Народна скупштина

СТРАНА 387

дини; ствараљем нових извора, прихода царииских, и увођељем нових монопола, као и умеравањем расхода државних, може се доћн до тога, да, ако не поврати одмах, за годииу и две нотиуну равнотежу, опет ћете бар моћн "свести дефнцпт на 600.000 или 1.000000 динара, а то је мислим, приличан ко рав у напред, кад смо у напредњачком буџету, а по самом прпзнању паиредњака, на 44 мнлиона иаследилп дефицит од 6 милиона. Ополико сам сматрао за дужност да поменем, и све оно, што се говорило, и што је могло индиректио изгледати као прекор, да финаисијска полнтика иде једиим током, — ја пе са некакве евоје личне амбпције, него мислим, да свп минп стрп финансија, како они, који су билп пре мене, тако п они који ће битн иосле мене при дебатама, које се воде о овак вом ннтању, могу рећи оно, што је рекао један францускн Минцсгар финаисија, приречи о томе, како је желети, да се што пре цоетигне равиогежа у буџету: „водите добру политику, па ће вам бити и финансије добре". („Еае1е8 то1 Ле 1а 1)огте ро1Шдие е! је уои81ега1 4еа ђоппез. Ппаисев." Т,ошз). Наслеђепитешк!; дефицити дају се излечити само временом, п то, једпим добро синшљеним, н свестрасно пзведепнм планом: иовећаних нрихода, ограничених расхода, и конверсије. А ограничеље расхода пе зависи толико од мене, колико од вас. Финансије нпсу нигата друго, него огледало целокупне управе државпе, п да буде бољитка желети је, да све гране државне управе, све уста пове државне буду упућепе једним правцем, те да крајњи ре зултат доведе до буџетске равнотеже. До те равпотеже желе да дођу и богатији и старијп, и културнији народи, и ако ништа впше, а оно сам оружани мир не даје им да до тога дођу. Толико сам сматрао за дужиост, да говорим ирп начел ној дебати. Милан ТБурић — Уважени г. министар финансија у дугом и леиом говору казао је, да је прота Милан Ђурић казао, да финанснјска полптпка радикалне странке иде ошш трагом, којпм је игала либерална н напредњачка у зајмовима, п рекао је, кад би мислио да финансијска полатика радпкална пде тим трагом, да је не би пи водио нити би седео на овом месту. А ја тврдим пред Скупштипом отворепо, да ја, кад не бих веровао да фнрансијска политика раднкална нде нравилнијим путем, ја не бих ни помагао ту полнтику, нити бих био члан радикалне партпје. Алп, ово иа гато сам хтео упозорити Народну Скупгатпну, то је, да г. мииистар финансије својим дугнм и лепим говором нпје ннкако могао моје наводе побпти. Ја саш му обратно пажњу, као пародпи посланик по дужности на опасности, које иам нрете од честпх зајмова за покрића дефицита, и да је крајње време да ирестанемо са тим зајмовнма п да један лут у иашем животу трогаимо онолпко, колнко привређујемо, јер свака кућа па и држава, ако не пде тпм иутем, њу зло чека. Ово г. министар финансија није могао побитп сво.јим разлозима. ДаЂе, јакао народнп посланпк кроз толики низ годпна, много нута видео сам у многим прилпкама услед ратова и уговора са европским државама, да су министри финансија тражилн зајмове од Народног Представништва, говорећн да попуне дефпците и да неће битп више зајма, и Народна Скушптнна, одазивајући се пнтересима земаљским свакад је прихватила то тражење и одобравала зајмове. У том су нравцу тражила злјмове и либералнп, и напредњачки, па и радикални миипстри, тегаећи Скупштнну да вигае неће биги дефпцнта нн зајмова; а ја бих желео да радикални миннстар финансија изађе пред Народно Иредставништво и да каже: оволико пма, оволпко не досгаје, н онда ја се ие бих плагапо да примнл и већи зајам, кад се само један пут дефпцит измпрује, буџет поставља на здраву основу, прпвреда упапређује, војска п просвета појачавају. Кад бих ових 18 милпјона зајма утро шили на иодизање индустрије, на занатлијске школе, на путове и жељезнице, онда то не бп било задужење него умножавање благостања економног, да парод може зарадити; алп. пдућп овим путом ненрестано, пебацајућп прекор лично г. минпстру финансија, ако се буџет не доведе у равнотсжу такву, да трошнмо онолико, колико кажемо да узмемо од народа, онда мислим, да би то била погрегана и гатетна политика.

Арса Прокопијевић — Ја имам да кажем неколико речи ради објашњења са г. министром финапсија. Менн су сведок стеиографске белешке, да ја ннсам учинио упоређење у фпнанснјама изиеђу садање владе н владе наиредњачке п лнбералне, него сам, говорећн, питао кад ће бпти крај овом задужпвању. Ја га не видим за то, што видим да је организација државна по свима струкам* тако рећи насљеђења, која су од либерала нрегала на напредњаке па и на нас, и у тој организацпји не вндпм велику разлпку између нас радикала и оппх устапова, што смо од њих наследили. То сам рекао и при томе остајем, а нисам уноређпвао финансијско стање. Вукашин Петровић—Сви смо сагласни у томе, да је наше фпнансијско стање незгодно и да је у исто време камен темељац за напредак наше отаџбине. Но кад устајем да потврдпм опо што М11 сви знамо, не чинпм то с тога, гато сам кадар, да нзнесем одмах п лек у облику рецепта. Ја се у опгате ограђујем, да говорпм о лечењу нашег финансијског стања, јер о томе пе бих могао пншта друго да кажем до оно, што је г. миннстар финансија изнео, и што сваки озбпљан мислилац може сам наћи, ако мало дубље размисли о стању нашег државног газдннства. То је једно стање, које се по мом схватању, пе може лечптн ппкаквим прописом или рецептом. У томе се одлнкује тегакоћа, у којој се налази човек, који рукује државним фпнанснјама од осталих министара. Мннистар правде н. пр. може да се прослави за један дан. Он може да поднесе предлог о највећој слободп и кад се прпмп тај предлог дапас, па после 5 дана примп се и па другом нретресу, —■ постаје закон и од онога часа ми уживамо плодове таквога предлога. Код мпнистра финансија није тако. Он може имати најбоље жеље и планове и једна неприлика, једпа иезгода, један непредвиђен случај може да га доведе у највећу незгоду. С тога нпје лако ни говорити о срествима и начпшша како би се нагае финансијско стање поправило. Да нпје бпло предговорника, који су бацпли сепку одговорностп, за тегако финанст.јско стање, на напредну странку, и на владу из те странке, ја бих можда загатедио да вас морим једним летимичнпм погледом на финанснјско газдовање нод панредњацпма, и са упоређењем тога газдовања са стањем, које му је претходило п које је следовало. Господо, ви,се сећате даје дефицита у нагаем државиом газдовању било од 1870 год. Он од те године није нрестајао ннкако све до данас. Дакле дефпцпг се нага повлачп јога од 1870 године. Од тога доба почело се водпти рачуна о дефициту. Нага дефицит бпо је у 1870. год. 1,713.626 гр. пореских

1871.

1,755.894 „

1873.

1,886.854 „

1874.

9,991.662 „

1875.

2,915.238 „

1876.

2,665.171 динара

1877.

1,430.155 „

1878.

3,007.750 ,

1879.

538.419

1880.

375.110 „

Као што се видп из ових прегледа, дефпцпти у нашем државном буџету почпњу од пре 23 године. Они су се јављали и у оинм годинама, када се нпје плаћала у име државних дугова нијсдиа пара; чак су се јавили и онда, кад није било ратова, дакле и пре него што се почело да ратује и нре но што је подигнута каква корпсна установа у нашој земљи. Питаћете се, од куда је то могло да буде? Узрок је један псти из кога су нотицалп и остали дефицпти, и нз кога потичу дапас, — узрок је просто нерад и неред. Нпје рђаво фипансијско стање узрок што се јављају дефицити, јер ја не признајем даје оно рђаво. Нпје томе пп рђаво економско стање наше земље узрок; јер ако загледате у податке о кретању наше трговине, ви ћете впдети, да је она папредовала у последње време за 10 мплиона. Док смо пре извозили 40 милиопа, сада нзвозимо 52 милиона, а увоз се ограничава на 42 милиона, дакле, ималп смо 10 мплпона впше извоза но увоза. То је доказ да економски не идемо у назад него у нанред.