Народна скупштина

СТРАНА 436

НАРОДНА СКУПШТИНА, ВАНРЕДНИ САЗИВ ЗА 1893 ГОДИНУ

вуну и по 5'| 2 гроша килу. — Истина има трговаца, воји имају новаца и који бн могли да купују нагау вуну, и да .је после носе за Пешту и Беч, али онда би наш трговац пропао, по што би тамо јефтиније морао да прода вуну. Једанје поодавна извезао ирану вуну на страну па је није могао продати него је нешто вратио и сад је подмеће под душеке те се на њој одмара (смех). То сам имао да кажем, и мњења сам да се ослободи ова вуна царине. Министар Финансија М. Вујић — Господо! После говора мога друга г. Раше Милошевића, ја пмам да кажем само неколико речи, с тога, што сматрам за дужност, да ис правим оне неправилне и неправедне погледе, које су изпели неки говорници а нарочпго г. Димитрије Димовић, и они, који су говорили о овоме предмету као и некоме „поклону". Господо, овде се не тражи никакав „иоклон"; ово је просто једна праведна ствар. Пре свега, греши се, кад је сад гово рено овде о томе, као да ми овде чинимо неке особите повластице а на штету наше домаће пропзводње, на штету наше земљорадње и сточарства. Далеко нека је та номисао од мене, да потпомажем оно, што би било на штету тпх грана наше производње! Јер потиомагати домаћу пндустрију значи у самој ствари потпомагати п домаћу земљорадњу и сточарство. Јер извесно је то, да је најбоље средство, којнм се повишава цена сировинама у једној земљи, како је индустрија у земљн разви јена ; а ако ове нема, онда и цена сировинама опада. То је, господо закон економски, против кога ниао не би могао ништа навести. Дакле, иотпомагањем индустрије, фабрика, ми у исто време потпомажемо и све наше прерађевнне, и сировнне у земљи. Узмимо, господо, и нроценимо овај случај, што су напомепула нека господа, како Мипх купује сировине за своју фабрику и са стране. Шта то значи ? што ли ои ту вуиу купује на страни ? он то купује за то, што таквог квалитета сировине нема у нашој земљи, а кад би бпло, онп би без сумње у земљи куповали и плаћали пре, него што бн га довозили са стране. Индустрија увек повишава цену сировпнама у зсмљп и подиже тиме цену њихову. Г. Димовић напоменуо је и нарочито ударпо гласом на то, да што више подејствује на расположење Скупштине, како је овом фабриканту Минху давата концесија за концесијом н како ће нас то извести на некаки монопол. Овде не може бити ни говора о монополу. Све концесије, које су давате, оне су само нродужаване и давате су једнно у тој цељи, да се та индустријска грана подигне и одржп у земљи. Да кажем простије, сво ово му је давато: и земља и 15 °/ 0 већа цена по што би се плаћале набавке са стране, и ослобођење свег материјала и алата од царинских дажбина, — иросто за то; да ми тај производ у земљи купујемо, а не да га довлачимо из Пеште и Беча, као што је пре било. Јер, вад купујемо тај производ, ми подижемо цену домаћим сировинама и подижемо радну снагу у оном врају. То је изван сваког спора, и то се не може нобити. Што се тиче онога разлога, који је г. Димовић напоменуо, како Браћа Минх увозе вуну са стране, па чак и из Смирне, — ја бих упутпо нптање на г. Димовнћа и на сваког трговца: да ли би Мннх или у опште ма који фабрикант пмао разлога, да набавља вуну нз Смирне. плаћају1|И велнке тран спортске трошкове, кад би он ту врсту вуне имао у земљи ? Разуме се да не би. Па за што Минх увози ону ? Извесно за то, што те врсте вуне нема у нашој земљи, или п ако је има, значи, да је онда нема у довољној колпчини и бољем квалитету. Даље, као што је напоменуо мој колега, ако и у колико и увлачи вуну у земљу, да му то и сама држава проиисуЈе, и прописује му за то, што хоће да има боље тканине, јер од наше вуне не може се бољи квалитет тканнна да производи, сама државна компсија одређује, колику колнчину стране вуне може употребити, а колику количину наше лошије вуне. Према томе, никаква одговорност не пада на Минха. По себи је јасно, да би било штетно и по интересе земаљске и било би п непаметно, ако му ову олашиицу, коју он већ има не би дали и за ово кратко време просто с тога, што је тај фабрикант рачунао на слободан увоз вуне, а ра-

чунао Је не само с тога што има концесију, — већ и за то, што ипје могао ни мислити, јер се ово ио себи разуме, да увоз таквих сировина као што је вуна, неће бнти слободан. Ја ћу да поменем разлог, који је избегао мој колега, зашто је дошла општа царннска тарифа, зашто је ударена парнпа и на увоз вуне. Онда смо спремили општу царинску тарнфу за случај да не успемо у трговачкнм уговорима са страним државама. То није никаква тајна спрематп тарифу као средство за борбу, и у тој тарифн све што се само може увозпти, иорезали смо јакнм дажбинама. Чим је та нотреба престала, чим смо дошли до уговорне тарпфе, од оног часа нрестала је потреба да се царина на вуну ударк и одмах је скинута. Кад ово не би учинили значило бп, да наиерно пдемо на то, да казнимо једнога нашег индустријалца Није пигање, колика је сума, иитање је о нравди. Држава треба у нрвој линији да заштићуЈ'е правду, и ако не чинп то, она ће се огрешнти о ирава својнх грађана. Најиосле, ја морам да се оградии од тога, што су неки наноменули, и да је он „пзраелиг" ! Трговцп као и сви други грађани у овој земљи заштићени су подједнако, па ма које вере били Ми то сви добро знамо из пскуства, да и Мпнх као п сви други хоће н гледи свој интерес нод.једнако, па ма које вере био, а држава Је дужна да интересе евојих грађана без разлпке заштићује. Напоменуло се, како Мннх обија прагове министра фннансија са сузннм очима п траж!:, да му се нешто нарочито учини. За време, док сам ја био миннстар финанспја, он ннкад пнје долазпо да тражи неке концеспје, него је просто по пашој финансиској невољи тражио, да му се плати оно, што му држава дугује. И ја хоћу да коистатујем ово, да је он већ много кажњен због нашнх тешких финанспских прилпка, јер му ми дајемо бонове по 6 °/ 0 а он мора да заложи са 8 н 9 °/ 0 . Дакле, он је врло често кажњен с тога, што држава ннје у стању, да му на време нлати. Ја могу констатовати то, да на дан 1 апрнла од блпзу 7 милнона бонова била је чегвртина у рукама Мпнха. Он је ио уговору све нредао држави савесно по квалитету и ценп, коју је компсија утврдила и разуме се, држава Ј'е дужна да му све то исплатн на време. Међу тнм, држава му је дуговала на дап 1 ачрила близу 1,700.000 дин. н то је дуг, што има да се псплати од овога зајма од 18 милиона. Дакле, нпје ово никакав ноклон, него је ово налог правде, коју имамо да учинимо према једном индустријалцу, ето, у томе се састојп овај предлог НародиоЈ' Скупштнни, да држава српска не учини пеправду једном домаћем произвођачу, једном нашем иидустрпјалцу. Јер, кад би казнили таквом мером овога пронзвођача, ми би дали рђав прпмер за у будуће за све оне, којн би желели, да подигну ма коју нову граиу индустрије у нашој земљп. Раша Нинић, — Господо, ја мислим да нема ни једног посланика, који је нротиван овој параћинској фабрицн. Него овде су два питања. Мп смо 1891 годпне решавали о тој концесијп и ми смо само тражилп, да се страна вуна не увози, него да се трошп наша вуна, јер нико не може казати, да ми у Србији неиамо вуне. Мп, који смо пз народа, ми добро знамо, колико имамо вуне, Ја знам, да из црноречког и тимочког округа Мпнх никако не узима вуну, већ је довози са стране. А као разлог за то, што се довози вуна са стране, наводи се то, пгго је та вуна добра за израду наших производа То би бпло добро, кад би се трошила нагаа вуна, али то се доноси са стране, и он је оштетио нашу државу са 60.000 динара. Ми нисмо противни фабрнцп, него смо противни томе, што се вуна доноси са стране. Погледајте на хаљине на војннцима, какве су ! ? Војницп не носе хаљине ни 2 — 3 месеца и све се поцепају, кад би се употребило оно сукно од кога ми нравимо одело и за одело за војску, онда би имали одело за војску како треба. Кад Минх има концесију за фабрпковање и лиферује одело завоЈ'ску, онда треба да за војску нрави одело од те добре вуне, која се у нашој земљп израђује, а не да доноси неку другу вуну и отпатке са стране и од тога фабрикује чоху за војно ' одело. Овде има више посланика, којп ће потврдити, да смо