Народно благостање — додатак

i | | ||

Invensticije iznašaju koncem 1928. godine dinara 13.5 milijona. Tome nasuprot vlastita sredstva iznašaju skoro 17 milijona dinara. To znači da su vlastitim sredstvima ne samo izvršene sve investicije nego dapače da je njima finansiran i proces produkcije. Bankovni kredit iznosio je godine 1928. samo onoliko koliko iznašaju dužnici, blagajna i efekti. To potvrđuje zdravu bazu poduzeća. Ovako poduzeće koje nije opterećeno velikim bankovnim kreditima, može lako da izdrži i jednu slabiju konjukturu. |

Finansijska situacija posljednjih godina postaje sve bolja i bolja. Ne samo po tome, što se je gubitak iz godine 1926. pretvorio u dobitak koji odgovara desetopostotnom ukamaćenju dioničke glavnice, nego i sama struktura bilance biva sve bolja i bolja. Vjerovnici koji su iznašali godine 1926. skoro: 15 milijona dinara a godine 1927. skoro 13 milijona dinara, padaju godine 1928. na samo 6.5 milijona dinara. Sa druge strane zaliha robe od 8.2 пи јопа Копсет 1926. pada na 4.5 milijona dinara krajem 1928. Kako je konjuktura godine 1928. u građevnoj sezoni Zagreba i okoline bila daleko bolja nego godine 1926., znači da se je poslijednje “vrijeme više prodavalo per kassa ili na kratkoročne kredite nego ranije. Dok je slabija konjuktura, samo da se dođe do posla, ima se biti spreman i na podjelivanje većih kredita. Naprotiv kod jake konjukture, kad se ni ne može udovoljiti svima narudžbama, može se vršiti izvjesna selekcija pa izabrati samo one narudžbe za koje je sigurno da će protuvrijednost brzo biti inkasirana.

Građevna sezona još je uvijek intenzivna; izgledi, bar za Zagreb, su povoljni ,tako da se može očekivati i daljni povoljni razvitak poduzeća. Pogotovu što je ono jedno od rijetkih naših poduzeća koje izrađuje i glinenu robu kao cijevi, peći, šamotnu robu, te keramičke pločice za oploćenje zidova. U tim artiklima potražnja je sve veća i veća a prave konkurencije ni nema. Po tome, obziro:n na produkte glinene robe, „Zagorka” ni nije više u tolikoj mjeri odvisna o građevnoj sezoni kao ona građevna industrija koja izrađuje samo cigle i crijep.

ПРВА ХРВАТСКА ТВОРНИЦА УЉА Д. Д. ЗАГРЕБ.

Творница уља спада у ред оних подузећа, концерна Александер, која не само одлично просперирају, него и: која пружају најбоље шансе за будући развитак. Она је наша највећа творница уља и тешко, да ће је ма ко други претећи.

Код нас долази у обзир продукција две врсте вегетабвлног уља. У једну руку маслиново уље а у другу уље из равних семена као бундева, репице, соје и сличних. Продукција маслиновог уља, што је н наравно б обзиром на климат оке прилике, концентрирана је на нашем Приморју. Продук ција уља из семена опет концентрирана, је у унутрашњости земље. Не из обзира на сировине, јер наше творнице уља из семена претежни део сировина повлаче из иноземства, него слицањем сасвим других прилика.

Индустрија уља из разних семена добила је код нас јачег потстрека за време рата кад је постојала несташица масти и маслиновог уља.

Наша продукција маслиновог уља У нормалним годинама била би довољна да покрије нашу потребу. Али ни у једној грани аграрне продукције нису тако јаке осцилације у погледу квантитета продукта као код маслина. Није никакво зудо ако продукција једне године износи тек десетину продукције предходне године ни обратно. Ради тога у ПОВОЉНИМ јединама вишак продукције мора се извозити у првом реду у Италију да об идуће године опет увозп.

Продукција уља на нашем Приморју још је увек доста примитивна. Веома мало добивеног уља подвргава се рафинацији, која би му одузела оштри мирис. Ради тога и у оним Тодинам кад ми пзвевимо знатне количине маслиновог уља, повлалимо на иноземства рафинирано уље, наравно ув да. леко већу цену. А ван сваке је сумње, да би рафинирањем нашет властитог маслиновог уља могли имати један првораврелан продукат и да бин се могли еманципирати увоза са стране.

Услед недостатка наше продукције маблиновог уља. квантитативне и квалитативне, наше творнице уља из разних врсти семена имају једну добру коњунктуру и данас их имамо Бећ лепи број. Код тих наших творница уља, постојеће потетакоће и недостатци нису можда у томе, што би било тешко пласирати продуцирано уље, (колико у погледу набавке сировина и пласирања споредних продуката), који код уљара играју знатну улогу. Ма да смо ми аграрна земља, ипак не продуцирамо ни издалека онолико семена, колико би наша индустрија уља могла прерадити. Поготову кад би под другим околностима помишљали и на извоз уља. У појединим нашим крајевима, између кукуруза сади се и већа количина, бундева, у неким крајевима Славоније и северне Босне гаји се нешто више репице и то је у главноме све. Ради тога наше творнице Уља морају да повлаче из иноземства знатне количине уљеног семена, у првом реду соје. Покушаји да се и код нас заведе култура соје, дали су одличне резултате, ну ипек није успело сељаке заинтересирати за већу продукцију. С обзиром на не. рентабилност продукције житарица било би потребно да се у већој мери приступи култури индустријског биља, у прBOM реду разних уљаних семена. Онда би та грана наше индустрије стајала мното боље.

Друга је потешкоћа око пласпрања нуспродуката. Отпатци творница уља дају једну прворазредну сточну храну за све врсте стоке. Ипак код нас је тешко нађи довољно интересената и ради тога мора се претежни део продукције птасирати у иноземство. Извози се чак до Енглеске. И ту ће бшти потребно много систематског рада, док се дође до преокрета. Можда и саме творнице уља могле би нешто порадати око пропагирања употребе њихових нубпродуката у на-

шем сточарству.

Биланса за три последње године пружа следећу слику:

Актива 1928. 1927. 1926. Некретнине 3.652 3.652 2.052 Стројеви 1.841 1.841 1.841 Благајна 50 85 43 Роба, 21.640 19.955 16.624 Инвентар 148 68 7 Пасива :

Главница 9.750 2.750 2.750 Резерва, 325 275 225 Амортизациони фонд 892 749 599 Резерва за порезе 100 100 100 Салдо кредит. и дебитора 21.554 20.052 17.067 Акцепти 1.000 1.000

Добитак 705 601 598 Укупно 27.327 95.552 91.339

Биланса има један знатан недостатак. Дужници и веров: ници нису посебно означени него само њихов салдо. А то не даје јасну слику подузећа. Јер није једно те исто, имати ду: жника за 10 милиона а веровника за 30 милиона или имати дужника за 50 милиона а веровника за. 70 милиона. Макар у оба. случаја салдо био једнак, разлика је велика. Ризик је сасвим други ако се има дужника за 10 или за 50 милиона.

Инвестиције изнашају око 5.5 милиона динара. Ну њихова је вредност данас далеко виша. Кад се је творница подизала то је била периферија а данас није далеко од центра Можда само земљиште вреди колико су псказане инвестиције. Властита средства нису знатна. Додуше ни инвестапије нису мното више. Џада у очи неповољан размер између домаћих и туђих средстава. Површан посматрач би препоручио да се повећа главница. Међутим сасвим би другу слику показао биланс овог предузећа, закључен у сред лета.