Народно благостање — додатак

78

1929. године и да је следствено редукција те пасиве дола иницијативом саме банке: Банка смањује своја дуговања по ставци повериоци. То може имати два узрока који су могли дејствовати : један више, а други мање или паралелно што ће овде бити случај.

Дуговање у страној валути у земљи без законске стабилизације претставља увек један теоретски ризик. У земљи, у којој је изведена законска стабилизација, дуговање у стравој валути може да претставља фактички ризик, али је у земљи без законске стабилизације дуговање у страној валути свакако један теоретски ризик, који може да буде у даном тренутку без икаквог практичног значаја. Али и о том теоретском ризику мора привредник да води рачуна исто тако као и о стварности. Истина банка даје целокупан износ повучених кредита у страној валути у истој даље својим дужницима. Па ипак и ако је у тој ситуацији страна валута тако рећи једна транзиторна позиција, и ту постоји један мали ризик за самог посредника у кредиту. Због тога, Општа привредна банка тежи да сведе на што мању меру дуговање у страној валути.

Други узрок тој редукцији дуговања у страној валути је пословно политичке природе. Дугови повучени од банака редовно су краткога- рока. Зна се да ставка повериоци којом се обухватају у главном дуговања по текућем рачуну нормално претставља обавезу по виђењу.

Банка је сматрала да је добро да редуцира обавезе по виђењу и то на првом месту оне, које још поред тога гласе у страној валути, чак и ако би у извесним случајевима од својих добрих пословних пријатеља могла добити кредит по текућем рачуну са извесним роком. Тај рок ни у ком случају не може бити онако дугачак како је дугачак онај у коме се тај новац даје на зајам по текућем рачуну. То је банка чак изрично нагласила у свом извештају речима:

„Наступило опадање у ставци дужника доказује да смо и на овај начин желели постарати се за одржавање наше ликвидности“. То важи у осталом за ставку повериоци и без обзира да ли је то у домаћој или страној валути. Из цитираног податка на име да су опали повериоци и у динарима, видимо да банка и тај посао не само није форсирала, већ га је јако бремзовала. И о томе је она дала једну јасну изјаву у свом годишњем извештају :

„Под ставком кредитора исказани износи не значе повећање стварно употребљених кредита него да су знатно порасли поверени износи који се још не могу сматрати улозима нити су кредитног карактера“. То само доказује наше тврђење, да су обавезе по текућем рачуну било према банкама или приватнима обично без отказа и да оне имају за банку која дугује често карактер обавеза по жиро рачуну. И ту је обавезу банка сматрала да треба да сведе на што мању меру.

Излази из свега овога, да банка тежи што већем ликвидитету односно стварању што солидније базе на коју се наслања целокупна њезина пословна зграда. Банка је за то појачање своје пословне базе изабрала срећно најпогоднији моменат, моменат кад је тражња за кредитом у Бачкој у њезином пословном реону најмања и најмање прешна. То је ово прелазно доба, или доба тако зване кризе пољопривреде.

Тежња за што јачим ликвидитетом имала је не само утицаја на волумен послова, већ и на саму структуру биланса. Из горње таблице видимо, на пример, да ставка дужници показује пад од пуних 24 милиона динара. Зна се да та ставка нарочито у Војводини претставља мање ликвидан облик пласмана. С друге стране пак имамо појаву да портфељ меница за последње три године, показује непрекидну тенденцију ка порасту која је од 57,3 милиона динара оти-

шла на преко 60 милиона динара. Менице сматрају у Војводини за најликвиднији пласман.

На супрот опадању обавеза по текућем рачуну имамо код Опште привредне банке и даље пораст уложака на штедњу. Од 1927—1929. године улошци су порасли за 14 милиона динара, а у 1929. према 1928. години за 1 милиона динара. Као што знамо улошци су у целој Војводини између 1928. и 1929. године скочили за 50 милиона динара од чега пада 8 милиона динара на Општу привредну банку. Ни овај посао банка није форсирала, јер, према нашим извештајима, камата на улошке, коју она плаћа, далеко је од оне, коју плаћају извесни новчани заводи у Војводини. Али ни најнижа камата не може да спречи прилив нових уложака код банке, која важи као првокласна депозитна банка. „Новац воли да | у групи, где се чује ту се купи“. Тај би се стих Змај-јована Јовановића могао да примени на старе и реномиране кредитне установе.

Укупни улошци код Опште привредне банке износили су 31. децембра 1929. године 185 милиона динара. Врло вероватно, да је и та околност била узрок, што је банка била бремзовала свој посао у току 1920. године. Из приватних информација знамо врло добро, да банка жели да поправи релацију између сопствених и туђих средстава, да се већ годину дана код ње проучава питање о повећању главнице (која износи 10 милиона динара) и да би се та мера била извела, да није у међувремену постало извесно, да ће се чаконска стабилизација динара извести у најкраћем времену. Како законска стабилизација динара мора имати“ велики утицај на тржиште капитала, то од тога, како ће бити стање после законске стабилизације зависи и то, у којем ће се обиму и на који начин извести повећање главнице. Због тога банка одлаже ту операцију.

Општа привредна банка показује велику опрезност у послу. За њезину се управу не може рећи да јој хоризонт дневнога посла онемогућава шире видике: она, изгледа, изводи послове стално водећи рачуна о укупној ситуацији своје установе као и економским приликама своје околине.

Из завршних рачуна банке, који се налазе на корицама. овога броја, види се, да она менични портфељ дели на лични и хипотекарно обезбеђени. Први износи 23, а други 36 милиона динара. Исто тако укупна потраживања у ставци „дужници“ од 136 милиона дели она на: покривена хипотекама (82 милиона) и другим врстама покрића (53.9 милиона).

Бруто добит је стационарна за последње три године: око 19.5 мил. дин. Плате и трошкови показују такође стагнацију. Нето добит скаче лагано. У 1929. год. износи 2.24 мил. дин. Дивиденда износи 15% (15 дин. по акцији од дин. 100), 311.800 је дато фондовима, 214.600 за тантијеме и 119.357 пренето је на ову годину.

ТРГОВАЧКА И ОБРТНА БАНКА Д. Д. — НОВИ САД

И '(биланси Трговачке и обртне банке за 1929. годину носе локално обележје Војводине: са гледишта волумена послова стагнације а са гледишта структурне интеграције, јачање. Укупна билансна сума банчина износила је 1927. године 203.87 милиона динара, а крајем 1929. године 204,22 милиона. То је тако незнатан пораст, да се може мирно рећи да је то потпуна стагнација. Структурелне промене биле су пак врло знатне.

Актива 1926. 1927. · 1928 1929, у милионима динара

Гетовина 3.819 6.118 9.766 9.000

Потр. код нов. зав. 13.102" 12786... 18470 15.947

Хартије од вредности 984 1.482 11.755 8.677

Менични портфељ 64.230 ~ 78.802 98:276 ' 98.799

49.563 41.075 47.126 51.675

Дужни ци