Народно благостање — додатак

ГОДИНА П.

Садржај:

Прва хрватска штедионица

БЕОГРАД, 15, МАРТА 1930.

БРОЈ 11

— Загреб

Југословенски нредитчи за вод — Београд

Мановечка-међумурска

ПРВА ХРВАТСКА ШТЕДИОНИЦА — ЗАГРЕБ

Прва хрватска штедионица може и те како бити задовољна па чак и поносна са својим билансом за годину 1929, јер та још једном показује шта значи Праштедионица у натвем новмарству. Дистанца између Прве хрватске штедионице, нашег највећег приватног новчаног завода и осталих ваших банака постала је прошле године још већа. Велики напредак у појединим позицијама биланса Прве хрватске штедиовице нема пандана у билансима других ваних новчаних

завода.

Развитак нашег новчарства у прошлој години није

био јединствен. јер док имамо завода, који показују стагна-'

цију, други показују напредак а трећи назадак. Ту одлучују у првом реду економске прилике појединих крајева наше државе. Новчарство у западним деловима државе развијало се ic прошле године далеко боље него у источним, из једноставног разлога, што су тамо биле привредне прилике далеко боље. На западу је индустрија јаче развијена а поред тога тежиште сељачке производње пада на сточарство те по томе ти крајеви нису били под ударцем пољопривредне кризе. Прво неродица услед суше, а после абнормално ниске пене земљорадничких производа тешко погађају источне крајеве.

Прва хрватска штедионица данас подједнако ради у свим крајевима наше државе пак по томе код ње би имали бити концентрирани повољни као и неповољни моменти наане прошлогодишње привреде. Другим речима повољни развитак њеног рада у западним деловима државе имао би бити компензиран неповољним приликама на истоку и југу. Међутим код Прве хрватске то није случај. Њене филијале и у источним деловима државе показују ванредно повољан развитак. Ма да скоро све београдске банке прошле године бележе опадање уложака, београдска филијала Праштедионице управо прошле године бележи пораст од неколико десетака милиона уложака. Значи да је и тамо дошло до извесне селекције. Улагачи имају поверење у првом реду у велике новчане заводе и њима поверавају своју уштедњу. И та тенденција у будуће долазиће временом све то више до изражаја —- претежни део наших уложака биће концентриран код пар водећих завода. Филијала Прве хрватске штедионице у Скопљу највећи је новчани завод Вардарске бавовине. Ма да њена филијала у Нишу тек почиње са радом, већ је данас сигурно, да ће то за пар година бити највећи завод Моравске бановине. Нигде као код новчарства, кон-

ште пионица д. д. У Чаковцу

центрапија не прави такав прогрес. Стицајем разних прилика, Праштедионица је наш највећи новчани завод. Њен примат више јој нико не може отети. Са нашег општег привредног гледишта мора нас нарочито веселити да ту доминантну позицију у нашем новчарству има завод који је искључиво у домаћим рукама и који чак у свом извештају може поносно да нагласи „да завод није ни у прошлој години употребљавао никакове иностране кредите.".

Извештај Равнатељства Прве хрватске штедионице за годину 1929. има у себи много и програматскога. Пре него што је наглашено како је наше новчарство првих година после рата морало водити бригу о читавој нашој привреди, а стицајем прилика у знатној мери и о индустрији, у извештају сада се наглашава, да је дошло време да се може приступити специјализирању. И Прва хрватска штедионица одлучила је, да постепено редуцира израван ангажман у индустрији и да постане у првом реду једна депозитна установа. Са индустријом настојаће се ограничити везу на чисто трговачко финансирање. Тежиште послова у будуће бити ће у првом реду на краткорочном кредитирању сељака, трговаца и обртника. Поред тога издавањем хипотекарних обвезница водиће се рачуна и о дугорочном кредиту. Према томе Праштедионица иде за тиме, да обзиром што је она уложни завод раг ехејепсе и њени ангажмани буду имали слични карактер. Та нова оријентација Прве хрватске штедионице види се добрим делом и из биланса за годину 1929., док ће идућих година доћи још више до изражаја. јер преоријентаџија једног великог новчаног завода у њеном пословном делокругу мора се постепено проводити.

Извесним повлачењем из ангажмана који могу донети велике профите али и неугодна изненађења, као и форсирање краткорочног ангажмана, још ће више да повећа поверење које ужива Прва хрватска штедионица, и по томе улошци ће још више да расту. Већ данас скоро једна шестина укупних уложака у нашој земљи концентрирана је код Прве хрватска штедионице. Форсирањем краткорочних ангажмана у првом реду есконта и ломбарда, наравно да је Прва хрватска штедионица највише интересирана како је вођена кредитна политика Народне Банке. За то она у свом извештају и тражи уређење питања ломбарда као и напуштање система контигентирања код есконта меница те завођење еластичније форме, где ће у првом реду одлучивати бонитет.

Ну сада да пређемо на саму билансу. За последње четири године главне позиције пружале су следећу слику:

у