Народно благостање — додатак

полет у 1929. години, као што смо већ видели. И што је "најглавније нов полет има се тек очекивати у овој години због тога, што је банка, у тежњи да одржи исти темпо развића, одлучила на ванредном збору акционара од 6. јануара ове године да повећа главницу на 15 милиона динара (чиме ће се и резерве повећати на 750 хиљада динара). Та се операција има спровести у току ове године, те ће према томе и волумен послова у овој години бити већи но у прошлој години.

Резултат рада у 1929. години не може да се види тако јасно као у 1928. години, јер југословенски кредитни завод пришао је у овој години, једној код нас прилично одомаћеној пракси, да у рачуну губитка и добитка компензира активне и пасивне камате по текућим рачунима и исказује само салдо. Овде је салдо 2,3 милиона динара. Зажелети је да се југословенски кредитни завод врати својој старој пракси.

Управни трошкови попели су се на 1,37 милиона динара, али су још увек врло чедни с обзиром на то, да банка има између осталог и три директора ; значи да се у банци води велика штедња.

ЧАКОВЕЧКА-МЕЂИМУРСКА ШТЕДИОНИЦА Д. Д. У ЧАКОВНУ

Међумурје је још увек једна економска енклава у нашој држави. Економске везе између Међумурја и других крајева наше државе нису још довољно развијене. Осим ако лод тим не разумемо чињеницу, да је знатан број радника из Међумурја запослен у разним крајевима државе, у првом реду у Загребу. Јер економске прилике Међумурја нису најповољније. Преовлађује пољопривреда која не одбацује толико, да би могла прехранити оних 100.000 становника који тамо живе.

За споро стапање Међумурја са нашом народном привредом, крива је донекле и несталност у погледу управног уређења. Првих година по ослобођењу сачињавало је оно самосталну покрајину. Поделом државе на области потпало је под Марибор; а поделом државе на бановине дошло је под Загреб. У погледу правосуђа, а због рецепције мађарског права, спада под Сомбор дотично Нови Сад.

Под таквим приликама ни новчарство се није могло бог зна како развити. Локалних завода има мање него у другим крајевима а од филијала загребачких новчаних завода остала је само она Прве хрватске штедионице, пошто је Кредитна банка своју ликвидирала.

Од локалних завода на првом је месту Чаковачкамеђумурска штедионица. Она је у уским везама са Југословенском удруженом банком. Два њена директора седе у равнатељству Чаковечке-међимурске штедионице. Нешто је ангажована и Љубљанска кредитна банка. Основана је 1871. године.

Већ и пре рата завод је имао за провинцијалне заводе доста знатну дионичку главницу. Данас властита средства изнашају преко 3 милиона динара. Новчани заводи у среским местима западних крајева државе ретко када имају главницу од једног милиона динара. Према томе и данас Чаковачка-међумурска штедионица спада у ред наших јачих провинцијских завода. Поготову, ако узмемо у обзир, да има јако залеђе у Југославенској удруженој банци.

Биланса за четири последње године пружа следећу слику :

Актива : 1929 1928 1927. 1926: Благајна 659: 69% 502 560 Валуте 53 15 9 14 Новчани заводи 2.306 1.040 655 768 Ефекти · || 712 675 667 718 Менице 11.719 10.571 10.071 9.822 Дужници 11.799 12.192 9.033 3.078 Некретнине 500 500 45 45 Пасива :

Главница 1.500 1.500 1.500 1.500 Резерва 1.625 1.555 1.035 950: Улошци 22.881 20.592 17.511 16.401 Веровници 869 1.115 202 123 Добитак 500 471 464 489

Како видимо развитак је нормалан. Улошци расту сваке године по 2 до 3 милиона динара. Услед тога и све већи износи могу се пласирати у менице и конто-коренте. Чаковачка-међумурска штедионина разликује се у толико од осталих провинцијалних новчаних завода, што од пласираних износа тек неких 40% отпада на менице а остало на конто-коренте. Код неких других завода чак до 90% пласираних средстава отпада на менице. Прошле године, пораст меница био је нешто већи. Ну за то текући рачуни били су слабији. То би могло значити, да су обзиром на слабије економске прилике, у аграрним крајевима многи конто-корентни кредити. претворени у меничне, како би завод имао јачу сигурност и у случају потребе, бржу реализацију.

Чисти добитак износи пола милиона динара или 33% | дионичке главнице, дотично 16% властитих средстава, што је свакако одличан резултат.

Рачун добитка и губитка за перкод 1926—20 изгледа овако :

Приходи : 1929 1928 1927 1926 Камати 1.601 1.697 1.550 |_357 Провизија 1.021 830 722 897 Некретнине 00 56 58 41 Расходи :

Плате и трошкови 562 518 463 463 Порези 381 383 380 398 Камати на улошке 1211. 1129 994 893 Камати реесконта 90 126 75 83

(С обзиром на износ реесконтних камата који су посебно исказани, видимо, да само један незнатан део портфеља бива редисконтиран. То значи, да је завод сатуриравн обртним капиталом од уложака.

По закону о валоризацији, некретнине завода повишене су у вредности за 455 хиљада динара. Тако добивени износ употребљен је у целости у повишење деоничке главнице. Касније евентуално, како је то обичај новчаних завода провинције, повишење деоничке главнице уследиће делнмично и на терет резервног фонда.

По властитим повереним средствима као и по добивеној добити, Чаковачка међумурска штедионица спада у ред наших јачих провинцијских завода. МИ она ће у свом крају увек испуњавати своју важну функцију у области кредита.

КЕ рит Паре. Вели С еј нње““