Народно благостање — додатак

стријских подузећа још веома мален и износи тек десетину ангажмана Праштедионице. То значи, да му за будућност остаје шире поље рада и у тој пословној грани. Стицањем прилика Југословенска удружена банка мораће временом придржати у свом портфељу много више акција разних подузећа него што је то данас случај.

Менице и дужници показују извесан пораст што је у складу са општим повишењем биланчне суме. Непокретности редуциране су за 7 милиона динара и то ради тога, што је палата бивше Есконтне банке продана Мировинском заводу властитих чиновника.

Улошни показују опадање за милион динара. Како већ нагласисмо, уложни посао код Удружене банке не игра велику улогу. Прошле године опазила се је тенденција повишења каматњака за улошке, јер су новчани заводи настојали, да привуку што више уложака. Плаћало се је и до 75% на везане улошке. Југословенској удруженој банци, обзиром на чињеницу, да има знатне иноземне кредите и то уз повољан каматњак, није се исплатило да плаћа на улошке тако високе камате. Међу нашим водећим заводима Удружена банка плаћа најслабије камате за улошке, што је и наравно, кад има јефтиних иноземних кредита и то у износима који иду на стотине милиона динара. Тек кад би каматњак на улошке био много нижи него што је сада, и кад би улошци били јефтинији него иноземни кредити, имало би смисла за Удружену банку да вепу бригу посвети уложном послу. Овако њој је прошле године више конвевирало, да улагач реализира своју уложницу, него да му плати 7.5 или чак и 8% камате, што су одобравали други заводи. ;

Југословенска удружена банка претежни број својих филијала има у дунавској бановини. А тамо како је познато, опадање уложака била је једна опченита појава, која је захватила и филијале Удружене банке.

У извештају за 1929 годину управа најављује, да сматра актуелним питање проширења мреже филијала. Учињене су већ и предрадње и управа држи, да ће у подесном часу приступити отварању нових филијала. Тиме ће наравно да порасту и улошци јер без разгранатог система филијала нема ни говора о знатном прикупљању уложака.

У прошлој години хипотекарни и комунални посао није имао већег импулса. А није ни могао обзиром на прилике новчаног тржишта. Пласирање обвезница код куће и на страни било је немогуће. Како су данас прилике промењене, управа се у извештају нада, да ће сада и тај посао моћи бити разгранат. А познајући искуство бивше хипотекарне банке на том пољу, верујемо, да ће Удружена банка на задовољењу хипотекарног и комуналног кредита временом играти доминантну улогу међу нашим новчаним заводима. Ту ће јој нарочито добро доћи интимне везе са јаким новчаним заводима у свим важнијим новчаним центрима иноземства ради пласирања заложница.

Рачун губитка и добитка пружа следећу слику:

Приходи 1929 1928 O у хиљадама динара Камата 66.375 63.741 Девизе и ефекти 6.942 5.695 Провидба 15.449 13.436 Некретнине 1.363 919 Расходи

Управни трошкови 24784 22.525 Порези 6.095 9.464 Камата 35.608 29.796

Југословенска удружена банка заинтересована је код знатног броја индустријских подузећа. Њен концерн је про-

шле године много боље прошао него раније и то се и констатира у извештају. : |

Југословенска удружена банка, као мало који наш новчани завод, има и изграђени систем афилиације код новчаних завода. У Загребу је заинтересирана код Хрватске банке за промет некретнинама и код Контролне банке. У Чаковцу има афилиације у Чаковачкој међумурској штедионици. У Скопљу има јачу афиљапију у Трговачко-индустријској банци „Вардар“. Са Кредитним заводом у Љубљани подржава најуже везе преко Кредитаншталта у Бечу. У најновије време преузела је и знатан број акција Трговачке обртне банке у Новом Саду. На тај завод пренаша и своју новосадску филијалу. Код повишења дионичке главнице од 12.5 на 20 милиона суделоваће Удружена банка у знатној мери.

У индустријски концерн југословенске удружене банке убрајају је још: „Даница“ д. д. за кемичке производе, Загреб; Загребачка творница кожа, Загреб; Српско акционарско рударско-топионичко индустријско друштво, Београд; „Пруга“ д. д. за господарске и индустријалне жедезнице, Загреб; југословенско Georg Schicht M. m. Загреб; Прва Хрватска творница саламе, сушеног меса и масти М. Гавриловића синови д. д. Петриње; „Петовија“ кожарска индустрија д. д. Птуј; Творница жесте и пјенице прије Максо Мајер д. д. Савски Мароф: „Титанит“ д. д. за хемијску индустрију, Загреб; А. Е. Г. Унион југословенско д. д. за електрику, Загреб; Југословенски Сименс д. д. Загреб; „Сава“ опште осигуравајуће д. д. Загреб; Росија фонсиер“, друштво за осигурање и реосигурање, Београд; Јадранска пловидба д. д., Сушак.

Обзиром на осетљивости појединих крајева, мора се пустити времену, да се афилиације претворе у властите филијале. И кад се то једног дана и догоди, значење Југославенске удружене банке у нашој привреди биће и још веће него што је данас. А оно је и данас већ доминантно.

Југословенска удружена банка плаћа и ове године 10% дивиденду. -

Управа састоји се од г. г.: Др. Богдан Марковић, Бенцион Були, С. Д. Александер, Др. Милан Јојкић, Максо Антић, Ернесто Краус, Петар Барк, Артур Махник, Др. Теодор Бошњак, Др. Желимир Мажуранић, Фриц Еренфест, Миливоје Николајевић, Др. Милан Радосављевић, Ернст Ерлих, Др. Емил Штајн, Виктор Е. Фриман, Рудолф Штајнер, Стјепан Гавриловић, Жига Штерн, Золтан Хајду, Влада Теокаревић, Роберт Ханкар-Солваи, Милан барун Турковић, Арх. Вјекослав Хајнцел, Филип Вајс, а Надзорни одбор: Јон Р. Кулпин, Ернст Даниел, Рафајло Финц, Стеван Гершић, Драгутин Хајмер, Ханс Лохнер и Др. Лав Мацура.

ЗАДРУЖНА ГОСПОДАРСКА БАНКА Д. Д. — ЉУБЉАНА

Задружна господарска банка може и те како бити задовољна са прошлом годином. Укупна биланса порасла је од 399 милиона динара на 490 милиона динара. Са билансом од пола милијарде динара, Задружна господарска банка протурала се у ред наших највећих банака. Данас је она важан фактор не само у новчарству Словеније, већ и у целој земљи,

Задружна господарска банка основана је после рата, па је по томе она једна од ретких послератних предузећа на пољу новчарства, која су се не само одржала, него и дошла до одлучног утицаја Додуше Задружна господарска банка имала је то преимућство, што се је ослањала на претежни део словеначког задругарства, а ово је како је то познато, најбоље развијено у нашој држави. Према томе банка је у самом почетку имала јак замах.