Народна скупштина

39 САСТАНАК

— 24 ЈУЛА

СТРАНА 411

Као што рекох, ја нчсам хтео да говорим о томе, него сам хтео да свратим пажњу Народног Представишптва на другу тачку овога члана, у којој се каже ово: „нотребно иеуказно особље поставља мпнпстар финансија или управа државних монопола". Но моме мишљењу овај алтернатпзам нема нпкаквог смпсла — то треба да чппи илн министар фпнансије или уирава монопола. Ја заступам гледпште, да то треба да чини управа државнпх монопола. Управа монопола одговара и пред мпнистром и пр4§ јавиим мњењем за све особл.е, које она поставља п које ради искључпво нод њеном контролом, и ја- мислнм, да то неуказно особље треба оставити, да поставља управа мононола; мислим, да треба учпнити то и за то, што се управи мононола и иначе оставља извесна аутономија и мпслим, да бп то тумачење бпло у духу саме те уетанове. Меин инје потребио да напомнњем, како је у најскоријој прошлости било случајева. да је министар фпнансија отпуштао чпновннке управе монопола дувана без споразума са управннком монопола п тако доводио самог управника у немогућност, да са чиновннцнма, у којима има поверења вршп послове онаво, ка!10 је сматрао да их треба вршнти. Ја мислим, да је у духу саме установе н у том смислу, што управи држав них монопола треба оставптп извесну аутономију, да се ове три речи „мшшстар фннанспја илн" избришу п да друга тачка гласи овако: „потребно пеуказно особље поставља унрава државних монопола", — док се не донесе закон о коме је г. министар финансија говорио. И молим 10 носланика да ме иотпомогну. (Потиомажу га). Министар винанеија Мих. Вујић — Ја не бих пмао нншта протнв тога, да се остави право постављања неуказног особља уирави монопола. И1то се тпче мене, ја сам увек практиковао, да никад ни једнога претписом не поставнм без предлога уираче моноиола; сматрао сам да опа заступа важне интересе државне и ннсам био рад, да јој натурим ни једног органа, кога она не би хтела да нма. Што се тиче ове алтернативе, коју помвње г. Веспнћ због речи „плн минпстар нлп управа", та алтернатива не иостоји, него је у закону о управн монопола дувана и солп иредвиђено, које оргапе поставља управа а које мипистар финансије, Дакле, нема овде алтернатпве, него се зна, које органе поставља миннстар претиисом по предлогу управе моноиола а које оиет посгавља управа п без питања министра финанснја. Дакле, овде нема пикакве пометње. За то је и казано, да се пеуказпо особл>е поставља у смпслу одредаба закона о моноиолу дувана. Сад да нређем на ннтање о предлогу, којије иотпомогнут, о томе, да лп треба указно нли неуказно особље. Ја сам имао впше пута прилике да искажем своје гледиште о овоме. Ја сматрам, да бп била погрешка и наче.ша н теорнска, а не само практнчка, кад бисмо ми хтели то питање да решимо па тај начин, да ми од чиновнпка хоћемо да направимо падиичара, јер, за гато онда не бн то извелп свуда п у гаколи и у админпстрацији н у судовпма. Ми бпсмо можда нашли људи, којп би јевтиппје послужили него што служе професори п судпје и т. д. За мепе се своди то питање на ово: радимо, настаннмо свп око тога у буџету и у закону, да сведемо број чпновника на најмању меру п да утврдимо квалифпкације, п кад то постнгнемо морамо пх осигуратп, јер без осигурања нећемо никад имати добцих органа. Ми се тужимо како чииовништво делимпчно не ваља и како хоће да злоуиотребљује свој положај. Па у колико не ваља, будите уверени, да то пајвише потиче отуда, гато имамо много чиновнпка, а имамо највише неосигураних. Ја вас молим, господо, да се не обзирете само на наше прилике, него да се обазрете и погледате како је у овоме иогледу на западу ? Тамо се чак и приватна подузећа старају да фабричне раднпке из надничара поставе за сталне раднике. Кад један раденик стече један сталан положај и кад има учешћа у добпти из предузећа, при коме је раденпк, кад он постане у неколпко сопственик, кад постане неко парче госе од тога иредузећа, он је онда у самој стварп као чиновнив. У

Немачкој се иде толико у напред, да се чак решава питање о пензпоном фонду за радппке. Ако вп мпслите. да је овај издатак па пензије чиновнпчке теретан, немојге га укидати, по хајде да га олакшамо на другн начин; хајде да утврдимо: да један део новаца за пензиопи фонд, улажу сами чпповиицп. Тиме пак, што бн се разорно овај фонд, н чниовнпцп уврстили у просте раднике, тиме ми пе бисмо никако утврдили интересе државне, него би на против ослабпли вољу радеиика за службу. Данас, кад н сами радници, који су били пајамници у најгорем смислу речп. долазе до стања да буду осигурагга у својим положајима, да и онн имају нрава пензије, не би било ни мало лепо да то право укидамо чиновнпцима. Пптање о чиновншптву не да се, у осталом, овако уз пут реппгга, оно потребује озбиљннје студије и посебна регаавања. Али, ма шта се радило, они морају бити оснгурани, ако нам је стало за тим, да пмамо добре п савесне раднике истинито одане интересима службе. То је моје уверење о овоме а ви изволте реншти ово како налазите за добро. Марко Петровић — И ако сам немам ништа против тога у начелу, да се оно много пенсионисано чиновнпштво смањује, и ако налазпм, да треба да се нађе начнна, те да се спречи нут, да и ми предузимамо пенсионисање оним путем, којим се до сад ишло — мени се ипак чини, да извођењем овог принципа овде и у овој прилици, може да нам оштети ову сгвар јер настаје питање да ли ће се добар и поштен човек нриволети на ову службу, ако она не буде имала оне повлаетице за њега, које имају остали чиновници у овој држави. У чему се састоје данас те државне повластнце? Састоје се у праву на неисију онога, којп је у државиој служби, и у угледнијем положају лпца, која су у њој. То је оно, што је до сад прпвлачпло п гато ће и од сад привлачити у њу боље раднике. Као п до сад тако и од сад сваки човек, који хоће да се прими какве службе, оп ће прво, да се најпре размисли, какве му где повластице нуде, и тек ће се онда јавити за њу, ако му она у сваком иогледу пружа повољнпје услове опстанка. И свакп спреман човек, који би желео наћн себи места у државној служби, са добром платом и добрим повластицама, неће наћп рачуна да се ирими те службе, која је без тога п тих повластица, но ће ићи тамо, где му се и те повластице нуде, а за ову службу остаће само они, који ннсу за другу државну службу, — а тим путем, ова установа, којом мислимо да иомогнемо нашим финансијама, неће нам моћи одговорити својој цели, са овакпм чиновнпштвом, које је ушло у ову службу само за то, што није било нп за какву другу државну службу, п ја, нолазећи с тога гледшпта, не бих могао усвојитн ово начело да иочпњемо лечење иашег буџета пензпоног одавде и са овог места, овим законом. Хоћемо ли да лечимо наш пенсиони буџет, онда лечимо га на другп начин; донесимо о томе закон и решпмо тако, да сви чиновници кад буду државни чиновници дају известан проценат за своје године свога службовања, те да би немоћни и стари имали од куд да се плаћају, па ту би дошли и ови чиновници иостављени по овом закону, п то би помогло боље нашем буџету но позпцији његовој на пензије чиновннка. Отоич је један посланик наговестио то питање, а вн сте му се смејали. Можда је баш то несрећа, што је та мисао пала у део, да је пзнесе човек, који нема среће, да се његовнм предлозима обрати озбиљна пажња, и вп сте са том његовом предлогу осмехнули, али ево ја га иотпомажем и кажем, да његова мисао није за одбацивање ни за исмејавање, него за озбиљно смишљање и проучавање, јер би то могао битп начнн, да олакшамо нага буџет од оног тегаког пенсионог издатка. Алп овде, спасаватн буџет и доводити тиме у нитање бигни пнтерес целе земље, ми то не можемо допустити, јер би се тим срљало у опасност, да. створимо један крах државни, ако бисмо населн с овим законом а свакојако бисмо насели, ако би његово извргаење пало у руке неспремним илп несавесним људима, а бољих не можемо тамо пи добити, ако их лишимо