Народна скупштина

НЈРОДНА СКУПШТИНА СЛУЖБЕНИ ЛИСТ 0 РАДУ СРПСКЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ

ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ЗА ВРЕМЕ СКУПШТИНСКОГ РАДА

ИРЕТПЛАТУ ПРИМА СРНСКО-КРАЉЕВСКА

ДРЖАВНА ШТАМПАРИЈА И СВЕ ПОШТЕ У СРБИЈИ

ЦВНА ЈВ ЛИСТУ ЗА ЦВО ОВАЈ САЗИВ : ЗА СРБИЈУ 5 ДИЦАРА ЗА СТРАНЕ ЗЕМЛ.Е ТОЛИКО ИСГО С ДОДАГКОМ ПОШТАРИНЕ

УРЕЂУЈЕ СЕКРЕТАР СКУПШТИНСКИ РАНЦр ПЕТРОВИ1\

БРОЈ54

ЧЕТВРТАК 5 АВГУОТА 1893

ГОДИНА III

40 САСТАНА^; 26 јула 1893 у Београду

ПРЕДСЕДАВАО ПОТНРЕДСЕДНИК, Димитрије КатиБ СЕКРЕТАР, ЈБуб. Јоксимовић (НАСТАСАК) (0 Богосдовији). Милош Богдановић — Ја, госиодо, појимам жељу иредговорника за вшие образовање богословеко. Ја нрпзнајем у опште впшу образованост, али нризнајем је п треба је сваки признавати доиде, док се п та школсиа спрема п та вшна образованост прнзнаје н на своме надлежном месту, а на тто је иризнавати и увеличавати спрему богословску, кад се она не иризнаје као спрема онде, где треба да му се призиаје, ве1Ј се напротив на иадлежном месту пзвесноме по вољн и личном расиоложењу порпче. Ја, кад ово кажем, гоеподо, ја хоћу ово да потврдим. Има пзвесног свештеипка, који је свршио с врло добрим успехом богословпју, разуме се ио закону како је постојао онда, и оп запоиљен отншао је код митрополита да га молп, да га утврдн на извеспу парохију, али ои му је казао: нећу. Кад га је овај заиптао: зашто, господине, и шта ћуја сада да радим, кад си ме огрнуо овим црним оделом. он му је рекао: узми штрангу на ее обеси, кад си раднкалац. Према томе, господо, иека ми узаконимо да учениди ча богословију, ако хоће^е свршавају философију иа чак и права, ппак ће њпх митрополит Михаило, све док је он митрополит, слати иа вешала. С тога, ја сам за овај предлог министров, да га министар управо овако поднесе донде, ие док се закон о уетројству Богословије не промеии, него све доиде док се мптроиолит Мпхаило не промени. (Смсх и живо крегање). Марко Петровић — Кад се већ повела начелна дебата о овоме предлогу, допустите ми, господо, да и ја, као представник народнп, као Србин и као свештепик дам искрена израза моме одушевљењу, што видим Народну Скуиштину оволико одушевљену, да ово велико и животно иитање вере, државе и народа нашег, — да овом прпликом, са захвалношћу Народном Представништву, — дадем своју скромну оцену колико народ српски, колико представниди његови цене службу свештеника народа српског и колико су евесни тога великог народног интереса, да, бранећи ту службу, службу свештеничку, бране у исто доба морални и интелектуални

напредак народнп, коме су свештенпцп нрви п најиозванији пионпри; најзад колико су свесни оних големих корпсти, које та служба може да донесе народу српском, кад је школа, из које свештеници прибављају себи снагу за ту светлу задаћу, уређепа на осиову савременог стања и напретка светског. Цео одбор, који је решавао ово питање, врло се тешко решио да прими овај овакав предлог. Он је и у свом кратком извештају нагласио, какав је поглед у опште имао на данашње стање наше богословије, на њеи позив и њено уређење у данашњем добу људском. То је своје гледиште изнео и пред г. мин. просвете, молећи га, да пресече ово ировизорно етање с тим заводом српским, и да га што скорије постави и уреди на савременој оспови. И сам г. мпнистар нросвете усвојио је гледишге и мишљење одбора, који је решио ово питање, и сложио се с тим, да је стање наше богословије, каква се она данас налазп тако, да се не сме ни часа даље трпети као такво, па и сам мислим, да тако стање не сме даље да траје. Он је дао тврду своју реч, да ће се још идуће Скушптине поднети формалан предлог за основно преуређење наше богословије, и само с тим обећањем г. минпстра просвете одбор се сложио и усвојио овај изнесени предлог, те да не пресеца течај школски, да не настаје једно стање прекпнуто у том заводу, које повлачи за собом застој и ремеги правплан течај у њему. Господо, и у старим одлукама, које су дали некадашњи мнннстри, да у договору с архијерејским сабором одлучују, из ког разреда Ди се примају ђаци у богословију, нигде нмје стајало да се сме ићи испод четвртог разреда; све одлуке, које су утврђивале примање ђака у богословпју, нису ншле испод 5-ог разреда, али најмање из четвртог; и ако има случајева, да се ко примио из нижег од четвртог разреда гимназијског, то је злоупотреба, премда мени није познат ни један случај, — ипак их је, како чујем, било. Кад смо нристали већ на ово мишљење у извештају, и ми смо и сами делплп то мишљење, да се не сме ићи бар испод петог разреда гимназије, и упознали смо и г. министра са тим нашим назором, да се не сме ићи чак тако далеко, да се испод петог разреда примају ђаци гимназпјски у овај завод, — те да се учпни онолико бар напретка у томе, колнко се може у том погледу да учини за сада. Господо, кад се решава закон, по коме доносимо ову данашњу измену, ја сам имао част да и тада будем посланик и члан законодавног одбора, који је овај закон са свршеном гимназијом за богословнју донео, п једини био сам устао одлучно протпв тог закона; а вероваћете ми да нисам устао против њега за то, што ми не лежи на срцу већа просвета и напредак српског свештенства, него с тога, што сам ценио прилике, у којима се тада српско свештенство налазило, ценио сам уређење стања његова, ценио сам све оно, што чо-