Народно благостање — додатак

ЈУГОСЛОВЕНСКИ КРЕДИТНИ ЗАВОД |

или

Песма без речи

Данас је у моди лозинка „рационализација“ ; другим, "речима, сврши са што мање губитка у времену и раду, а н новцу посао, који имаш свршити. Ако неку ствар можеш. свршити ћутећи, не говори, кад је радиш. Југословенски |

| кредитни завод је применио лозинку рационализације на свој |

годишњи извештај за 1929. годину. Овај има још увек 06-' лик књиге, тако да онај, који га посматра с поља, мисли да. има много да чита. Али кад га отвори, видеће, да ништа, више нема у њему до цифара. Ове године је извештај пе"сма без речи, а до године ће бити књига од два листа.

Онај ко не зна ништа више о Југословенском кредитном заводу, сем онога што стоји у извештају, неће Ha, основу тога ништа више сазнати, јер цифре исказују само квантитете, а не и квалитете.

Онај пак, који се бави целе године анализом биланса. појединих акционарских друштава, знаће свакако да каже нешто више о квалитативној страни његовога рада. Приликом анализе његовог биланса за 1928. годину ми смо казали, ка се он може упоредити са девојком са села, о којој се много ке говори. Фигура се може да употреби исто тако и ове године.

југословенски кредитни завод је и даље форсирао свој главни посао, на име реесконт меница новчаних завода. Није искључена могућност код нас, да има банака, чији је пеесконтни портфељ те врсте апсолутно већи, но у Југословенског кредитног завода, али релативно т. ј. упоређено са укупним средствима, ми држимо да је овај први. Он је специјалиста за реесконт паланачких банкарских меница; он је тим послом почео да се развија. Свуда важи уверење, да: тај посао банка развија са врло много успеха, захваљујући необично великом познавању прилика наших новчаних установа, нарочито у Војводини, од стране њезиног директора г. Бливајса. Г. Бливајс има специјалну методу, која је у осталом била у употреби и пре рата код аустроугарских банака, а која је данас нарочито у моди у Америци, на име, он је знао, да је велика разлика у резултату посла у томе, да ли чекаш да ти муштерија дође на ноге, или идеш ти њему на ноге. У првом случају мораш радити са! оним, ко ти дође, а у другом можеш да бираш. Г. Бливајс неуморно обилази своју клијентелу и с њоме не само да мења учтивости, — наравно пођјеззе обие ! — већ у исто време врло мунициозно на лицу места прегледа њихово стање по њиховим књигама и њиховим документима. Може се рећи да је г. Бливајс најбољи познавалац наших појединих новчаних завода, специјално у Војводини.

Годишњи извештај Југословенског кредитног завода je песма без речи, али у толико речитије говоре цифре у њему.

Рачун изравнања :

Актива: 19271. 7. 1928. г. 1929. г. у хиљадама динара

"лагајна и банке 3:449 2.550 10.854 Валуте и девизе 8 407 856 Менице 15.466 11.096 16.472 Хартије од вредности 94 964. 125 Дужници 19.525 21.093 22.201 Инвентар 52 ===

Пасива:. Акционарска главница 10.000 10.000 10.000 Резерве 13 20 128 Улози на штедњу 14.142 14.607 18.252 Повериоци "14.260 10.023 21.091 Чиста добит 19 1.080 1.114 Биланчна сума 38.865 36.048 51.110 Рачун губитка и добитка : Дугује- 1927. т. 1928. г. 1929. г. у хиљадама динара Камата 551 1.910 | “Трошкови и плате 466 853 1.037 | Порез — 252 250 Отписи од намештаја 5 17 166 Чиста добит 19 1.080 1.114 Потражује: Камата 921 3.419 2315 Провизије 97 508 Разни приходи 24 0 22 | Збир потраживања 1.043 4.113 2.568

Укупна билансна сума порасла је од 1928. до краја 1929. године за 15 милиона динара, односно за 42%. (Истина у билансу за 1928. годину укупна билансна сума исказана је 47,99 милиона, али је ту урачунато „дужници за кауције“, који су у билансу за 1929. годину исказани само сећања ради). Пораст у главном долази од двеју позиција у пасиви и то: улошшци на штедњу (4 милиона динара) и повериоци (aa 11 милиона динара). Укупни обртни капитал банчин скочио је од 35 на 49 милиона динара и то главница је остала непромењена: 10 милиона динара, улошци укупно 15 милиона динара, а повериоци 21 милион. Тај је капитал лласиран пре свега у текуће рачуне 22,2 милиона динара, есконт менице 16,47 милиона динара и у благајничку готовину и потраживање од банака 10 милиона динара. Највећи пораст показује последња позиција, т. |. благајна и потраживања од банака од 2,5 на 10,8 милиона динара. Из тога излази да је банка, развијајући свој посао и ширећи се, сачувала свој првобитни ликвидитет на тај начин, што је знатно повећала позицију, која је очигледно најликвиднија, јер код нас у главном та позиција „готовина и потраживање код банака" претставља једну средину између благајне и текућих рачуна и може се назвати текућим рачунима прве“ класе.

На другом месту имамо есконт који показује пораст од 11 на 16 милиона динара. Та је позиција већ у 1927. години била прилично велика, па је после пала у 1928. години, а у 1929. достигла највећу висину. Најмање су порасли текући рачуни, зато што су они већ у 1928. години били високи. Пораст износи нешто преко милион динара.

Банка је отишла у ширину, али њезина пасива и актива нису променили своју структуру, посао се водио онако исто као и дотле. Меница је главни инструмент послова банчиних, па онда долазе хартије од вредности, које служе делимично за покриће по текућим рачунима.

Кад се баци поглед на укупно развиће и кретање послова Југословенског кредитног завода за три године, од почетка његовог рада, онда се добија утисак, да је 1928. година била мало критична, или управо она показује известан застој, одмор, или можда неко колебање, можда испитивање ситуације у нашем банкарству, које је у 1928. години почело да улази у кризу. Али је у толико снажнији