Народна скупштина

42 САСТАНАК — 28 ЈУДА

СТРАНА 453

монархији. У љему се каже, да се ни иа једну рибу не може наплатити трошарина, које нема на нашим обалама. Нека Народно Представншптво реши најзад како хоће, мени лично може бити све једно, ја само кажем, да би бпло незгодно да Народно Представништво донесе тавво решење, којим би се исиитивало, који је распис основанији и који више одговара уговору са Ауетро-Угарском, јер би се онда на крају крајева још морало доказпвати, кад је и кога дана и да ли је доиста било у Дунаву јегуља и на коме месту! То је што сам имао да кажем. Пера Вукићевић — Господо, ја ћу неколико речи да проговорим о овој ствари за то, иио ми је познато с приватне стране. Пре свега иоп Марко Петровић је лепо уочио и овде изнео мишљење, да ли доцнији распис министра финансија, којп је ослободио ону робу, која је ушла на врањском ђумруку, дали није потро и дао повратно дејство себи према ранијем случају и поништио распис г. Вујића, по коме се распису требало поступити при увозу. Г. Рајевић је такође напоменуо да ли је овај случај увоза царинарнице у Врањи био дефинитивно решен за време расниса г. Вујићевог, те да би се узео као повреда расписа његовог, п којпм је ноништена казна, коју је изрекла царинарница врањска. Ја са приватне стране могу да кажем, да ми је познат овај случај и да се он овако развијао. Између нас и Аустро-Угарске постоји уговор трговачки и, по чл. 10 тог уговора, ми нисмо могли да наплатимо трошарину на морске рибе, и у опште на рпбе, које у нашим рекама и водама не живе. Треба добро разумети, да овај уговор пзмеђу нас и Аустро-Угарске важи за све рибе којих нема у нашпк рекама. Јамислим, даниједан од г.г. Народннх Преставника неће се мимоићи самном, дајегуље у нашим водама нема, па и ако је било, било је два три случаја, да је у Дунаву ухваћено неколико комада, али кад се узме, да се она не производи и не продаје код нас на пијаци, онда се не може сматрати ни да је има код нас. При свему томе, што је било неко мађарско друштво на Доњем Дунаву у Мађарској, које ,је гајило ту мпсао, да јегуља може да опстане у Дунаву, то је само изузетан случај, да се јегуља може наћи у Доњем Дунаву, и то не може стајати као правило, да јегуље има и у Дунаву. Ја сам мпшљења, да је овај случај, на царинарници врањској, који је г. министар финансија, подвео под његов распис, 'који је обухватио овај предмет, да је то конкретан случај, и да се тим ишло на поштовање закона, који постоји између нас и Аустро Угарске, и што је случај, да је и Турска подведена под члан 10 уговора измећу нас и Аустро-Угарске, а то је за то, што је по старом уговору између нас и Турске посаављено наређење, да се држављани турски могу користити наређењима из уговора, које имамо са другим државама. Према томе, овај случај на царинарници врањској, што је цодведен цод уговор са АустроУгарском, не може се сматрати да није коректан и исправан, а нарочито за то, што је министар фпнансија и позван, да тумачи финансиске законе како ће се они примењивати, а нико неће тврдити, да има јегуља у нашнм водама. Дакле, кад министар није раннје уредио ову ствар, кад је он имао да примењује закон о трошарини онако, како га је разумео а не вређајући наређења уговорна са страним државаиа — онда не може да стоји мишљење, да је мпнистар дао повратно дејство овим раснисом на раније већ свршену ствар. И за то сам мишл,ења, као и г. министар финансија, да се ова ствар, вигае не потрже, и да се интерпеланти задовоље са одговором г. министра финансија. Милутин Гарашанин — После овако убедљпвих разлога, које је изнео г. министар финансија, а и мој пријатељ г. Рајовић, ја ћу да додам још само један разлог, који ће, чипи ми се, известп ову ствар на чисто. И за оних 3800 дин. ондагањи министар финансија имао је права да тумачи и разумева закон, како његови погледи засецају, и оних 21000 дин. министар финансија имао је право, да аплицира своје решење, нарочито, кад то иде у олакшицу онога, који је имао бити кажњен, али све да је то и свршена ствар и да је он својим расписом учинно неправилност, мислим, да смо се ми узалуд

усплахирили, кад већ хоћемо осуду и оптужбу да поднесемо. Господо, има мимо нас још и Главна Контрола, која све издатке, које је министар учинио, упоређује са законима и сорв њује, да ли су они према закону, који смо донели, учињени, или нису. То све долази пред Главну Контролу као суд, и она ће га осудити, ако је крив, и за то, ја мислим, да се свега овога оканемо, да се задовољимо са одговором г. министровим, који је са свим исправан, и да преко интерпелације пређемо на дневни ред. Павле Ранковић — После онакога објагањења г. министра финансија, г. Марка Петровића и осталих предговорника, ја мислим, да нема места овоме иредлогу, когаје поднео Милош Богдановић, о интерпелацији Арсе Дреновца, јер је министар фпнансија својим расписом имао ираво да тумачп закон и ја мислим, да би требало преко те пнтерпелације прећи на ирост дневни ред. А што се тиче Палигорића, који је увозио рибу пре расписа минпстровог, ја мислим, да о томе не би требало ни водити разговора, по што о томе нема интерпелације, те за то не може битп ни говора у Скуигатини п за то ја предлажем, да се преко ове интерпелације пређе на прост дневни ред. Молим 10 иосланика, да ме потпогну. (Не иотиомаже га нико.) Драгомир Рајовић — Казао је г. Гарашанин све, што сам и ја имао да кажем. Немам више ништа да кажем о овој ствари, која је већ свршена, министар, истипа, има право, да решн овако ствар, а Главна Контрола пак има право да га казни, ако се огреши о закон. Ђока Анђелковић — Ја сам видео, да има више мишљења о томе, да се пређе преко ове пнтерпелације на дневни ред. 0 самој тој интерпелацији нећу да говорим, јер налазим, да је довољно дато већ објашњења, но рад сам, да вам дам објашњења односно мотивације поштованог посланика Милоша Богдановића, о прелазу преко ове интерпелације на дневни ред. Према његовој мотивацији прелаза на дневни ред изгледа, да треба ову ствар истражни одбор да узме у нарочпту тачку оптужбе бив. министра; да се нонова нозову на одговор и после да се ствар упуги у истражни одбор. А по нашој оптужби не постојп та тачка, њу би требало унети онда у нову тачку. С тога, да се не би Народно Цредставнигатво око тога заводило, погрешном мпшљу, ја мислпм, да се преко тога пређе на прост дневни ред. А са свим је умесно, гато ће Главна Контрола наћи, да ли је новређен закон или није и онда ће се изнаћи начин, како ће се наплатити учињена гатета. Милож Богдановић — Према објашњењу г. Ђоке Анђелковића, доиста требало би по њему да бив. министри дођу пред Скупштину и да одговарају, и да се она процедура изведе, тто је и прп оптужби, а то би одвело Скупштину у већу дангубу, с тога, и ако је ово био мој предлог, ја га сад опозивам, јер му нема места, и мислим да се не улази више у претрес истога. (Чује се: добро, кад је тако.) Потпредседник — Објављујем, да је нретрес свршен. Стављам на гласање: прост прелаз на дневнп ред нреко ове интерпелације, онако, како је предложио г. Павле Ранковић. Ко је за то, да се усвоји прост прслаз на ,шевни ред преко ове интерпелације, нека седи, а ко је против, нека устане? (Сви седе.Ј —Објављујем, да је Скупгатина усвојила, да се иређе преко ове интерпелације на прост дневни ред. —• Сад је на реду предлог министра правде за накнаднн кредит на чуваре осуђеника београдског казненог завода. Молим г. Известиоца финанс. одбора да дође. Известилац Михаило Марковић чита предлог мини стра правде (стр. 316) и извегатај одборски (стр. 375) Миниетар правде Пера Максимовић — Ствар данас стоји у томе: да Народна Скупштина неће имати потребе, да о овом питању одлучује. Зарад тога, ја молим Народну Скупштину, да изволи саслушатп моје објашњење по овој ствари. У прошлој годпни септембра месеца, санитетска комисија из предохране против колере, која се јавила у Београду, тражила је: да се један број осуђеника из београдског казамата исели у унутрагањост земље. Усљед те преставе, ондашњи ми-