Народна скупштина

СТРАПА 426 НАРОДНА СКУПШТИНА, ВАНРЕДНИ САЗИВ ЗА 1893 ГОДИНУ

века одређује, у ком Ке иравцу да пође у свом животу, и иашао сам, дл, ако се ироппшу овако строги закони за школовање свештеничких капдидата, а остане оно стаае свештеиика, као што је дотле било, да ћемо тпме да затворнмо нашу богословију, јер неће пико налазити рачуна, да се толнко школује за свештеннчки чии, па да доцннје уђе у службу свештет ничку са овако неуређеним стањем свештеничким, — и да не само нећеио иматп образованијих свештенпка, него нећемо нх имати ни са онолпко спреме, колико су је и до тада имали, а која је, нао што свп увпђамо била по броју и гада недовољна, па да се може свака упражњена парохпја на време понпти и да се тнме с.а пуно корисги може послужити народу на путу, који је свештениццма самим њиховим узвишеним и истакнутпм положајем намењен. Ми дакле, сви прпзнајемо. да је и тада догадања спреиа богословска, једва могла биги довољна; и ми тако псто тврдимо, да и ово, што се сад нредлаже, да је и ово по нуждн предложено за то, што се фактпчки нпко није хтео ни опих година па ни данас да нрпјави у Богословнју са оном спремом, коју је закон тај прописао. Видело се још тада, да нећемо ни ирнближно стварној потребп моћи да имамо у довољној мерц тако спремних и образованпх богослова за свештенички чпн, колико државна потреба захтева. Позната је ствар, госиодо, да смо нроширењем Србије са 4 нова округа насљедили и тамо свештенсво још и без икакве богословске, п може се рећи, и без икакве спреме. Напомепуто нам је а и да није, сама памет би нам налагала, да и тамо шаљемо и одређујемо што је могуће спремнпје н образованије људе за евепггенпке, па да убрзаним ходом тамо у маси народа уздигну нцво образовања, морала, побожности и у тим крајевнма и приближно бар пзједначе пх са њиховим суграђанима из старих граница државе, и ставе их п у старим н у новпм границама на подједнаку внвиспну, али, госаодо; то су биле и остале само „добре жеље" и ншпта више, јер кад нису кандидати налазили разлога, да са целом гимназијском спремом п богословиском улазе у свештеничку службу у старпм гранццама Србије, где је стање свештенпка, бар по јачем ступњу образовања п јачој матерпјалној снази њихових парохијана, било ма у неколцко консолидовапо, колико се мање могло очекпвати пожртвовања од нагаег нараштаја, да се преда и иоскети служби у тим новоослобођенпм крајевима, где је свештеничко стање много неповољније и где стоји лошије него у старпм граппцама ! И материјалип и интелектуални услови су такви у пас, да се још пије успело на ту виспиу, скоје могу људи да цене вредност службе свештенпка, и иије се могло очекпватп од таквих људи, да по својој племенитости п увиђавности могу да цене службу свештенпка, и да га приволе за ту свету и корисну службу у средини њиховој са неком вишом сиремом а под данашњим системом иаграде њр^ове. Ако се оеи услови, који су чинц ми се кардинални у ово. питању, и у будуће, нри решавању овог пцтања изгубе из впда, ииак се ии тада неће постићи нпкакви резултати, јер ми можемо законске нрописе мењати, ми можемо закопским проиисима трчатп за временом колпко год хоћемо, али мени се чини, да се реформе не могу нпкад известп само проииспма законскпм, но треба опремити и оне материјалне основе, који дају услове и за остварење и извргаење закона у држави. Ако ви хоћехе да правите закон, који ће само да парадира као нов закон у здкоиодавству и пред светом, као гаго је то било и са овим законом од ире 7 годпна, а изгубите из вида оне услове, који ће да даду живота том закону, и да учпне да се закон изведе у животу, онда тпме није нингга учињено. Мп смо ово гледипгге изнелп у одбору пред г. министра просвете и он се сагласио с нама у свему, и он је дао реч, у чију реч не сумњамо, да ће се постарати, да се У будуће не само у пројекат закона о преустројству наше богословнје унесу сви основи, свп услови, којц могу да покрену умну моћ пашег свештенства, а тиме и живот цркве на боље, но да ирн томе сиреме упоредо и иројекат закона за преуређење стања свегатеничког на савременој основи, те да и у том погледу спасу свегатенство ради његовог угледа у народу

| од досадањег начина псплате своје зараде, која га ионижава у очима свих свеснијих људи, — да дакле уђе овд^ у обзпр све оно, гато може свештенство да учини достојним његове велике и свете службе. ±1 кад дође тај пројекат законскп иред нас, постарајмо се п тада са оволпко љубави и са оволико патриотског одушевљења за то животно иитање наше државе, са колпко патриотске љубави и збиље стали смо данас сви овако једнодушни пред овим поднесенпм пројектом, којим се допугата изузетно старо стање, кога смо сви овако свесни да пам није добро. И ако и тада са оволико љубави будемо водили реч о овом пптању, мп ћемо без сумње издпћп углед вери на ону виспну, на којој треба да се налази и са које с иуна ирава можемо онда довикивати и имиеративно захтевати од свију и свакога, ко је за то позват: поставпте нам на места свегатеничка такве људе, који ће истински моћи да послуже оној светлој и узвшпеној сврси; која човека и човечанство чини угледним и узвигаени.м. и која га издваја из реда животињског п чппи га да он једини од живих створова, сме рачунати, да је у истиии стзорен „по образу и подобију творца". Али, кад се буде решавало ово питање, понављам опет, ми нипошто не смемо да изгубимо пз вида и заборавпмо, да су и свештеници људи, који треба да имају услова за људски опсганак, иа да им према гоме ваља и будућпост осигурати; не учцни ли се то, не стане ли се на тако — ио моме схваћању једино правилио гледпште —- него се пође са опих погреганих предпоставака, да свегатеннк у будуће треба да буде нросјак и да једном руком ироповеда милосрђе, а другу одма треба да пружа за уделу, онда нећемо учииитп ону дужност спрам народа, коју смо позвати да овде иотиуице пспупимо, а за то ћемо бпти одговорни п иред садашношћу и пред будућиошћу. Ја пристајем, да се, дакле, примп овај додатак по предлогу господе: Поиовића и Ратарца, и иека се ово провизорно старве иродужи, али нека се стално уређење овога иптања осгавп за пдућу Скушитпну, и онда ја вас оиет молим, да се ово пптање реши онако како оно то по важности својој захтева од нас. Мих. Стојаковић — Иосле овог леиог говора г. Марка, тешко би било и спремном човеку, да игго ново и гато боље каже а мени ће као новајлијп то још теже бити, али ииак, кад сам већ затражио да говорим ио овој ствари, хоћу да кажем п ја коју реч. Г. Јоксимовић иротпван је овоме предлогу поглавпто са неправилностп у раду црквеног поглавара. Оно што је он навео, ја нећу да оспоравам, а нећу ни да тврдим, јер меии је и самом иознато да се п сувшие много о томе и иначе говори, те без сумње нечега ће ту и бптн у ствари, а нечега и неће. Али, госиодо, бага да је п све у ствари, што се о томе чује, иитање је ипак да ли је и све то могло бпти повод стању, у коме се богословија и свештенство наоди? Питање је велим да лп са тогл треба овај предлог министров одбацпти? Можемо, господо, рећи гата хоћемо, али ја сам уверен да би учинилн грегаку, ако би са тога били протипни предложеноме. И ми, господо, чинимо ненравду сами себи, ако дајемо толико моћп једноме човеку, да он може сам иореметити цео наш рад. Нпје могуће да један човек, један митрополит, па ма који то био, може, — бага и ако предиоставимо да 1е вољан, у гато ја сумњам, — довести до овога стања, ако би ми хтели постаратп се за боље. Узрок је, господо, овоме пре у другоме. Узрок је у мишљењу неправилном и слабој пажњи нагаих надлежних држав. власти досадањих и оном негодовању, које се противу богословије опажало и због којега су свегатенпци остављенп на божју вересију, узрок је, велим, у приликама, које богослова чекају кад изађе у свет и постане свегатенпк.Прилике свегатеника у животу п свету нпсу, господо, тако красне, да би се за њих требало грабити а напослетку п свегатеници су људи, па као људи зар да не воде рачуна п о себи. к Свештеничка је дужност лепа и узвишена, алн и свештеник ваљда ће имати толпко права да тражи, дч не буде изложен свакојаким бедама и невољама, као тто каже отац Марко. Ја нећу у то да се упуштам.јер овде није место сада томе, али не могу да пропустим то, а да не бацим један кратак поглед на прогалост. Билоје, а и сада је канда још обп-