Народно благостање — додатак

80

рочито истиче, да она није форсирала тај посао ин да на улошке не плаћа камату већу од 8%.

Та је камата, као што смо много пута до сада напоменули, знатно испод оне, коју плаћа известан број новчаних завода у нашој земљи.

Као што наши читаоци знају, Трговачка и обртна банка је у сродству са Југословенском удруженом банком преко Аустриског кредитног завода. У току лањске године је више пута била лансирана вест кроз нашу јавност, да ће се она фузионирати са Љубљанским кредитним заводом и са Удруженом банком. Банка је увек енергично демантовала ту вест, тврдећи, да она као таква претставља самосталну јединку и да би она изгубила спајањем ма са којом другом банком и да она има своју самосталну функцију у Војводини. То се гледиште потврђује и трансакцијом изведеном између обеју“ сродних банака у току 1930. године. Наиме одлучено је да се Трговачка.и обртна банка фузионира са Новосадском филијалом Југословенске унион банке. Тиме је призната од стране последње извесна индивидуалност и самосталност Грговачкој и обртној банци у области Војводине.

Главница Трговачке и обртне банке износи 12 мили она динара. још 1928. године било је одлучено да се иста повећа на 20 милиона динара. Та мера није изведена, пошто банка од тог доба стално тако рећи пати услед велике обилности готовине. Како су у међувремену улошци порасли још за 44 милиона динара и како је целокупан портфељ знатно порастао фузионирањем са филијалом Југословенске унион банке, то је управа банчина нашла да је моменат да се изврши повећање главнице, да би се, како извештај изрично каже, поправио размер између страних и сопствених средстава. Под необично кулантним условима вршиће се емисија тог новог кола; старим акционарима уступају се нове акције ал пари, то јест по 100 динара акција од номиналних 100 динара и ако је курсна вредност њезина од 180—185 динара.

Трговачка и обртна банка је своје завршне рачуне пропратила извештајем писаним са пуно разумевања економских питања и банкарских проблема. Једино што би смо желели, то је, да идући извештај буде написан бољим језиком, нарочито у погледу стила.

ПУЧКА ТРГОВИНСКА БАНКА Д. Д. Сплит

Као и остале далматинске банке тако и Пучка далматинска банка може бити задовољна са својим развитком у прошлој години. Укупни износ билансе порастао је од 25.2 на 27.2 милиона динара или за 2 милиона, док пораст у години 1928. није износио више од 0.2 милиона. Ако пак још узмемо у обзир да привредне прилике оног дела Далмације, у којем послују централа и филијале Пучке трговинске банке нису биле најповољније, онда тај пораст поверених средстава, јер се само о овима ради, много значи. Криза виноградарства са ценом вина, која ни издалека не покрива трошкове продукције, потенцирана чињеницом, да се ни уз тако ниске цене не може наћи купац, притиска као мора привредни живот. приморске Далмације. Једино загорска Далмација, која је делом упућена на продукцију житарица, а претежно на сточарство, имала је прошле године, прво ради добре жетве, а друго ради повољних цена за стоку, бољу ситуацију. Од те повољне ситуације могла је да профитира само филијала у Сињу.

Ма да Сплит има филијала од неколико наших водеБих новчаних завода као Праштедионице, Српске банке, Љубљанске кредитне, Земаљске из Сарајева, ипак и домаће банкарство показује знатан развитак. Гу игра извесну улогу и локални патриотизам који настоји, да по сваку цену потпо-

маже локалне установе. Међутим развитак привредних прилика деловаће у Сплиту у правцу концентрације и ослањања на велике заводе. Ну ипак изгледа сигурно, да ће Сплиту успети да дуго времена одржи самосталност неких. својих новчаних институција.

На челу Пучке трговинске банке стајао је дуго времена сплитски начелник Др. Тартаља. Преузећем дужно– сти бана приморске бановине, морао је бригу око Пучке трговинске банке препустити другима.

Биланса за последње четири године пружа следећу“

слику : Актива : 1929 r. 1928: s. 1927. = 1926. MW. КГотовина 1.525 1.128 994 1.066“ Ефекти 234 154 154 135: Менице 6.835 7.695 7.816 6.630" Девизе 347 373) 142 Дужници 17.058 14.606 13.954 10.594 Некретнине 1.260 1.287 447 456TlacHBa : Главница 2.625 2.625 2.265 2.250 Резерве 624 540 438 315“ Улошци 21.136 17.578 14.092 15.059 Веровници 1.373 2512 3.461 494 Реесконт 425 1.491 1.496 300" Добитак 384 379 373 320 Укупни износ

билансе 27.261 25.246 25.048 19.807 -

Ликвидитет завода најбоље долази до изражаја у чињеници, да је прошле године меница било редисконтирано: само за 425 хиљада динара према 1 милион 491 хиљада. концем 1928. То опет можда доказује како је завод био ванредно опрезан при подељивању нових меничних кредита,пак је у тај посао пласирао само она средства, са којимаје сам располагао без да се у знатној мери регресира на. Народну банку, дотично друге заводе код којих би могао: свој менични материјал редисконтирати. Смањење есконта“ меница потпуно одговара менталитету привредника у нашим приморским крајевима, који тражење меница сматра као доказ неповерења.

Док су менице опале за скоро 1 милион динара, дуж-=вици су порасли за 2.4 милиона динара. Као и код осталих. новчаних завода у Приморју видимо да пласирање у текуће рачуне битно прелази пласирање у менице. Са јачимпривредницима, у првом реду трговцима нормални је одношај конто-корент. Менични материјал долази делом од. земљовласника, а делом од чиновника. Трговци познају само конто-корентни одношај, бар у колико се тиче пословних одношаја са новчаним заводима.

Ефекти су порасли за 80 хиљада динара, у првом реду ради уписа акција Аграрне банке. Пучка далматинска банка, за разлику од других далматинских банака, своја ликвидна: средства до сада није пласирала у државне папире. Hy ako: у будуће пораст уложака буде још интензивнији, мораће и: она да један део својих средстава пласира у ефекте, у првом реду у државне папире.

Улошци су порасли за скоро 4 милиона дин. . 187 се најбоље одразује напредовање завода као и поверење које“ ужива. Поготово, кад у Сплиту, поред Државне хипотекарне банке, постоји и Градска штедионица који заводи пружају улагачима и висок каматњак и пуну сигурност, као и“ филијале великих банака које су у стању да на улошке плаћају високи каматњак, јер добивене износе могу пласирати у другим крајевима државе у којима је каматна стопа: већа него у Далмацији.

Чисти добитак од 384 хиљада динара омогућује 12%' дивиденду на акционарски капитал од 2.625: хиљада динара:-