Народна скупштина

СТРАНА 446

„Ни до даиас нису исплаћене реивизиције из времеиа ратова са Турцима, н ако је држава иа рачун ове исплате зајмове правила, а мпнистри свију влада од оног времена до даиас давалп свечана обећања и пред земљом и Нар. Скупштпном, да ће то учинитн. „Ја зиам, као народни посланик, да постоји закон од 17 јуна 1884 год., да ће се исилатпти само оне реквпзпцноие прпзианице, које се предаду до 1 јапуара 1885 год., а оне, које се до тог времена ие иредаду, иеће се исплатптп. Алп тако исто знам, даје пре овог закона постојао други, ио коме држава дугује од реквизпцпје појединим лнцнма; тако исто знам, да по нашем земаљском Уставу а и по начелу правном, закон нема повратие силе, а дугови у оиште застаревају после 23 годпне. И ја држим да, како Устав, тако појмови иравпог начела као п закон грађански о застарелости — вредп нодједпако како за државне личиостп тако и за државу: у противпом случају, ако би држава за своје дугове начпнпла о застарелости другојачпји закои за себе, но за остале грађане, тим би учпнила велику неправду силом своје власти п своје грађане оштетпла неправедно. „Кад све ово знам, као још и то, да посгоје од народа многобројие молбе, како код мннистра финансија, тако н у архивн Народног Представишнтва, да се исплате све оне реквнзицмоне признанице, не рачунајући да су застарнле и ако нису предате властима до 1 јануара 1885 год, а за ово је давао обећања и данашњи мипиотар финанспја, да ће се по старатн, да се ова неправда уклони, но ни до данас није то учинио. „За го, част мп је упнтатн г. нинистра финанспја ово: Хоће ли г. министар наћи начииа, да се ова неправда увлони и народу реквизиције нсплате, н то, како појединим лично стима тако и општинама, које иоднесу уредие признанице." Господо, оваквих је нптања било и иређе, на прошлпм Скупштинама, и ја прво морам да се дотакнем оног пасажа, где се каже, да су сви досадашњи минпстрп давали обећања, па и слдањи миинстар да је дао обећање, да ће се постарагн, да се пеправде уклоне; па то до данас нису учииили. Пре свега изјављујем, да, што се каже, да је садањи министар дао обећање да ће се ностарати, да се та неправда уклонн, ја имам да кажем, да ја таква обећања нисам могао дати; .јер опа не завпсе од моје воље; јер посгоје законп, које су моралп да врше п свн моји лретходници. Ти законн су прописали, докле ће да се пријављују иризнанице за иснлагу реквизпције, а то је до 1 јануара 1885 годпне. Велп се, да је било непрлвде од стране власти, да оне нпсу хтеле, да прнмају од народа признанице. Ако је тих неправда и било а било их је поспгурно, ја нисам данас у стању као мннистар финансија, да исправнм оио, што је рађено ире 8 годнна без новога закона. Ако је дакле, тај старп закоп п донео неиравде појединпм грађапнма, та бп се неиравда могла нсправитн једино, ако би се пзмеиио или доиео нов закои. Ја дакле, нисам могао на ранијим Скупштииама да дам ппкакво обећање за оно, што нисам био властан по закону да учиним, но сам могао да дам обећање само у онолико, у колико ми закон то ираво допуптта. Г1ре свега, морам дакле да учинпм исиравку иа то, што се каже, као да сам ја давао обећање, да ће се та неправда, те реквизиционе признанице и рачуни, ко.ји су задржани, па макар и крпвицом власти до законског рока, што те прпзнанице ни до данас ннсу исплаћене, да ћу ја сам ту неправду иоправитп! Све реквизнционе признанице, које су у своје време поднесепе министарству фпнансија на исплату и које су од надлежне комисије и Главне Еонтроле прпзнате као нсправне, оне су највећпм делом исплаћене; остало је још неисплаћених у суми од 100.000 дпнара и за тих 100.000 дннара постоји готов новац, који лежи у лутриским лозовпма у Ндродној Банци, а што није до данас исплаћен, то није крк вица министарства финансија, иего самих људи, који иреко општине и начелства нису тражили да им се го иснлати, и то нешто ваљда кривицом сампх власти; а можда се п сами

нпсу јављали због тога, што је већ протекло много времена п што је тежак долазак у Београд, особито за мање суме. Међу тпм, појавили су се ирекупцн и то не само сада, већ од толико година, који су зашли по народу и одбијајућн извесан шконт, куповалп су од народа те признанице. За меие, догод сам ја био мпнистар, и кад год су долазили таквп ирекупцн, ја сам им увек то право иорицао, и нисам им дао дд се наилате; ннти ћу то у будуће да одобравам, јср ннсам рад да ирекупци отму три дела од народа. И зато сам и опет издао распис начелствима да позову људе, да сами новац нриме и чак сам упутпо начелствима п пзводе из књига, те да се у самим начелствпма изврши људима исплата тнх прнзнаница, да не би нуговалн до Београда. Јер и меии је стало до тога, да се тн рачуни што ире псилате и да се једном с њима сасвнм пречпсти. То је један остатак, један реп, који се вуче од иеколико годпиа, и тај остагак, и опет понављам сам те реквизиционе призианице нису исплаћене само с тога, што се људи не јављају, и ако се непрекндпо позивају. Јер новац лежп у државним касама а и сам ред у рачунима државним захгева да се то једном иречисти. Но осим таквих призпаница, пма и признапица, ко.је се не могу исплатити, јер их није ни реквизициона комисија нп Главиа Контрол I признала, и на те се признанице односн пптање поштоване г.г. иослаиика, упућено на мене. Такве прнзнапице ннсу дакле, амо послате, да се на време испитају и да се прегледају, и то нешто кривицом самих људи, а нешто кривицом власти. Али по измени закона о реквизицијама од 17 јуна 1884 год., казано је, да се све те реквизпције имају да поднесу државним властпна најдаље до 1 јануара 1885 годппе. А даље, по допупп закона од 21 априла 1885 године, казано је, да и све оне реквнзицпоне призианице, које нису на време на исплату поднесеие, ие могу се више исилатити. Тај је закон донесен редовним законодавнич путем. Попављлм дакле, каже се, да ако нпсу па време поднесене, нли н ако су на време поднесене, али да нису извршене све форма.шо стп, да се не могу више псилаћивати. Ја верујем, да су поједиии људн задржани од страие власти и да због тога ннсу подиосили нризнанице на иснлату; али за те кривице нисам ја одговораи, већ је треблло тужитп те органе властн за накнаду нггете. Ти су људи имали прдво, да наплаге од државе те своје прпзнанице, али су их органи властн задржалп, и због тога нису могли да се наилаге. И шта ја могу сад ту да урадим после толико година ? Апсолутно ништа. За мене је постојао закон, ио коме нисам могао да одобрим да се исплате такве признаиице, којииа је истекао рок до 1885 године. А јесу ли органи власти пзигравали одредбе тога законл и задржавали л.уде, да не подносе прианаиице на време, ту ја сам не могу ништа Кад је законски рок, до кога се могу да нсплате реквизпције истекао, ту онда ништа не помаже, ид макар ја иозвао и реквизициону комисију и Главну Контролу, иа кад би и оне те признанице нлкнадно баш оверили да су призпапице иравилне и исправие, опет ја не бих смео да псилатпм те прпзнаиице, па макар и иајвећа неиравда била, све догле, док Скупштина не би нов закон о томе донела. Даље, нећу ни да говории о оним општинским реквпзицпјама, које се траже за псплату, има иотраживања од спромашних ошптина да се и то иснлати, и кад бн и то узелп у обзир, оида би сума изиосила ие 1,000.000 дииара већ и више милиона. Цело питање сводн се дчкле, на ово, да за мене нпје бпло ппти ила законске могућностп, да ја сам то нзвршим. Ако пак Н фодш Скупштина палазп, да треба то да се учини, онда се морају укинути пли изчеаптн закони, којп су до сад постојалп о реквизпцнјама, па да се донесу пови законн, који треба да замене те законе, и оида бп тек моралп да одредимо нову комиснју, која треба на ново да прп\п те прпзпаннце; да ироппшемо нову процедуру, како ће се ирегледати и овераватп прпзнанице као нсправне; на би оида Народно Предсгавишптво морало да вотпра и нов кредпт, да се те иризнаиице исплате, јер сва иотражпвања, која су до сад псплаћена, по крнвена су нарочитнм извором, и ти су рачуни завршеии 1885