Народно благостање — додатак

_Хипот. зајмови 1.144 5.955 11.456 10.221 Непокретности 1.200 1.170 1.903 1.903 -Пасива

Главница 10.000 · 12.000. 12.000 12.000 Резервни фонд 2.400 2.100 3.000 3.400 Пензиони фонд 1124 2.500 3.328 4.160 Улози 90.397. 99.549 113.835 133.733 Повериоци 22.692. 32.665 58785 40:907 Чиста добит 2.620 2.858 3.008 3.175 Билансна сума 142.298 167.099 203.873 204.227

Рачун губитка и добитка

-Ресходи

Порези и пристојбе | 1.264 661 490 678 Камати 6.258 6.071 8.958 Управни трошкови, плате 2.227 2.339 2.251 2.791 _ Дубиози 95 95 296 3 50 Чиста добит 2.620 2.858 3.008 3.175 Приходи | Пренос 70 60 76 122 Камати 9.897 10.096 12.812 4.648 Провизије и т. д. 2.269 1.893 1.747 1.781 Приходи непокретности 228 176 11 142 Збир прихода 466 12226 14713 6.694

Тако имамо у пасиви пре свега ставку повериоци, која је износила крајем 1928. године 58,7 милиона динара, а крајем 1929. године само још 40,9 милиона динара; пад износи скоро 20 милиона динара (слично ономе код Опште привредне банке у Суботици). Сасвим противну тенденцију -кретања у прошлој години показује најважнији извор обртног капитала банака уопште, а специјално Трговачке и „обртне банке у Новом Саду. То су улошци на штедњу; они су порасли у току 1929. године за 20 милиона динара.

Улошци на штедњу су много пријатнији, много угодкији обртни капитал него текући рачун. Поред тога ваља "напоменути, да је пораст за 20 милиона за годину дана највећи у Војводини. Укупни улошци 31. децембра 1929. године износили су 133,2 милиона динара.

У активи пак имамо врло незнатне промене у структури. С обзиром на чињеницу, да је пораст уложака на штедњу потпуно паралисан опадањем дуговања по теку_ћем рачуну, и да су то најглавнији извори обртног капитала и да је следствено обртни капитал остао тако рећи непромењен, долазимо до закључка, да квантитативних промена у активи није могло бити. Али ни структурелних промена није било. Структура активе 'Грговачке и обртне банке "носи у 1929. години непромењену физиономију.

Највећа ставка у активи је менични портфељ од 98.79 милиона динара који је тако рећи остао непромењен према претпрошлој години. Друга важна ставка су дужници, која "износи 51.6 милиона динара (већа је за 4 милиона динара према претходној години). На треће место долазе потражи_Ввања од новчаних завода у износу од 15.9 милиона динара. (у порасту 2,5 милиона динара), —- затим долазе хипотекарна потраживања од 10 милиона динара. Ко не познаје технику банкарских послова у Војводини, он ће сматрати да ова позиција обухвата ануитетне хипотекарне зајмове. Међутим ни једна банка у Војводини не практикује регуларан хипотекаран посао. То су зајмови дати на релативно дужи рок (но што је на пример онај по меници) уз хипо"текарно покриће.

ставци о постојању разноврсности активних послова. МеЂутим та разноликост само је формална.

У Војводини је земљиште мати свега. Оно је не само најчешћи, већ И најбогатији облик имаовине. Земљиште је

ју Војводини исто што и сунце у сунчаном 00 My, Све се:

19

око њега окреће. Тај централни положај земљишта у економском животу Војводине долази до изражаја"и у кредитним операцијама.

Највећи део кредитних операција често су само разке комбинације једног основног посла : кредита, чија је супстанца земљиште. То долази до изражаја и у завршним рачунима Трговачке и обртне банке. Више од половине целокупне активе састоји се у потраживању хипотекарно обезбеђеном. Интабулисане менице износе скоро 100 милиона динара. Мало је необично да се поред тога појављује и засебна ставка хипотекарни зајмови. Колико смо ми могли да видимо, под том ставком се разумевају они кредити, који су дати специјално за грађевинске циљеве.

Трговачка и обртна банка и ако је провинциски завод, ипак је јака реесконтна установа. Али реесконтни посао у Војводини носи такође локално обележје. још пре рата био је добро познат посао у Војводини, који се називао цесиом хипотекарних позајмица. Ствар је врло проста: како се највећи део кредита у Војводини даје на подлогу земљишта, који код есконта добија облик интабулисане менице, то је сасвим природно, да провинциска мала банка кад тражи реесконтни кредит не само жирира меницу на свог псвериоца, већ у исто време, цедира му своје хипотекарно потраживање, које служи за покриће менице. И тако је реесконт добио у Војводини још пре рата име цесије хипотекарних позајмица.

Трговачка и обртна банка вели у своме годишњем извештају, да се тај банкарски посао Војводине све више губи, бар код ње, и да га она све више замењује једним новим послом, који она назива авалним зајмом. Колико ми можемо да разумемо, тај се посао састоји вероватно у томе, да банка даје приватницима интабулисани менични кредит уз авално јемство мањих провинциских банака. У ствари то је само један правнички модалитет, иначе то опет није ништа друго, него давање кредита, чији је супстрат земљиште. Сасвим је умесна констатација банчина у њеном извештају, која гласи да је на крају крајева земљиште у Војводини најбољи кредитни објекат. Земљиште доминира све више кредитним операцијама у Војводини. Порел тога Трговачка и обртна банка има један део чисто трговачкоменичног портфеља. Она нарочито истиче, да међу својом клијентелом броји врло велики број трговаца извозника.

Банка се није специјализирала на једном уском кругу послова из простог разлога, што је таква специјализација

Војводини немогућна. Банка обавља све кредитне опергције, које одговарају постулатима здраве банкарске пелитике. Она нарочито истиче, да је почела живо да учествуј< у грађевинској делатности Новог Сада, који је после проглашења седиштем бановине показао врло живу грађевинску делатност. Банка је на пример у друштву са Осигуравајућим друштвом „Југославија: дала римокатоличкој црквеној општини у Мовом Саду кредит од 7 милиона динара за изградњу једне велике зграде са становима за давање под кирију.

У активи банчиној налази се позиција хартије од вредвости која износи 8,6 милиона динара. 92% целокупног стока хартија од вредности пада на државне хартије, скције Народне банке, акције Привилеговане Аграрне банке. Интересантно је напоменути, да је Трговачка и обртна бачка !0ош у јесен 1929. године купила једну партију наших доларских папира у износу од 50 хиљада долара. Према курсу, који

| је био у јесен прошле године, може се већ сад ређи, да је "Разноврсност позиције у активи, даје маха претпо-'

банка зарадила најмање 10%. То је свакако доказ разумевања финансијских питања кад је банка још у јесен про-

| шле године купила већу ставку доларских папира.

Односно уложака на штедњу важно је чапоменути, да се у прошлој години констатовао пораст малих уложака. То је један социјално врло повољан знак. Банка на-