Народна скупштина

СТРАНА 412

НАРОДНА СКУПШТИНА ВАНРЕДНИ САЗИВ ЗА 1893 ГОДИНУ

оннх права, која нмају наши осталп чниовницп. Ако не будемо имали мпгућности, да нзаберемо добре и спремне људе, онда ћемо несумњнво насестн, јер ће сви ти службеннци да со промисле п више ће да рачупају на то, да ли да се ириме те неоспгуране службе, или да иду у државну елужбу, или да оду и приватним људпма, приватним богаташпла, којн ће им ценити много боље њихову службу и много већу им нлату и осигурање дати. С тога гледишта кад се узме ова ствар, ја мислим, да би овим предлогом, којп су предложили неки посланици, ударили тпм путем, да би учинили, да не можемо имати »аљаних и добрих људи на том тако важном месту, где држава има да води на један начин трговину са овим монополисаним предметима и да приходима од туда лечп наше дефиците буџетске. Ми смо видели, и поред нрецизннх одредаба законских, какве су се злоупотребе чиниле, што немамо савесних чпновника, — а какве се грдне злоупотребе могу да учине, где нема спремних и поштених посленпка и чиновнпка у једном овако разгранагом подузећу трговинске природе. И, господо, ако створпмо овакве услове, за људе, који дођу да нам рукују са овим иослом државннм, какве су нред- # ложпли нека г. г. посланици, ја вас питам, каквој се користи одатле можемо надати, и ја вам кажем да је онда пресечен иут, и да се неће са овим законом иостићи они резултати, које од овог закона очекујемо; ја вас молнм, иођпмо за тим, да и ове чиновике исто онако осигурамо, као што смо п остале законом о мононолу дувана оспгурали, па тек онда можемо се и од овога надати оном успеху, какав данас нмамо и од монопола дувана и соли. Зар мислите, господо да ми нисмо одредили онако велике плате управнику, шефовима и чиновннцима монопола дувана, — и тпме задобили за ту установу и спремне и поштене људе, да би нам монопол дувана напредовао и доносио овако велике нриходе, као што сад доноси. Па, кад већ имамо једпо искуство, један пут, онда треба да се користимо њиме и да идемо тим путем, који има за нас вредности по својнм утврђеним резултатима, и да ово корнсно искуство уводимо у цео државии жнвот. И с тога гледишта не треба нримити поднесени предлог, јер ће нам донети више штете него користп, па и цео овај закон постати нам нлузоран, ако нам својпн резултатнма не донесе оно, чему је намењен и што с правом од туда пмамо очекивати, ако нспунимо у овоме све, што нам мудрост п искуство налажу. Министар Финансија М. Вујић — Допустнте мн, господо, пре но што пређемо на решење овога пнтања, да вам напоменем разлоге, које сам случајно изгубио из впда отоич. Иоред оног првог разлога, да вам наведем н разлог о одговорности чиновника, који се ностављају указом, да онн одговарају ироппсима закона о чиновницпма грађапског реда. Ти ироппси, којима су предвиђене казне вреде само за указпе чиновнике од највеће до најмање кривице. Тај заксн вредп дакле, само за указне чиновнпке, а за неуказне, који се постављају нретписом као прости надничари, пе вреди, на и кондупта но том закону вреди само за указне чпновнике а тога за неуказне нема. Остављајући то све на страну, напомпњем само ово, да п разлог економије говори протпв овога предлога. Мн имамо данас добрих и поштених људн, који не могу бити начелнпци срески по квалификацнјама, које се данас по законпма траже, алн који могу да буду добрп управницп магацина. Ти су људи сад у пенсији. Па кад ви хоћете да ови сви буду нросто претнисом постављени, онда ви тим људима затварате врата и онда се не може послужптн тим људпма, који су били некад начелници срески нли стдије, с тога би, кад би те чиновиике постављалп указом олакшалн ноложај пенсионара, да те људе пзведемо и да их повратимо на иоље, на коме би могли послужнти корисно, а не да министар фннансија узима цео тај персонал тако рећн са улице. Ја пас молим да и тај разлог узмете у оцену прн решавању овако важног нитања. (Чује се: да се реши). .

Милутин Гарашанин — Господо, поред овако убедљивпх разлога, које је г. мпнистар фннансија навео мало час и поред овако убедљнвнх разлога, које сад наведе мој пријатељ г. Рајовић, ја имам само још један разлог да додам, а то је, да апсолутно сам овај закон, овакав какав је, тражи и запо веда, да то особље буде указно. Господо, људн, којима ми дајемо могућности, да могу нзрпцати казне од 100—200 дин., да наплаћују десето-губу таксу па укријумчарене еспапе, да иас осуђују на годину дана затвора; хоћете лп, да ти људн могу битн свакојаки, да буду људи, које 1.е минпстар са улице да покупн, који могу да буду практикантн, одаџнје н т. д. Господо, кад ми дајемо том особљу тако огромну власт, онда је право и достојно, да тп људи буду државип чпновннцн. Ја сам био иротиван, ономе члану о казнама н тражпо сам да се ове ствари предаду судовнма редовпнм, алн то се ппје примило, и кад то особље има да извршује ове казие законске, онда бар из пристојностп, то треба да буду указни државни чиповвици. Потпредседник — Оглашујем, да је прегрес свршен. Код чл. 23 има један предлог г. Стојана Станковића за измену тога члана. Најпре ће се гласати, ношто је његов предлог потпомогнут, о том нредлогу, па ако он отнадне, онда ће се гласати о предлогу г. миннстра. Предлог његов гласи овако: „За извршење овога закона, мичпстар финаисија или Јправа монопола нотребно особље поставља претппсом". Ео је за предлог нека седи, ко је протпв, нека устане. (ВеКина устала) — Објављујем да је велнка већнна устала и да је предлог г. Стојана Стаковића одбачеп. Сад стављам на гласање члан 23 но предлогу. Ко је за то, да се члан 23 прпми, нека седи, а ко је прогиван пек устане? (ВеЛина седи) — Објављујем да је усвојен чл. 23. Известилац чита члан 24. (ст. ). Здравко Пауновић — Законодавству јс сваком главни цпљ и намера да закони буду јаснп, одређени н прецизаи тако, како ће их сви моћи свакада потпуно разумети, п да их не може ннко тумачитн на свој начин, како коме годи. Менн се чинп, да је овај другп одељак овога члана по све нејасап тако, да ја, н ако знам српскн језик, опет не знам шта је хтело овнм чланом да се каже. Шта значи ово: „као обртнп каннтал за иове монополе има се счатрати готовпна, која одговара иотпуној ценн коштања дотичнога монополпсанога предмета у колпчинн, која је потребна за иотрошњу од најмање за пола годнне, и тај капитал има се основати из ирихода нових монопола" ? Ја фактичкн ово не разумем (чују се многи гласови: не разумемо ни ми). Ја мнслпм, да, кад ово ја не разуме.м, који сам нрилнчно инслен човек, и који добро знам српскн говорнтн н ннсатн, мпслим и тврдим, да има овде вшие од половине послапива, који то не разумеју, и за то тражим, да се ово објасни и врати одбору на иоправку. Известилац Ђура Милијашевић — Ово како је на писано, без потребних запета доиста је тешко разуметн. Реченица је доста развучена а има много уметну гих реченпца н мало је потеже стилпзован овај члап, али одбор је нашао да не треба да се мења, јер, мисли, да може да се разуме. Министар Финансија Мих. Вујић. — Ја вас молим да вам кажем, да може бити да би се нашла каква другчпја редакција овог члана, али ја мислнм, да за свакога, који ће радитн овај посао, да не може бити крпвог тумачења овог става. Доведите тај став у везу са овим, где се каже: „сви издаци нотребни за вођење ових мопопола пмају се нрнвремено покритп из нрнхода монопола дувана н солн " Допуштам, да може бити прецпзнијег израза, али он бн то п то казао. Шта је потребно да се отпочне радња, то је утврђено у другом ставу. Потребно је да се из готовнне управе мононола дувана и соли н то из садашње готовнне установн једаи обртни капптал. Господа, која не разумеју овај став, њпх највшпе буни та реч обртни капитал. Шта значи то? То ;е онај капнтал, којим се једна радња може отночети и тај капптал, којим треба да се отночну ти монополи, он треба да обухватн количпну иотрошње тих артикала за половину године. Да узмемо на