Народно благостање — додатак
АЛНАЛИЗА
БИЛАНС
Додатак „Народном Благостању“
ГОДИНА П
БЕОГРАД, 3. МАЈ 1930.
Садржај:
Општа привредна банка д. Трговачка и обртна банка Пучка трговинска банка д.
~
ОПШТА ПРИВРЕДНА БАНКА — СУБОТИЦА
Општа привредна банка је банкарска мрежа од једне пентрале и шест филијала. Ко површно чита њезин извештај, добија утисак да је она холдинг-банка која контролира три провинциске банке: Сомборску штедионицу, Сенћанску штедионицу и Бачко тополску штедионицу. У ствари све су то филијале Опште привредне банке, од којих је један део постојао и раније у виду самосталних новчаних завода. Али је Општа привредна банка из жеље да чува традицију а наравно с обзиром на велики број клијентеле тих завода, приликом протоколисања тих својих нових филијала после фузије, сачувала у фирми и првобитно име сваке од њих некада самосталних штедионица. Тако је Сомборска штедионица филијала Опште привредне банке, исто и Сенћанска и т. д. Кад се има у виду да је н. пр. Сомборска штедиовица најстарији новчани завод у Војводини, (од1868. године много раније но сама Општа привредна банка) онда се поима колико је то била умесна мера, да се у фирми сачува веза са прошлошћу банке која губи своју самосталност фузионирајући се са Општом привредном банком. У Апатину, Старој Моравици и Чапији налазе се чисте филијале. Чињеница да се централа ове банкарске мреже налази у Суботици у Горњем Банату, а да су остале филијале у Бачкој, даје маха претпоставци, да је пословни рејон ове банкарске мреже Горњи Банат и цела Бачка. То међутим не одговара стварности. Цела банкарска мрежа ради готово искључиво у Бачкој ; значи у нашој најплоднијој пољопривредној области. Према томе могу биланси Опште привредне банке да послуже у неку руку као индекс кретања благостања у Бачкој.
Рачун изравнања
Актива 1927. 1928. 1929. у хиљадама динара Благајна 39.401 26.263 34.208 Менице 57.382 58.284 60.413 Зајмови на обвезнице 5.246 3.566 1.853 Дужници : 138.805 201.339 177.080 Вредносни папири 5.057 5.324 2.958 Непокретности 5.680 5.822 6.744 Земљани посед 1.878 1.878 1.878 Пасива Дионичка главница 10.000 10.000 10.000 Резервни фондови 3.002 3.403 3.588 Улози 171.447 178.773 185.585 Реесконт мен. код Нар. банке 5.835 4.097 5.353 Веровници 48.971 29.254 20.310 у дин. и стр. валути — 50.258 37.965 Цедирани зајмови 1.807 1.708
1.526
БРОЈ 18 д. — Суботица д. Д. — Нови Сад д. — Сплит. Кауције и гаранције — — 8.591 Разна пасива 8.450 19.942 13.262 Прелазне позиције 1.387 2112 1.821 Добитак 2.037 2.112 2.245 Билансна сума 255.988 305.803 297.842 Рачун губитка и добитка
1927. 1928. 1929. Камате 11.812 12.081 11.363 Порези 1.293 907 1.406 Плате и трошкови 4.510 4.225 4.685 Губитак на вред. папирима — 46 23 Чиста добит 2.037 2.112 2.245 Приходи Пренос добитка из раниј. год. 87 92 99 Камате 14.697 15.430 14.834 Приходи непокретнина 561 505 669 Провизије и т. д. 4.308 3.246 4.123 Збир прихода 19.652 19.374 19.727
Као главна карактеристика пословне године 1929. код Опште привредне банке, могао би се означити пад укупне билансне суме од 305,8 на 297,8 милиона динара, ма- ње 8 милиона односно за 2,6%. Промена укупне билансне суме за 2,6% незнатна је са гледишта резултата рада банчиног у дотичној години. Те тако мале промене имају свој национално економски значај. Тај пад значи код једне банке која је била стално у пуној експанзији и која није ни остарила ни попустила у својој пословној агилности извгсну засићеност у пословима. Та сатурираност доводи до изражаја стање привреде у Бачкој. Ниске цене су допринеле да инвестиције у пољопривреди, које су главни мотив за узимање кредита код банака, падну на најнижи ниво. А добра година омогућила је сељаку да одговори својим јавно и приватно-правним обавезама из уновчења своје жетве, а то је други мотив за узимање кредита од банака.
Та стагнација у волумену послова код Опште привредне банке у 1929. години има своје техничко порекло у најглавнијој ставци у пасиви у повериоцима. Из завршвих рачуна видимо да је позиција повериоци у 1928. години скочила према 1927. години за 30 милиона динара, а у 1929. према 1928. години пала за 19 милиона динара. Општа привредна банка има две врсте поверилаца: у динарима и стралим валутама. Повериоци у динарима пали су према 1927. за 6 милиона динара, а они у страној валути преко 12 милиона динара. Повериоци у динарима су наравно домаћег порекла, а они у страним валутама страног. То су кредити које је банка уживала на страни.
Није потребно доказивати да је кредит Опште привредне банке на страни тако велики, да би она могла да искористи још најмање за 100% према стању од 31. децембра