Народна скупштина

41 САСТАНАК - 27 ЈУЛА

СТРАНА 437

ми одобрили Минху концесију једино под тим условом, да нлаћа царину на вуну. Министар народне привреде г. Раша Милошевић — Молим вас ради објашњења само неколнко речи да кажем. Вп писте решили 1891 год. да Минх мора плаћати царину па вупу, јер вуна онда не плаћаше нпкакву царииу. Од 1891 до 1892 ннје ни постојала општа царинска тарифа. Према томе ви нисте ни ногли решавати, да Минх плаћа какву царину на вуну, јер је вуиа онда била слободна од царине. Скупштина од 1891 год. радила је друге послове, а тек је 1892 године допесена општа царннска тарифа, по којој је вуна, увезена са стране, оптерећена царином. Пера Павловић — Одобравам иоступак оне владе, која је у оно време дала искључиву новластицу Минху, јер налазпм, да се је код нас могла само тако и почети да развија индустрија. — Али уверен сам, да влада, која је дала ову концесију, није мислила да одуговлачи ту концесију на вечпта времена н само у једној личности, него је дала концесију донде, докле се тој индустрији не осигура трајан опстанак. Сад, ако би хтели и ову нову повластицу да дајемо, која се састоји у томе, да му држава, мислим вратп 40 —50.000 дии. царине на вуну, коју је увезао са стране, треба ирво да се запптамо: да ли тај Минх матернјално стоји у горем положају сад или онда ; кад је новластицу добио? — Ја бпх желео од свег срца, да свави наш трговац пољопривредник и занатлија стоји овако рђаво материјално, као Минх. Камо среће, да имамо ми доста таквих спромашних трговаца, као што је фабрпкант Минх. Минх се са овом повластицом за израду штофова обогатио у нашој земљи што ми је у ствари веома мило и постао један од најбогатпјих фабриканата код нас. Лрела томе, ја не налазпм никако разлога, да се једном човеку, који се налазп у тако повољним материјалним приликама, опрости 40.000 динара и још што је горе да му се онрости толпка сума на име царине на вуну, коју је увезао са стране. Ја мислпм, да је замисао владе била, кад се повластица Минху давала, — да у својој фабрици троши нашу вуну, а не да доноси страну вуну, а ми да га у томе још и помажемо. Ја делим мишљење г. министра народне ирпвреде, да мп немамо у нашој земљи довољно фине вуне за израду лепших тканпна; ја верујем, кад би могли бити скромни у том погледу, мог.ш би бптп без тпх финих тканина и носити што имамо. Али на послетку, ја ћу дозволити, кад настану велике врућине, потребно је лакше одело, и да због тога, што наш свет иде за луксузом, треба да се и у нашој земљи пропзводе финије тканине и да се, због тога, мора извесна ко.шчина финије вуне увозити са стране. С тога бпх предложпо ово, да Скупштина усвоји, да нам г. министар у округлој цифри каже, колпка је та сума, што се предлаже, да се Минху у име царине врати, па да за ту суму новаца набавимо довољан број тих оваца, које дају финију вуну, да се распоклањају оннм иривредницима п да се те овце гаје у оним крајевима, где има најбољих услова за сточарство ове врсте. Ето тим путем ми би могли добпти у нашој земљи ту фпнпју ц мекшу вуну и онда повластичар Минх не бп имао потребе да купује вуну са стране. Ја бих молио, ако има 10 посланпка да потпомогну мој пред лог (Не потпомажу га). Милан Милићевић — Ја из овога предлога видим то, да браћа Минх инају да плате извесну суму у име царпне за увезену вуну са стране и сад се овим предлогои тражи да им се та сума поклони. Међу тпм ни ј округлој цифрп не каже се, колика је та сума, која се хоће сиромаху Минху да поклони. Ја не видим никаког основаног разлога, да држава српска треба што-год томе сиромаху Минху да поклони, јер сматрам, да је њему и сувише учпњено, а и сам нам закон не дозвољава, да овај његов захтсв можемо да одобримо. Његов је захтев ненраведан и незаконит, ја никако не могу пристати, да се, колико сам извештен, поклони Мпнху једна новећа сума новаца, која припада државп и која ће изнети 10—12 ока у злату. С тога ја сам протпван предлогу госп. миппстра.

Риста Поповић — Господа, која су говорила против предлога мпнистровог, изнела су само два главнија разлога, против њега. Онп кажу, да се овим иредлогом министровим шгете државнп интереси п да се у исто време штете нашп произвођачи, да се чпнн штета онима, који производе вуну. Један и другп разлог по моме мпшљењу не постоји. Прво, каже се, штетиће се државни интересн тпме, што се неће наплатнти царина за увезену вуну. Госиода посланици, коЈа су говорила за предлог министров казала су, да повластичар Минх не доиоси ту финију вуну са стр ше за то, што нз ината неће да купује од наших произвођача и да намерно штети наше произвођаче, купујућп вуну из Азије, Француске и других месга. Не купује повластпчар Минх извесну количину вуне п са страпе за то, што он воли да узпма вуну са стране, него просто за то, шго овде нема у толикој количини и таквог квалитета, као што њему треба. Господа противници предлога минпстровог кажу, да је Минх прост шпекулант. Може се нретиоставптп, да је п прост шпекулант, јер на послетку Мпнх је се могао примити подизања фабрике једино из побуде, као трговац и као шпекулант, који у повластици налази свој личнн ннгерес и 1'воју зараду. Случајно ирохтеви и жеље иовластичара Минха сусреле су се са жељама Народног Представнпштва и влада се је са њим споразумела и дала му концесију. Он је имао интереса, да добије повластицу да иодигне фабрпку штофова, а ми смо нмали такође свога пнтереса, да такву фабрику у својој земљи имамо, и мп смо са њим на основу тога начинпли споразум. Аво се може иредпосгавити, даје Минх нрост шиекулант, онда иикако не може се замислити, да ће оп бити толико глуп п наиван да код добре вуне, као што је имамо у крањском округу, да је доносп чак из Азије нз Смпрне и других земаља. ГСад би то стојало, њему би као новластичару проста шпекулација диктирала и где је има ближе и да је не доносн чак нз Мале Азије. Ја држим, да не треба ту мпого иамети па да се може сваки о томе уверпти, да он доноси извесну колпчину вуне само за то, што је не може у довољној количини да набави овдо, јер проста шпекулација налагала би ну, да вуну набавља овде, кад је у довољној количинп има. Као најглавннји разлог против г. министровог предлога, наведен је, као што рекох тај, да би се штетила државна каса, што се не би добило неколико хиљада на пме царпне за увезену вуну са стране. Ми смо земља, која не може да рачуна на подизање индустрије у великом степену. Кад би било пигање о томе на шта треба да обратимо већу пажњу, да ли на подизање индустрије илп заната и сточарства, ја бих се сложио са мвшљењем, да треба да обратимо већу пажњу на иодизању сточарства, заната и пољопривреде а не индустрије, јер држим, да је наша држава као мала незгодна за нндустрију и да би теже могли учинигн напредак у иидустрпји, што је наша држава опкољена већим и економно много јачим државама, али овде није у питању хоћемо лп да иодигнемо једну нову грану индустрије, него је пптање о гоме, хоћемо ли да учинпмо још неку жртву за пндустрпју, која већ постоји. Ја држим, да пндустрију, коју већ имамо не треба да сурвамо из неких сптних локалних разлога, који не би требали у Скупштини да нас занимају. У другпм земљама држава помаже оваква индустријска предузећа и тамо не само да држава чинн оваку иомоћ, као шго се предлаже, него се чак дају п иремије за извоз фабрпчких еспапа на страну. Тако на нрилику за извоз фабричкпх есиапа на свакп 1000 динара вредности фабрпкант добнја премију 100 дпнара. Међу тим мн овде за једпу пезнатну суму царине налазимо, да ће битн повређени државни интереси п тесногрудошћу хоћемо да дове демо у пптање опсганак једнога предузећа, за које су све Скупштине показале најбољу вољу. Ја се сећам, да је ирп решавању повластице Скупшгина показала најбољу вољу, тако исто н доцније, кад је иовластпчар тражно извесну потиору, Скуншгина је одобрила и у опште врло лепо се одзивала и све чинила, што јој на расположењу стоји, да се омогући опстанак једног овако лепог предузећа.