Народно благостање — додатак

„Пародно

Благостању““

ГОДИНА П.

БЕОГРАД, 22. МАРТА 1930.

БРОЈ 12

Садржај:

Југословенска Удружена Банка д. 5. Загреб—Београд Задружна Господарска Банка д. д. — Љубљана Општа Трговинска Банка — Београд

ЈУГОСЛОВЕНСКА УДРУЖЕНА БАНКА Д. Д. ЗАГРЕБ — БЕОГРАД

По величини властитих средстава, Југославенска удружена банка неоспорно заузима прво место међу нашим приватним новчаним заводима. Дионичка главница износи 185 милиона, резервни фонд 56 милиона, тако да властита средства представљају за наше прилике огроман износ од 240 милиона динара.

По обиму послова, изражених у укупном износу биланса, југославенска удружења банка заузима друго место међу нашим новчаним заводина. Прво место припада са билансом од преко 2 и по милијарде динара Првој хрватској штедионици. југословенска удружена банка билансира са једном милијардом 600 милиона динара.

југословенска удружена банка има своју мрежу филијала као и Прва хрватска штедионица, али до их ова има преко 50, Југословенска удружена банка има их само десетак, наслеђених приликом разних фузија. Хрватска славонска земаљска хипотекарна банка, која је била квасац #43 којег је изашла данашња Југославенска удружена банка, још: почетком 1928 године имала је само једну једину филијалу, ону у Осијеку. И ту је преузела од Пештанске комерцијалне банке. Док је код Прве хрватске штедионице проведена депентрализација пословања, и филијале данас више значе него и сама централа, дотле код Удружене банке тежиште пада на Загреб и Београд.

Већ обзиром на овакову организацију, улошци код југословенске удружене банке играју сасвим другу улогу него код Прве Хрватске штедионице. Код ове последње улошци су главни извор капитала. Код Југословенске удружене банке уложни посао не игра тако доминантну улогу пак му се и не посвећује одговарајућа пажња, дотично организација завода није уперена на сакупљање што више уложака. Док Прва хрватска штедионица своје главно упориште има у улагачима, Југословенска удружена банка свој главни ослон има у својим иноземним везама. Јер ове везе које, у својим рукама имају и знатан број дионица Југословенске удружене банке, вољне су да јој ставе на располагање знатне кредите. Међу 740 милиона динара, колико износе повериоци Југословенске удружене.банке кондем 1929 године, највише је иностраних кредита, који се у отште не отказују и не повлаче.

југословенска удружена банка развија се све више и

више у том правцу, да постане новчани завод за веће индустријске и трговачке трансакције. Тежиште би имало па-

сти на крупније послове. Ради тога намерава се и даље одржати уска веза са великим индустријским и трговачким подузећима те их и проширити.

По томе та два наша највећа новчана завода у многоме се употпуњују. На једној страни имамо претежно депозитну установу а на другој јаки институт за финансирање. Биланса за последње године (за раније године није успоредива јер су међутим извршене знатне фузије) показује следећу слику:

Актива 1929 1928 у хиљадама динара Благајна ; 59.788 42.329 Нов. заводи 73.025 72.630 Хипотеке 42.456 41.946 Комунални зајмови 6.500 6.499 Ефекти 72.901 65.913 Менице 378.802 361.709 Ломбард 16.169 22.279 Дужници 902.731 892.758 Некретнине 20.154 27.828 Конзорционални послови 23.754 21.520 Пасива Главница 185.000 175.000 Резерве 54.816 52.367 Заложнице 38.854 37.971 Комуналне обвезнице 6.476 6.596 Улошци на књиж. 265.744 266.542 Текући рачуни 344.114 255.328 Вјеровнице 688.050 740.307 Добитак 23.643 22.006 Укупна биланса 1.603.804 1.563.052

Залиха готовине је нешто већа што је у размеру са ликвидношћу новчаног тржишта прошле године.

Ефекти су порасли за 7 милиона. Али су ту промене још веће. Државни папири порасли су од 17 на 25 милиона дакле за 50%. Учешће у дионицама новчаних завода и транспортних подузећа порасло је на 7 милиона. Напротив ангажман код индустријалних подузећа смањен је од 23,8 на 15.8 милиона динара. Наиме многи индустријски ангажмани, који су преузети још од Есконтне банке, били су у току прошле године прочишћени и сведени на праву меру. Ма да Југословенска удружена банка важи као завод који нагиње крупнијим пословним трансакцијама, у првом реду са индустријом, ипак је његов ангажман у акцијама инду-