Народна скупштина

52 САСТАНАК

ководили, да учини овиву измену у иредлогу миниетровом. Разлози, који су одбор руководили. да овакав предлог Скупштини поднесе, да се Делиград уступи бродарском друштву бес^глатно, били су ови. Вама је познато, да Делиград годишње кошта државу најмање 20 — 30.000 дин. Он троши на своје потребе од нрилике 50—60.000 дин. годипше, а привређује држави свега 25.000 дин. Дакле, држава редовно сваке године од њега има штете 20—30.000 дин. Према томе, Делпград за државу, не само да је излишан, него је и штетан, и држава треба да нађе иачина, како ће да га се отресе. Господин министар привреде нашао је начина да се држава отресе те штете, да нароброд „Делиград" прода бродарском друштву. У предлогу министровом каже се, да ће се одредити комисија, која ће одредитп вредност. Делиграда, и да ће држава по тој процени уступити Делигрпд бродарском друштву. Како ће се процена извршитн, да ли по правој вредности, или другче, ја не знам, али ма како да буде, није сигурно да ће друштво по тој процени примити пароброд Делиград. Може бродарско друштво, по процени казати, немам рачуна за ту цену да примим Делиград, јер је стара лађа, и онда ће и даље остати на расположењу држави Делиград, који, као што рекох, кошта државу сваке године 2030.000 динара. Да је доиста тако, да држава сваке године има штете 20—30.000 дин., ја ћу вас посетити на раније говоре у Скупштини о Делиграду. Ви ћете се сетити, да је у прошлпм Скупштинама више иута тражено, да министар привреде проди Делиград. Један од министра привреде покушао је то да учини, али му продаја није испала за руком. Један од посланика, а. чини ки се биће, г. Ранко Тајсић, овако је о Делиграду говорио : да би најкорисније за државу било, кад већ не може да га прода, да се ко год нађе да ноћу проврти Делиград, па да потоне, те да га се држава једном отресе. Сад г. Никодије Милетић и Пера Павловић, износе разлоге, да бродарско друштво за Делиград, треба држави ма колико да плати. Ми смо сматрали да је бродарско друштво установљено, да користи у онште целој земљи, да задовољи наше земаљске потребе. Треба имати на уму, да је бродарско друштво, једно друштво, које улази у послове врло тешке, и да му мала помоћ, коју има од државе, неће бити довољна, да може успешно да се бори, да осигура свој онстаиак, јер наше бродарско друштво имаће да се бори са бродарским друштвима, која постоје неколнко стотина година, која имају каппгала и средстава, у толикој мерп, да могу младо бродарско друштво, у почетку његовог рада да сатру. Речено је, да држава гарантује 6°/ 0 на уложени канптал. То .је истина, да држава гарантује 6°/ 0 на уложени канитал, али, ако је то каква гарантија, онда заиста, и ово што се чини са предлогом финансиског одбора иде у корпст саме те гарантије. 1 Ако буде штете код тога друштва и држава буде 'лрп нуђена да попуњује ту штету, онда ће „Делпград", ако се уступп том друштву, насигурно нотпомоћи друштво да штета буде мања; имајући више пловног материјала на располажењу, друштво ће више и да користи и више ће имати прихода, и онда ће држава мање пматп потребе, да тај дефицит попуњује. Дакле, свакојако, баш и кад бисмо га поклонили друшгву, ми тиме не бпсмо учинили штету држави, јер држава је обвезана да плати интерес 6°/ 0 акцпонарима, ако друштво не би могло; п у том случају, ако би држава морала да плати 6% интереса, свакојако ће Делиград потпомоћи, да се не платп толнко, него мање и према томе, држава ће свакојако имати користи огуда. Дакле, једно с тога, што Делиград држави ништа не користи, него је штети; а друго с тога, што друштво бродарско, ношго је младо и у почетку свога рада, треба да потпомогнемо, — ја мислим, кад је тако питање, да Народна Скупштина не треба да гледа на 10 — 15.000 дпнара, него да га потпомогне колпко може, те, ако је могуће, да се то друштво одржи. За државу овде штете нема по ономе, што се држава обвезује да плаћа ингерес 6°/ 0 , ако га друштво не може својим изворима да подмири, и ако буде уступљен друштву Делиград, он ће погпомоћи да извори друштва буду већи. Међу тим, за државу може

- 7 АВГУСТА СТРАНА 551

да нрпми и да држава после и даље троши на њега по 20—30.000 дпнара годишње; а какав је Делпград сад, ја не верујем да бисмо га могли нродатп коме. Дакле, кад нема штете за државу, него корпсти, онда је памегније и боље, да Скупштина за 10—15.000 динара не прави бог зна какво питање од гога, него треба да потномогне друштво у почетку и да му оспгура опстанак. С тога дакле, Скунштина треба да нрими предлог финанспског одбора. Димитрије Димовић —- Као члан фниансиског одбора сматрам за дужност да се прпдружим оном мпшљењу, које је изнео г. Риста Поповпћ. Управо ти разлозп, ко„е је навео г. Риста Поповић, били су у финансиском одбору, који су нас руководпли, те смо учинили овај предлог, који се у неколико разликује од предлога г. мпнистра народне привреде. Господо, ја ценим разлоге п г. г. Пере Павловића и Никодпја Милетића, који веле, да у носледње време сувише пдемо тим путем, да чинимо поклоне. Ја сам један од тих, који сам против тих поклона, али у овој нрилици налазим, да не треба тако далеко да пдемо в да чннимо неку штедњу. Сама установа бродарског друштва, она није директна својина државна, али је ипдиректна установа, за то, што је државом гарантована камата. Држава је мислила. да има то у својим рукама, алп пошто није имала капитала, онда је потражила од приватних, и они су далп капитал на акције, а да је тако, то сведочи гарантована камата 6°/ 0 , и у случају, ако друштво не би имало да покрпје тих 6°/ 0 , држава би морала то накнадиги. Они разлози, које је изнео г. Риста Поновић, да би отклонили ону случајност, ако би држава морала плаћати пнтерес, поклањањем овога нароброда овом друштву, учиниће се, да ће друштво имати више пароброда и да ће држава избећи ту опасност, да мора да доплаћује интерес, и друштво, добијајући тај пароброд, свакојако пмаће већи посао и већи приход. Поред тога један је разлог и тај, што пароброд „Делпград" са својим шлеповпма одиста у таквом се стању налази, да, ако би га држава и даље употребл>авала, он не би могао да врши свој посао како треба, п као што г. минпстар народне привреде н наводи у своме предлогу, морала би се утрошитп нека знатна сума на оправку, некпх 100.000 динара; а овако, ако га да друштву, држава би то пзбегла, а друштво с друге стране, добијајући тај поклон, моћи ће са своје сгране да утрошп тих 100.000 динара; јер то је његов посао, са којпм ће се друштво искључиво бавити. И с тога разлога, ја потпомажем предлог г. Ристе Поновпћа п молим Скупштпну да прпмп извештај одборскп, да се пароброд Делиград уступи друштву бродарском бесплатпо. Ранко Тајеић — Као члан финансиског одбора, ја се не слажем са већпном одборском, а одвојено мњење нисам наппсао за то, што сам мислио, да овако малу ствар могу стојећи са носланичке клупе казати. Госиодо, ја појмим како је то корнсна установа за трговачки саобраћај и за држ жне цељи, па ако хоћете. и индусриске, то бродарство, које бп бпло у српским рукама; но, поред те моје оцене и уверења, опет излазим на ту мисао, да је то друштво основапо на капиталу приватних лица као и остала друштва, што су установљена, и том друштву држава је гарантовала наспгурно 6°/ 0 на уложени канптал. Према томс налазим, да је од државе даго довољно гарантије, кад она јамчи том друпггву тај доходак, па с тога гледишта не прп стајем да му се ноклони или боље рећи уступи бесплатно пароброд „Делиград", већ остајем при оном првобитном министровом предлогу, да се Делпград са неком комисијом оцени, па ма колика била нађена вредност да исплатп држави паробродско друштво. Да овако мислим, нарочито ме руководи и разлог Никодија Милетића, који напомену, да на Делиграду има чиновиика, који ће по својим годинама службе имати нраво на пензију, па ће пастп на терет нашем државном буцету. Дакле, ако би поклонили Делиград, па после хранили његове чнновнике, ми бисмо одиста изгледали као прави бескућници; то би било сувшпе и за богату државу. Кад нам дакле, ти чиновници морају пасти на пензију, онда бар та ствар нека се процени колико било, само да се зна да од тога капитала