пзвршимо, која нал је 1891 г. понуђена била, и која понуда и данас стојн у архиви министарства финансија. Господо, при оваком стању стварп како је затечено у задужењу државном, први момент о коме треба водити строго рачуна тај је, да докле год опет не дођемо близу равнотеже. не можемо говорити о конверзији дуга и тих 20 милиона ди нара ануитета ми морамо да плаћамо не смањено.

Други момент, господо, чине финансиске потребе државне, јер поред терета, поред ануитета, које смо наследп.ш и којп су поглавити извор дефициту, а међу аојима је најглавнији извор железнички ауторитет, којп чпии у округлој сумн 8 милиона дпнара годишње (интереса п отплате), и за којп ми морамо да доплаћујемо, по бЧ г милиона динара, нз других прихода, на и из саме норезо, све је друго већ дато, све је заложено за позната дуговања. Кад додате томе повећано потребе државне, и да ми данас с нравом тражимо, што је н потреба — да земљу учинимо угледном, да нама зшља буде и војничкп јача, да пма боље школе, да буде центар и во.јни и просветни на Балкану, ако томе циљу пдемо, онда, господо, иемојте да говорите о томе, да се дефпцпти умпожавају умножавањем чиновншнтва. Нису чпповничке плате, ко.је терете буџет, него установе, које ми стварамо, често баш и по жељи самог Народног Представнпштва, а и те устаноне помажу само дефицит. Ја ћу да номенем само један прпмер. Народно Представнпштво изјављује, почесто сасвим оправдапу жељу и погре^у, да појача и опреми нашу војску, н кад то тражи, ми онда морамо да повисимо буџет; траже се повс гимназије пли реаше, а и то, госнодо, конгга н ту мора битп ?новнх чпновппка. Ја смем да тврдим, да чиновништво са својнм илатама, које су установљене пре 50 н 60 годпна према данашњим условима за живот није поглавитн терег буџету, него су терет за наш буџет догађаји из најближе прошлости, којп су пзазивалп јака задужења и матерпјалне потребе државпе. Кад би аналнсали буџет, цифре би нам саме показале, да ту лежи пзвор и потрошња дефицпта. Дакле, кчд норед задужсња додамо, и те потребе, које су се из године у годину множпле, то је и овај з ;1Јам, који се сад предлаже, потребаи зарад кредпта државпог, и зарад потреба, које расту но свима гранама државпим. Кад додате томе и трећи момент, а то је нотреба да се учине реформе у прибнрању прпхода, да се врше тачне наплате прихода, што нам до сада није достајало, онда ћете впдети, да су извори прихода повсћапп у држави, јер сад тп приходи нису у руаама странаца, него у нашим рукама. Ми смо са отварашеи нових извора прихода, отишли далеко п дршли смо готово до на крај. Ми смо нодпг.ш монополе, п доћи ћемо до тога, да будемо угледна монополска земља. Али, и томе има краја, а мп ннсмо у стању, да порез на земљу, личност и зараду, тако лако нодпгнемо, јер смо и ту дошли блпзу краја. Шта нам онда остаје, него реформе финансиске, које поред преустројства адмпнимрације морају пмати за циљ, п да се наплата прихода државног спгурнпје и тачнпје врши, нарочито код неспоредне порезе, а не да се те наплате непотпуно и доцније вршс, него што иотребама одговара, већ једновремено са државнпм расходима. Треба, господо, уснети у томе, да се наплата државних прихода нарочпто од непосредпог пореза убрза, да се непосреднп порези не наилаћују после шест месеца, да држава не живн шест месеци на вересију, него да се једновремено наплаћује са расходима државнпм. По садашњем систему порез се наилаћује, тек у половинп године, и држава мора од 1 Јануара до 1 Јула, да жпви па вересију, да се послужује, само прпходима царпнским или моноиолским. Дакле, наплату прпхода државиих, од пепосредног пореза, треба убрзати, да она једповремно тече са расходпма државнпм, и то је једно врло важно питање. Ја сам, господо, дозволио себи, да мало заморпм вашу пажњу, после многих говорника, само издвајањем ова два поглавита момента, молећи вас, да нх достојно н ненристрасно оцените, како стојп са задужењем државним, и како из тих задужења потнче највећи терет: дефицнт, н како су ти дефпцпти, који су бпли пређе од 7—8 милијуна, у 1891 год. сведени на 600.000 динара. И моје је уверење, ако не буде ничега нередовнога, што би опет бацило ову земљу из редовног колосека, ако Србија пде правнлиим путем, ако више не чини скупе екснерпменте политичке, н преврате, већ ако истраје на једном путу, и са једним планом, да опа у најкраћем року може постићи бар оно, што је постигла у 1891 го-