Народна скупштина

44 САСТАНАК

- 30 ЈУЛА

СТУАНА 485

штаја, од којих сам ја иослао, колико треба иадлежним мииистрнма и предао их и Скупштини. Ја мислим, да је прекор г. Вукашина требао да отпадпе, кад сам кажем, да се намера, с којом је комисија образована, разбила о цифре, па пошто је г. Вукашии Петровић и сам потппсао тај извештај, то је наравно и он прпзпао, да цпфре говоре у корист радикалне финансијске политике. Г. Вукашин Петровић даље напомиае, како је министар финанспја дужан, ако је, вели он, добар минпстар финанспја, да састави тачан рачун прихода. Мннистру финансија дата је дужност, да гради предрачун буџетски, алп у своје време пре састанка Скушитине — пре првог Новембра. То дакле, стоји, да је министар финансија дужан, да нредрачун буџетски саградп, да га пре првог Новембра одштампа и преда Скунштнни, на да се он одобри и то наравно за идућу годину. Али тражпти од министра финансија, да он у јуну и августу месецу јер ће тек у августу бити друго чнтање закона о новим монополима — ирорачуна, колики ће приход до краја ове године дати ти моноиоли, који ће тек сада ступити у живот, ја мислим, да ће прпзнатп и сам г. Вукашин, да то не само није дужност ни једном мпнистру финансија, него шта више да бн му се то и с правом замерити могло, кад бп гако олако цифре у буџет стављао. У августу месецу тврдити, ко.шко ће монопол на жигице, цигар-папир и т. д., мононоли, који ће тек у живот сгупити, дати прихода до конца године, били бп с моје стране и сувишна брзоплетост и непромишљеност, и ја радо ирнзнајем, да у томе правцу никаквих финансијскпх спо собностп немам, да у августу месецу начпним предрачун прихода до 31 децембра — то би био тек прави рачун без крчмара. Ја то не могу и нећу да нримам на себе, а хоћу и могу да примим иа себе, да у своје време правим иредрачун колики ће .бити приход и расход државни за идућу годииу. Даље, господо, ја мпслим, да исто тако могу одбптп прекоре оне, које ми је учпнио г. Вукашпн, као да сам ја хтео да поредпм њега са опозицијом, т. ј. са вођом опозпције од пре две године. Господо, пре свега у томе не може бити ни речп о увреди за Вукаишна. Господпн Авакумовпћ, био је чак и председнпк министарства и минпстар, као год што је био и г. Вукашин Петровић министар. Поредити министра са министром п то Вукашнна са Авакумовићем не значи зацело вређати Вукашина. Ја сам само напоменуо, да има сличностп у замеркама, које су пређе чињене и у садашњим г. Вукашинови.ч, које су можда и случајно само сличие. Јер исто тако као н пре не да се ни сад тврдити, на памет, да ће дефицпт бити 10, 12 па и 15 милиона дип. Као и отонч, тако п сада потврђујем, да резултат саме противничке комисије доказује, да напад нпје истпнит, и имам ираво да тврдим, да ће рачуии и ове године бити правплнп и исправни и да не може битп оноликог дефицита ни у 1893 го^ини, а још мање у 1894 од 10, 12 или 14 минара. Даље г. Вукашин каже : ја не знам, како то министар не помнње, да је дефпцит из прошле године ушао на терет ове године. Ја опет велим : да јесте, јер све што је остало од неисплаћених рачуна из 1892 године, то је све садржаио у боновима, и у рачунима, који још нису претвореии у бонове, а то је све ушло у 7 милпона дин. у боновима; даље затечено је у неплаћеним рачунима, који су ушли у депоновапи кредиг, а то понајвише у депоновани кредит министарства војног. Ти рачуни нпсу исплаћени, они имају тек да се ис плате, и ми смо их унели у рачун онако исто, као н неплаћене ануитете. Дефицпт прошле годпне садржан је дакле, већ у боновима и ненсплаћешш рачунима и курсовима и нзложен тачно у извештају, који је пред вама. Даље, овде са свим греши г. Вукашин и нема права, да тврди друкче. Јасио је н чисто по самим рачунима, који су поднесени, да те суме улазе у рачун исплате, и дакле, не може бити тога да дефпцит из 1892 год. пређе у другом облику у дефицит 1893 године. Г. Вукашпн је на завршетку своје речи говорио и о разлпци нзмеђу дефицита и привременог дуга. Ја нисам пикако и никад ни могао пасти на ту мисао, и чини ми се нн у сну (опростите за тај израз) не бнх могао пасти на мпсао, и ваљда ћете ми толико признати, да знам шта су привремени дугови,

а шта је дефицит, што у осталом п ви сви знате. Г. Вукашин ће ми признати, да су дефицптп извор привремених дугова, да дефицити стварају привремеие дугове. Јер. чпм се заврше н закључе једне годпне рачуни, све што остане иеисилаћено од тих рачуна, то су привременп дуговн илп у облнку менице или бонова. То су дакле, прпвременн дугови. На такву мисао, да су дефнцити и привременп дугови једно и исто могао је доћи само г. Вукашпн, јер ја то нисам никад казао (чује се: јесте — од стране оиозици]е). — То сте могли само ви да кажете ! Најзад г. Вукашин у својпм исправкама доднрнуо се п завршних рачуна 1891 годпне, на хоће да оправда у неколико своју реч тпме, пгго канге : како је у завршном рачуну за 1891 годииу бнло суфнцнта онда, кад је тај рачун иоднесен, а ја кажем, да смо зналп сигурно, да нема суфицита већ дефицита од 600 000 дин. н да та разлика долази отуда, игго управа државних дугова води рачун за себе, а п главне државне благајне за себе и што се дефицит на ануитету има да дода завршпим рачупима, па да се учини нсправка. То се врло добро знало и онда, и та је исправка, коју је и сама комисија учинила, врло умесна, и из ње се може видети оно, што сам и сам рекао да је по завршним рачунима бпло свега 680.000 дин. дефицита. Ја овде, господо, нисам говорио ни о каквом суфициту, и да ли завртни рачунп показаше суфициг. Ја сам само казао да тај дефицит одиста иостоји, али да је тпме показан велики усиех, ирема ономе, што је раније нод непредњацнма било. Даље је г. Вукашин номенуо, како су се кретале цифре дефицита до 1890 годпне. Господо, кад ногледамо нстини у очи, ја мислим, да вам неће бпти нејасно а и г. Вукашин зваће да све до 1890 год. није бпло радикалиог буџета. И н све оно, што је било дефицита до 1890 год, то ннје било но буџету раднкалне владе, није дакле, било по радикалном буџету, кога тада нпје ни било, већ је све то било но напредњачком буџету. Молпм вас, напредњачкп буџет за 1887 годпну, важио је п за 88 и 89 годину, а радакална влада, долазила је тада на крагко време, иа је носле догаао Христпћ и тек, кад је дошла радикална влада но ново, 1889 године, н кад су почете основне измене новим Уставом да се чине, радпкална влада, примила је у наслеђе све још од 1887 годпне, па у оним основним изменама увођењем новог Устава дошло је, те је 1889 год. управо за 14 месеци, што је ваљда заборавно г. Вукашин, било 14 милиона дефицита. Оцените сад буџете радикалне владе први 1890 и другп 1891 године, па ћете наћи да је буџетом од 1890 год. дефицит сведен на 4,000.000 дин. а 1891 на 600.000 дин.! Ето то је и комиспја са Вукашином утврдила. Вукашпп хтео је даље да каже: како сам ја неверно цпфре дуговања преставио, јер сам понеке дугове у рачуну овога зајма изоставио. Међу тим то не стојн, јер у мом извештају није ансолутно ништа пзостављено, већ је само казано, да овим зајмом нећемо да плаћамо дуг железничке дирекције у 2,691.000 дин. који ја нисам унео за то, што то задужење пма свог законскобуџетског основа, што је днрекција железничка сама тражила па је чак н мнмо минпстарства финансија да тај свој посебпн зајам оствари п зато је и тражено, да јој се вотира нарочита једна позиција, с којом ће железница сама да нзврши нотребне пабавке у суми од прилнке 5,000.000 дпн. Од те суме железница се досада задужила са 2,900.000, које код Народие Банке, које код Веоградске Задруге. Сад је промењено стање у толико, што ће управа државних железница п мпнистир грађевина у сноразуму са министром финансија гледагн, да се овај зајам, који је гарантован једном позицијом железничког прихода, пзврши, онако исто као пгго је вотиран један зајам мпппстру народне нрнвреде од милион дпнара за рудник. 'Го ја нисам метуо у прнвремене дугове главне државне благајне, јер су то кредити, којп се вотирају једном трговачком нндустрнјском предузећу, које ће оно пмати да понуни из својих прпхода онако исто, као што тога пма и код монопола дувана. Ето за то нпсам то уносно, и не бих то за сад никако ни уносио, кад имамо дугове наше централне