Народно благостање — додатак
50
Актива : :1929. г.. .1928.r... 19276, | 1926,Г. Каса и банке 166.580 179.668 163.216 97.203 Ефекти 267.524 230.506 297.311 164.788 Менице 409.824 274.490 323.065 317.581 Ломбард 57.385 43.192 25.512 67.396 Дужници 1.532.831 1.451.568 1:364.780 1.286.646 Хипотеке 37.125 24.620 9.127 7.471 Некретнине 177.207 148.181 100.887 86.359 Пасива :
Акцијски капитал 75.000 75.000 75.000 75.000 Резерве 80.077 78.661 57.220 55.965 Улошци на књиж. 1.482.742 1.332.697 1.322.278 1.186.160 Улошци на тек. рач. 255.696 191.522 170.538 176.655 Веровници 674.581 610.729 540.198 494.188 Заложнице 32.181 23.066 7.455 5.655 Добитак 16.476 16.324 16.828 16.018 Укупна биланса 2.662.035 2.371.819 2.230.254 2.047.809
У првом реду констатујемо пораст уложака на књи-
жице за 150 милиона динара. Тај пораст поглавито отскаче | ако имамо на уму да је пораст уложака у години 1928: изно- | сио само 10 милиона динара. Смирење политичких опрека као | и повратак поверења у динар најбоље су се одразили у порасту |
уложака Праштедионице. А ако узмемо у обзир и улошке на |
књижице и веровнике, видимо пораст поверених средстава. за скоро 300 милиона динара. Улошци Прве хрватске штедио- |
вице изнашају толико колико улошци 4—5 банака, које по ве- |
личини уложака одмах следе за њом. Толики диспаритет Из-
међу уложака појединих банака као између Праштедионице
и наших осталих водећих завода немамо у ниједној привреда. У благајни и код новчаних завода било је концем 1928. |
179 милиона динара а концем 1929. 166.5 милиона.
Есконт меница порастао је од 274 милона на 409, да- | кле за 135 милиона динара. Ту у првом реду долази до изра-.
жаја нова оријентација у погледу пословања Праштедионице. Густа мрежа филијала и знатни улошци као и тенденција пласирања истих у краткорочне ангажмане, сили управо Праштедионицу, да сву своју пажњу посвети есконту. Концем прошле године било је пласирано у есконт и преко 409 милиона динара. јер 63 милиона динара били су редисконтирани код Народне Банке а редисконт није посебно означен у билансу, него само наведен у извештају. И дужници и ломбард показују пораст. Ну изгледа, да је сигурно, да ће се у будуће највећи део расположивих средстава пласирати у есконт меница.
Ефекти бележе знатан пораст. Износе 267 милиона динара према 230 концем 1928. Према специјалној спецификацији Праштедионица имала је у ефектима међу осталим и:
Државних бонова и зајмова Краљ. Југославије – 30.392.051 Дионица новчаних завода и то: у Хрватској и Славонији 18.700.000 у Србији 20.000.000 у осталим крајевима 6.200.000 Дионице индустријских предузећа 139.000.000 Остале дионице 47.000.000
Под дионицама новчаних завода у Србији морамо подразумевати у првом реду Народну банку, чијих дионица Праштедионица има знатан број. У најновије време и Праштедионица показује већи интерес за државне папире. Кад би било решено питање ломбарда државних папира код Народне банке, држимо да би сама Праштедионица временом набавила
таквих папира за преко 100 милиона динара. Ту би пласирала
своје ликвидне резерве, јер би у случају потребе преко ломбарда могла исте и реализирати.
Властите некретнине с обзиром на тенденцију да свака филијала има и свој репрезентативни дом, што веома повољно делује на психу улагача, некретнине изнашају више него глав_ ница и резерве, што је редак случај у нашем банкарству.
Рачун губитка и добитка пружа следећу слику:
Позиција : 10%. 1928. 1927. 1926. Активни камати 48.1 27.4 33.5 331 Филијале и провидба 325 45.6 43.1 39.S Приход од кућа 51 4.8 4.5 3.4 Пасивни камати 36.4 30.2 323 31.2 Порези и прирези 6.1 5.0 45 11 Плате 16.9 16.5 16.8 15.4 Управни трошкови 5.2 5.4 5.4 5.1 Отписи 53 44 5.0 1.0' Чисти добитак 16.4 16.3 16.8 16.0
Чисти је добитак већ 4 године на истој висини а исто тако и дивиденда од 80 динара по акцији или 16%.
Из извештаја констатујемо са особитим задовољством пораст емигрантских дознака. Преко Праштедионице било је дозначено прошле године 421 милион, или за 99 милиона више pero 1928. То значи да наш исељеник има све више и више поверења у Праштедионицу и да преко ње одржава новчане везе са Домовином.
Праштедионица мораће у најскорије време решити једно веома важно питање. То је повишење главнице. По властитим средствима она је данас на другом месту. А по висини дионичке главнице тек на четвртом.
А Прва хрватска штедионица могла би већ данас приступити делимичном повишењу главнице и оно би свакако успело. У сваком случају много пре него код других завода макар се Прва хрватска штедионица ослањала само на домаћи капитал. .
· Још две позиције биланса показују значајне промене. Хипотекарни зајмови порасли су од 24.6 милиона концем 1928. на 37.1 милиона концем 1929. године. Са друге стране заложница било је издано 32.7 милиона концем 1929. према 23.0 милиона концем 1928.
Прва хрватска штедионица као и остали водећи новчани заводи из Хрватске посвећивала је пре рата велику пажњу и хипотекарном послу. Одобравала је хипотекарне кредите на зграде и земљу а давала је и комуналне зајмове, а за износ тих зајмова емитирала заложнице. Волумен хипотекарних послова био је условљен могућношћу и обимом продаје хипотекарних облигација.
За време рата и у послератним годинама, хипотекарни посао био је потпуно замро. Тек у најновије време опажа се живљи интерес. С обзиром на прилике у нашој привреди, у хипотекарни и комунални посао било би могуће пласирати не стотине него милијарде динара.
Праштедионица имала је концем 1926. године изданих обвезница само 5.6 милиона а концем 1929. већ 32.7 милиона. С обзиром на тенденцију падања каматњака на улошке има изгледа, да ће већ ове године бити могуће пласирати много више обвезница него. последњих година. Заложнице Праштедионице носе 8% камата, па по томе прилично одговарају каматњаку који влада на тржишту. Падне ли каматњак на улошке како се очекује, интерес за 8% облигације биће знатно већи, па по томе и већа могућност пласирања. Ако међутим буде проведена и законска стабилизација динара и ако се буду подељивали хипотекарни зајмови у златним динарима, дотично издаване облигације са златном клаузулом, за неколико година могла би Праште-
дионица. пласирати и коју стотину милиона динара обли| гација. |
ај