Народна скупштина

СТРАНА 550 НАРОДНА СКУПШТИНА, ВАНРЕДНИ САЗИВ ЗА 1893 ГОДИНУ

ии један случај специјални, да је какав болесник или удовица дошла, да тражи помоћ па није добила, него је навео случај, како раденици, немајући новац у фонду, обраћају се у чаршију, тражећи новаца од прпватнпх, да могу да нодигну кућу или што друго. Доиста, ја сам врло рад, да радници могу учинити позајмнце ире свега из свога сопственог фонда и за ириватне друге нобеде, а да не иду у чаршпју, алп то нису исти случаји, за које је нарочито тај фонд установљен. Дакле, понављам, да ми такви случајеви нису познати, у којима овиј фонд не би одговорио цељи, за коју је поставл>ен. И, ако би каква тужба уиућена била, ја ћу увек бити на расположењу, да се она главна потреба нодмири, а то је да се оболелим и сиромашним радницима номогне. Ја бих молио господу нитаче, да с овим одговором буду задовољни. Потпредседник — Претрее је свршен. Г. г. Сима Костић и Отеван Д. Ионовић, учннили су нитања и о таквпм нитањима јго чл. 78 закона о пословном реду Скуиштина не доноси никакав закључак. Дајем У 4 часа одмора. После одмора Потпредседник — Продужујемо дневни ред. На реду је извештај финансијског одбора о нредлогу г. министра народне нривреде о уступању државног пароброда „Делиграда' српском бродарском друштву. Молим г. известиоца да прочита предлог. Известилац Андра Пара^анин нрочита нредлог г. мин. народне привреде (стр. 532) и извештај одбора финансијског (стр. 542). Пера Павловић — Господо! Слажем се нотнуно с предлогом г. министра народне приведе, да се државни нароброд Делиград са шлеповнма уступи сриском бродарском друштву за акције, али никако не могу да се сложим с предлогом одбора, а не могу из тих разлога, што смо ми пре неки дан донели закон о трошарини и тим закоиом опгеретилп неке ствари, које су према нашим приликама у животу иостале тако рећи намирнице, а то смо учинили због наших финансијских цеприлика. Још кад узмемо и даље, да смо пре дан два из гласали иредлог о изменама у буџету, да смо умањили кредит на помагање и нодизање индустрије заната и домаће радиности, на сточаретво, а све то као што рекох, због наших финансијских неприлика, онда не могу никако да се сложим, да се само нојединим друштвима дају толика уступљења. Ми смо оиомад учпнилп грешку, кад смо поклонили 50—60 хиљада динара повластичару Минху. Ја бих бпо срећан, кад би држава била у тако срећним приликама, да се чине оваква уступљења. Ја сам акционар тога друштва п као акционар требао бих да нримим, али као посланик изјављујем, да нисмо у таквим приликама, да тако нешто чинимо. То је красна ствар, камо среће, кад би држава, нрема сваком друшгву нашем могла тако пешто учинити, али кад није могуће не треба то да чинимо. Дакле, ја бих био мишљења, да се но предлогу г. министра место иовца нриме акције тога друштва. Никодије Милетић — Предлог г. миипстра нривреде, доиста је оправдан са разлога, који су изнесени у самом нредлогу. Делим мишљење г. министра привреде да Делпград са шлеиовима треба уступити бродарском друштву, пошто држава нема отуда нпвакве корпсти. Изјављујем, да се слажем иотнуно с нредлогом г. министра привреде, али морам да кажем, да не могу никако да се сложим с мишљењем одбора, који каже да треба устунити бесплатно. Зл мене је ово све јасно, да је бродарско друштво, акционарско друштво; држава поимајући задатак гога друштва и циљ његову, шта се њиме хоће да постигне, она је чинпла од своје стране све оно, што је била позвана да чини и што је требала да чини и дала је извесну гаранцпју, гарантована је акционарима извесна дивиденда на уложени капитал. Та гарантија државна је толико јака, да осигурава опстанак тога друпггва, осигурала је могућност, да акционари без икакве зебње улажу своје каиитале, те да то

друштво може опстати и развити своју делатност. Кад је држава своју гарантију дала, она је примила на себе и ту обавезу, да недостатак од те радње, да оно што друштво не може својпм ириходом до огарантованог интереса да нодмнри да то акционарима из државне благајне попуни. То је довољна гаранција, као што је казао и поштовани предговорник Пера Павловић. Ја мислим да би то велика срећа бпла, кад би држава била у могућности, да овакву повластицу, какву је дала овоме друштву, може да даје и појединим другим предузоћима, онда би у велико био осигуран опстанак свакога »редузећа код нас. Кадје дакле, осигуран опстанак овога друштва, и кад је ово приватно друштво, које тражи материјалне корисги, онда ја мислим да нема потребе, да држава у овој прилици иде још тако далеко, да поред тога, што жртвује пароброд, уступајући га друштву, да још ништа за њега не наилати. Свако је иодузеће у почетку тешко. Бродарско друштво прима на себе тежак задатак, њему је у неколико олакшан посао том помоћи државном, али поред свију олакшица, неминовно је, да у початку мора биги лабавости, и да прнходи не могу достићи ону меру, која се очевуЈе да се даљим развојом тога предузећа постигне. Отуда излази на крају крајева, да ће се из државне благајне мораги попунити интерес 6 на сто, на уложени капитал у овом нредузећу. Кад држава мора према својој обавезн попунити тај пнтерес из државне благајне, онда нашто чинити поклон, као што одбор предлаже. Зар није довољно, што би се но предлогу министра привреде, учинила та услуга друштву, да му се уступи пароброд Делиград са шлеповима, по процени мешовиге комисије. И кад се каже по процени мешовите комисије, онда разуме се у процени Делиграда, суделоваће и чланови бродарског друштва, а то је један врло иовољан услов аа друштво. Према томе, ја налазим да не треба усвојиги мншљење одборско. Ми ћемо учинити велику олакшицу бродарском друштву, и тиме, ако усвојимо иредлог министра привреде, што ће државаза исплату примити акције тога друштва, а тиме ћемо ностићи две користи. Прва корист је у томе, пгго ће држава иримањем акција постати акционар друштва; а друга је добит за државу, што ће се она са тим акцијама оспгурати, да за прво време не плати велпку суму на име интереса, јер неминовно у почетку, држава ће морати да чини издагке. што бродарско друштво не може одмах у почетку рада имати оннх ирихода, који се од њега очекују у даљем његовом раду. Ја видим још једну нејасну тачку у предлогу, што се ништа не каже, шта ће бити са особљем на Делиграду, хоће лп оно пасти на терет државног буџета, или ће особље примити друштво. Ако ће остати на терету државног буџета, онда би било и сувише, да држава усгупи Делиград бесплатно дру- штву, јер, чинећп поклон, чинили бисмо једну штету државп, што бп особље пароброда пало на терет буџета. Ја бих молио чади правплнијег решења ове ствари, да нам се објасни, да ли ће ово особље отићи са паробродом у надлежност друштву, или ће насти на терет државног буџега. Ако би се особље иароброда ставило на расположење држави, ја бих био са свим противан, да се пароброд Делиград уступи бродарском друштву; ако се условп, да ће се особље предати у надлежност друштву, онда греба тражити од друштва навнаду, бар за ону дрвенарију и гвожђарију, која колико толико вреди, јер једна четвртина од првобптне вредности, изнела би суму од 70.000 дин., а то није мала сума за државу, она ће имати за резерву, за онај издатак, који мора на име интереса плаћати. Ми смо ове године имали неколико таквих решавања о поклонима. Ја мислим да и гим ноклонима греба да има граница. Држава чини велику услугу друштву што гарантује 6°]„ па уложени капитал, и друштво од државе неће примити ђубре, него ће иримитп пароброд, који му је за његов посао неонходно нотребан. За такву услугу државе, друштво треба држави ма какву накнаду да да. Са наведених разлога, ја сам за предлог г. министра, а никако за'мишљење одборско. Риета Поповић — Према разлозима, које су изнелп господа предговорниии, изгледало би, да је одбор финансијски и сувише галантан био, а у голиво још више, шго у извештају одборском нису детаљно написани разлози, који су одбор ру-