Народна скупштина
СТРАНА 410
фонда. Г. министар финансија у свом говору рече : да је потребио, да кљиговођа буде иостављен указом, да је за свој рад одговоран по закоиу о чиновншџша грађаи. реда. Господо, ви знате, да има књиговођа у највећии трговачким радњама, у приватним банкама, онп се не иостављају указом и пису осигурани иенсијом п опи савесно вргае своју дужност. Савест и поштовање вреди, господо, а не вреди указ. Ражањсшг капетаи Чеда Поповпћ постављен је указом, па је однео држави 2—3000 динара. Тражи се поштовање и карактер. Кад један чиновник хоће савесно да служп, он ће служити исто као и онај, који се поставља указом. Ви знате, господо, да се код нас мењају владе често и до године може доћи други нинпстар и он може за чиповнпке поставитп оие, које он хоће, и отпуститп оие, који му се не допадају и зашто пенсије тих чиновника да падну на терет пенсијоног фонда. С тога сам ја мишљења, да треба у овај члан унети ову одредбу: „за извршење овог закона, министар финансија иоставља потребио особље претписом." Министар Финансија М. Вујић — Ја ћу само да вам напоменем још ово. Пајзад, за мене је лично са свпм свеједпо; ја само гледам, како ће се ствар правплпије извести, где има вигае гарапције, а лично замене је свеједно, апсолутно свеједно да ли ће бити особље постављено указом, да ли претписом. Г Брачинац је напоменуо, ваао књиговође, које се не постављају указом, врше врло добро послове и у највећим приватним радњама банкарским. Јесте, господо, али тај књиговођа ради под контролом газде. Господар је радње непрестано ту на месту и књиговођа све нод контролом његовом ради. Кад би то, господо, могло п код државе да буде, онда бп држава могла, да буде: пропзвођач, мајстор и толе сличио. Алп, госиодо, између државе и прпватне банке разлика је велика и то, што код прпватне банке може да буде, код државе не може. Држава мора да ради преко органа административнпх, а један човек може да ради сам. У опште се зна, да је држава незгодаи произвођач, трговац, а једино она то може да буде у овпм монополпма, једпио ту се иоказало, да се у тим монополним радњама могла држава одржати практнчно. Сад ћу са неколико речи да објасним, да није умесна она бојазан о иостављању указних чиновника. Рецимо, да .буду неки чиновницп указом постављени, а као тто вам рекох, потребно је, да књпговођа н управник буду постављеии указом. Ти чииовници треба 10 год. да проведу у служби, да стеку право на пенсију, али за тих 10 годнна, опп могу бигп отиуштени. Немојте узимати, да је један чиновнпк осигуран одмах чим ступи у службу; за 10 год. он апсолутпо није осигурап, јер може бити отпуштен и под указом, као п онај, који је постављен претписом. У чиновницима иретписом постављешш, нарочито за књиговођу и уиравиика немате нпкикве гаранције; не треба се обмањивати речима. Милош Богдановић — Тепше наше финаисијске прплике нагоне сваког од нас, да мислимо, како да станемо на пут томе, да се не увећава чиновништво, а с тиме и пензиони фонд. Тај је дан близу и кад знамо, да је близу, онда припремимо пред тај дан овај закои, те да се одазовемо тој жељи. Г. министар финансија рече, да је већа гараицпја за прпходе од ове установе, ако се особље чивовничко буде поотављало указом. Ја мислим, господо, да би била боља гараиција место указа, да благајник и књиговођа нолажу кауцију, кад се постављају, као што се то тражи и у другим земљама. То би била већа гаранција за државу, него указ. Што се тиче илате, ја сам вољан, да се чиновницима овог монопола одреде веће плате, него што г. министар мисли, само ие треба то усвојити, да се чиновници ностављају указом и да стеку право на нензију. Г. министар фииансија рече, да се не треба тога бојати, што ти чиновници за 10 год. могу бити отпуштени нз службе. Јест истина, господо, да то може да буде, али узмите да и овај случај може наступити, да данашњи министар финансија остане 10 год., као министар финанспја и да ти чиновници, које он поставља, буду у служби и стеку право на пенсију. Сад, ако иосле тога времена држави нису потребни ови монополи и закон се овај укине, зашто да министар фпнансија долази
у неприлику, да мора да пензионише чиновнике, које он зна као добре, и да код њих изазове мржњу протпв себе, а с друге стране да пензионовањем тих чиновника мора, да терети пензиоии буџет. Са наведених разлога, ја држим, да треба да се усвоји нредлог Стојана Станковића. Љуба Јоксимовић — Сама установа ових моиопола, она је зато. да се осигурају државни ириходп, да они буду већи, него што их дапас пмамо Кад хоћемо неко државно добро да осигурамо, онда треба н сигурне чуваре да поставимо, који ће то државно добро чувати. Ја не могу наћи гаранције код оних, који би дали кауцију, као што хоће госи. Богдановпћ, јер нашло би се увек таквих чпновннка, који би дали 10.000 дии. кауцнје, да после украду 20.000 динара. Ја не налазим, да у кауцији има какве гаранције. Гаранција је у тоие, што чпновници указни, кад учине какву кривпцу буду кажњеви по закону о чинов. грађап. реда. Ако кривицу учиии чиновник постављен претписом, мннистар га занста може отпустити претписом, али други министар не зпа зато, и тај отпугатени чниовник, отићи ће код другог министра мољакати, и тај минпстар не знајући, какав је ои био чиновник примиће га опет у државну службу. Док, код чиновника нод указом то не може да буде. Оии предговорници, који желе да стану на пут гомилању чпновника, не треба ту мисао да нзносе овде. Они имају врло добру прилику, да то учине, кад буде на претресу предлог министра унутрашљих дела о измени закона, о уређењу округа и срезова. Нека не нриме тај предлог, јер знам, да су плате капетанске толике исте, па нека иду у управу лоноаола и не морају бити капетани, они ће бити у државној служби и неће очекпвати нове промене, да се врате па своја места. Ако п вн будете застуиали ово мптљење, кад буду иа претресу те измене мпнпстра унутрашњих дела, онда ће се постпћп опо, што сви желимо, да се пензиоии буџет вшпе не терети. Миленко Веснић — Ја сам код овога члана имао да учиннм једну малу примедбу, али пре тога морам да изразнм мо.је чуђење на говор мога ноштоваиог друга г. Милоша Богдаиовпћа. Кад је прошлог пута био говор о чиновницима трошаринским, опда смо ја и он заступали то мишљење, да те чиповпнке треба осигурати. И мени је чудновато, кад се то мишљење злступало код трошаринских чиновника, зашто да се не заступа тако мпшљење, кад је питање о чиновницима, који су потребнн за упржу државних монопола. Ја, као што рекох, нисам мислио о овом питању да говорим, али, кад се повела реч, мени се чини, да је врло рђава политнка — чини ми се, да би била права жебрачка политика — тражити, да се за тако озбиљне послове, где су у питању тако велики м .теријални иитересп државни, узимају људи без икаквих гаранција, ко.ји ће да раде тако рећи ђутуре и воји ће гледати да ђутуре осигурају свој живот за најкраће време, што је више могуће, а то ће учинити само тако, ако раде на гатету установе, којој служе. Ако у ошнте има смисла установљавати монополе, онда их треба устаиовпти тјко , да иослуже задатку, ради ког су установљени, тј. да дају приходе, а то ће се учинити тако, ако се поставе такви органи, који ће бити вероватно најспгурнији, да ће доиста овај закон изводити до његових крајљнх иоједпности. То ће моћи учинити само онн људи, којима ви дате иоверење и којима оспгурате живот као поштеним чиновницима, и којима кад служе 10 и 20 година дате право на пензпју. Ја сматрам дакле, да бп значило компромитовати саму установу унраве државних моиопола, свести службенпке њеие на просте надничаре; а то значи то и ништа друго, кад оставите, да их министар просто претписом избацује из службе, а разлика је велика у томе, да ли се то чини указом или претписом. Што се тиче кауције ја сматрам, да је то једно средство, које не вреди много из разлога, које је поменуо г. Љуба Јоксимовић, и који је у томе, што онај, који положи 10.000 динара кауције, може украсти 100.000 динара: а осим тога онај, који има 10 и 20 хиљада дпнара, верујте да тај неће да служи у управи монопола него ће увек пре да ради за се самостално и да отворп какву радљу. Толико о овоме узгред.