Народно благостање — додатак

говинске Банке. То је мања банка са главницом од 5 милиона динара, лака, окретна, увек готова на покрет.

Интересантан је банчин извештај за 1929. годину, интересантан због тога, што у њему нема ни једне излишне речи: пре би се могло рећи, да је у том погледу мало ексик. Ексик је у дубокоученим расматрањима и погледима на развиће наше народне привреде у прошлој години. У њему се не помиње ни један пут „привредна криза". И у погледу тока послова у банци извештај је прилично ћутљив, али је та ћутљивост замењена потпуном прегледношћу завршних рачуна, тако да њима никакав коментар готово није потребан. У извештају се говори само о томе, колика је добит била у прошлој години. У ствари то је и главно у једном трговачком подузећу.

Ради оцене структуре банчине и ако у извештају нема

никавог коментара — довољно је само да се баци поглед на следећу упоредну таблицу главнијих Повипиј завршних рачуна за последње три године. -

Актива 1929 г. 1928 г. 1927,

Готов. у благајни

и по жиро рачун. 2,573.520— 1,675.930— 2,060.784Есконтоване менице 6,423.329,70. 7,552.198.— 8,452.569.70 Залоге 379.000.— 173.700.— 352.050.Тек. и привр. рач. 6,909.573,94 6,490.678— 4,723.472.Харт. од вред. 6,451.510.— 5,234.526.—— 3,001.858.Непокретно имање 1,650.000.— = 1,500.000.— Остала актива 10.000.— 9.000. — 12.306.60 Пасива Главница 5,000.000.— 5.000.000.— – 5,000.000„Резервни и остали

банчини фондови 4,930.370.14. 4,211.827,24—1,581.722,99

Реесконт. менице 5,214.107.50. 4,150.100— = 3,248.000.Ломбард — — 180.300.Улози 5,148.544.15 .6,043.358,95 6,146.028.70 Тек. и привр. рачуни 3,252.276.05 2,325.135.40. 1,685.535,40 Остала пасива 217.103.35 296.035.20 219.510.60 Рачун добитка и губитка 1929 г. 1928 г. 1927.

Приходи у 2,859.115.41 2,851.462.50. 1,689.022.97 Расходи 2,028,016.21 2,049.389.65 1,054.887,47 Добит 831.099.20.. 802.072.85 634.135.50 Дивиденда 12% 12% 12%

Види се, на пример, да је обртни капитал за 3 године стално у порасту: У 1927. години износио је 16,7 милиона; 1928. године 21,5 а 1929. године 23,5 милиона динара. Као што видимо, привредна криза није ништа ометала банку у проширењу волумена послова. Али су извршене извесне промене у значају појединих извора обртног капитала. Док су на пример, у 1927. године сопствена средства износила 6,5 милиона динара, у 1929. износе она округло 10 милиона динара. Улошци су опали за ! милион динара, али је реесконт скочио за 2 милиона, а текући рачуни за 1,6 милиона динара.

Пораст обртног капитала долази на првом месту услед пораста сопствених средстава (од 3,5 милиона динара), и то не услед повећања главнице, него искључиво

повећања резерве (из добити). Однос између сопствених и туђих средстава пружа свако спокојство. Размера је: 43:57.

Банка је за 6 година свога рада успела да формира 100% резерву.

И актива показује извесне структуралне промене. (Озлоглашени есконт опао је од 8,4 на 5,2 милиона динара. То је за нас један интересантан детаљ. Значи да мора да

стоји рђаво са тим послом, кад га избегавају они људи,

који познају већину трговаца у Београду и Србији боље во што их познаје најбоље обавештен информациони биро.

Текући рачуни су порасли за непуних 2 милиона динара. Текући рачуни код нас су облик за обављање свих врста кредитних операција. Они служе на место есконта, на место ломбарда, репора и т. д. Вероватно да у текућим рачунима Опште Трговинске Банке има од свега по мало. То је у осталом и најбоље, по закону о подели ризика.

Највећи пораст показују сопствене хартије од вредности : од 3 милиона 1927. године на 6,5 милиона 1929. године. (Случајно тај износ одговара износу пораста резерве у истоме раздобљу).

Велико би чудо било, да. Општа Трговинска Банка није искористила особито повољну коњунктуру за трговину ефектима за последње три године, кад већ банкарски посао лежи у кризи. Ефектни посао и то са државним хартијама од вредности био је у 1928. и 1929. години ванредно плодоносан, много бољи но регуларни банкарски послови. А кодико је то рентабилан посао, најбоље се може видети из рачуна губитка и добитка Опште Трговинске Банке. Лањске године анализирајући завршне рачуне Опште Трговинске Банке указали смо већ на огромну добит, коју је донео тај посао у 1928. години.

У завршним рачунима показује се бруто добит 2,69 милиона динара ; само за 8.000 дин. већи но у 1928. години. По истоме рачуну расходи износе 2,028.000 динара односно 25.000 динара мање но прошле године. Чиста добит у 1929. години износи 831.000 динара. Међутим она је знатно. већа и износи 1,467.000 динара, јер у ту добит није ушло 100 хиљада динара, колико износи приход од хартија резервног фонда ; даље, 300 хиљада динара, колики је пораст резервног фонда за губитак на курсу хартија од вредности, ки 236 хиљада такође резервног фонда за губитак на курсу хартија од вредности резервног фонда. Те се суме нису појавиле у рачуну губитка и добитка, јер су још у току прошле године непосредно спроведене горњим рачунима. Даље, од укупне зараде 1,467.000 динара. 720.000 употребљено је на разне резерве, 115.000 на тантијеме, 600.000 на дивиденду, која је остала непромењеан од 12%, а 33.000 на пренос за идућу годину. Нето зарада износи 29,3% главнице или 14,6% укупних сопствених средстава. То се зове одиста задовољавајућа зарада. Општа Трговинска Банка је као модерни политичар, она подешава своје деловање према развијању коњунктуре, она негује у даном трен; ску ону врсту послова, која пружа максимум добити и си; урности, а довољно је окретна, да примети благовремено промену коњунктуре, на име опадање коњунктуре једнога посла и побољшање другога. Она је стално на мртвој стражи. Ако се узме по висини сопствених средстава, акција вреди 200% од њезине номипалне вредности; а по приходу и више. Акције су у чврстим рукама.

Управни одбор Опште Трговинске Банке сачињавају г. г.: претседник Радисав Ј. Јовановић, члан фирме Радисав Ј. Јовановић и Браћа, п.лпретседник Коста М. Марковић, трговац, Александар 1. Јовановић, члан фирме Радисав J. Јовановић и Браћа, Марко Албахари, трг. агент, Јаша Алкалај, члан фирме Јаша Алкалај и Албала, Михајло Лукаревић, члан фирме Лукаревић и Гођевац, Добривоје Т. Лазаревић, члан фирме Поповић, Лазаревић и Комп., а Надзорви Одбор : претседник Мића Црвчанин, члан фирме Ћуковић и Комп., п.претседник Арон А. Алкалај, главни секретар Државне Хипотекарне Банке, Србољуб Мијатовић, члан фирме Мијатовић и Момировић, Душан Ј. Лазић, члан фирме То-

| доровић, Лазић и Комп., Жика Јов. Јовановић, члан фирме

Коста Николић и Јовановић и OD Александар С. Борисављевић .