Народно благостање — додатак

Ипак и баш због тога је добро, да подвргнемо краткој анализи банку Гајрет у њезиној старој структури, која сада припада. већ прошлости. Из горњег прегледа тротодишњих вавршних рачуна видимо да банка има ефекте у свом портфељу који су вредели 1926. г. 4,000.000 динара, а крајем 1928. год. преко 9 милиона динара. Ми не знамо шта се све крије иза ових цифара, али рачунамо ако је банка сачувала све учешће у „Варди“ онда оно, заједно са акцијама од „Дурмитора“, треба да изнесе 9,2 милиона динара. У будућим билансима ће се смањити износ за вредност акција „Дурмитора, које су

продале.

Даље се види да је главни извор обртног капитала банке „Гајрет“ њезина главница, јер она чини 37:/,9] од свију расположивих средстава. Овако јако учешће сопствених средстава у обртном капиталу једне банке ретка је појава, а овде и врло повољна ч врло тотваљна. Значи да је банка „Гајрет“ извукла немилосрдно конзеквенце из свога положаја, то јест из чињенице да је једном шумском подузећу дала један голијат кредит, и да је због тога избегавала да форсира посао са улошцима на штедњу. У њеним завршним рачунима за 1929. тед. видимо да она има уложака преко 15,000.000 динара. Према нашим информацијама у које немамо разлога сумњати, та цифра неће бити тачна; то је само једна врста књижења. Како смо извештени, целокупан износ уложака приватних код банке Гајрет износи око 3 милиона динара. Ове је остало, преко 1е милиона динара, новац по текућим рачунима од стране извесних установа, банака, осигуравајућих друштава и тако дасре, са којима банка стоји у ближим односима. Половина, чини регуларне кредите по текућим рачунима. Прави улошци на штедњу дакле износе тек 189; сопствених средстава.

Банка је новац, добивен од повећања главнице од 10 на 20 милиона динара, употребила на олакшање својих дугова по текућим рачунима.

Рачун губитка и добитка пружа следећу веома интересантну слику:

Добитак 1928 1927 1926 Камати 577 722 8505 Провидба 3.726 8.151 2.208 Губитак

Камати 414 283 326 Порези 795 1.228 406 Плате и трошкови 815 811 764

У рачунима добитка и губитка пада пре свега у очи чињеница, да бруто добит стално расте и ако је, као што знамо, последњих година камата и провизија у опадању и ако је, као што изгледа, волумен послова банчиних последњих година опао. Али се зна, да код банака, које су тесно везане са, разним индустријским подузећима, камате и провезија не стоји у вези са стањем тржишта капитала, већ са коњунктуром подузећа, које они финансирају. А дрвна коњунктура 1928. год. била је таква, да је банка могла да рачуна на већи приход. 1929. г. је била за банку преступна. Промене изгледа да у овој тодини могу да имају двојако дејство на банку: или ће банка услед везе са јаким финансиским концерном на страни да форсира и даље свој банкарски посао, или ће исти полако да редуцира и да се све више баца на дрварски посао и да тиме губи све више карактер банке и постаје врстом институције за финансирање. При томе треба имати у виду, да је Офа у међувремену купила и већину акција Народне шумске у Загре-

бу и да тиме не би била искључена могућност, да банка Гај- |

рет постане постепено финансиером шумске индустрије. То ће нам све показати идући завршни рачуни.

ЗАГРЕБАЧКА ДИОНИЧКА ТВОРНИЦА ПАПИРА — ЗАГРЕБ

Развитак наше индустрије папира није у овом послијератном периоду држао исти корак са развитком других грана наше привредне дјелатности. Оснивање нових подузећа било је незнатно — у главноме ограничили смо се на проширење појединих постојећих творница. Пред неколико година, један нјемачки консорциј намјеравао је подитнути једну велику творницу папира код Крапине али до реализације није дошло. У: најновије вријеме једино се подиже или би се имала подигнути једна творница у Чачку — ну ни та није предвиђена у већим димензијама.

Узрок зашто у индустрији папира нисмо постигли оне ресултате које смо поститли код неких других индустријских грана лежи у првом реду у томе, што су за подизање једне такове творнице потребни силни капитали које ми немамо. А код индустрије папира ближег иноземства ситуглија није тако лелпа као код текстила, да поједини творничари гледају како би своје творнице прењели у оне државе које тек подижу своју индустрију и у којим државама има изгледа за већи просперитет. Поред тога код папира, у првом реду новинарског, паринска тарифа, није имала карактер сталности, а то је лоше деловало на изгледе евентуалних нових творница.

Да наша индустрија папира није довољно развијена најбоље нам показују подаци о увозу разних врсти папира. Ок је износио:

тодине 1926 — 194 милијона динара,

тодине 1927 — 168 милијона динара

тодине 1928 — 205 милијона динара док подади за годину 1929 нису јоти сређени. Од 205 милијона, динара колико је увезено папира у години 1928. на папир за,

тискање отпада 71 милијон динара.

Горњи подаци о висини увоза папира јасно показују да С: код нас било посла за још неколико творница папира.

Наша највећа творница папира је она у Вевче—Горичанама и Медводама. Затим Вапина фабрика у Београду, Једна на Сушаку и на концу она у Загребу.

Загребачка творница папира почела је радом jom 1895 тодине. Али развитак није био најповољнији. Дивиденда је наносила 49, да се касније сукцесивно попне на 59: Послије рета прилике су биле доста неповољне и за године 1923—28 није плаћена дивиденда.

Међутим изгледа да су у току знатне промјене које ће измјенити ситуацију. Врше се радови који ће знатно повећати продукцију. Године 1929 творница је знатно проширена и приступило је се у фабрикадији целулозе. За сада тек за потребу властите творнице ну касније се мисли и на извоз. Одио ва фабрикацију целулозе предвиђен је са капацитетом од 400 затана годишње. У години 1930 приступа се знатном проширењу и одјела за фабрикацију папира. Наручени су и нови стројеви, који би се имали монтирати половином ове године. Пролукција, која сада износи 800 ватона имала би се знатно повећати. Ну како наш увоз папира још увијек износи 4.500 ватеца, повећање продукције загребачке творнице папира не би леше дјеловало на положај осталих домаћих фабрика. Једино би, код одговарајуће царинске заштите, смањила увоз.

Загребачка творница папира имала је почетну днокичку тлавницу од 600.060 круна — по куповној снази круне — мното већу него што је данашња. Године 1918 главница је повишена на 1.2 милијона круна, године 1920 на 2 милијона круна и коначно 1924 на један милијон динара. Године 1927 проведена је валоризација и дионичка главница повишена од 1 на 4 милијона динара послије нето што је резервном фонду додијељено 2 милијона 25.000 динара и формиран посебан фонд за